Одржана сједница Координационог одбора поводом обиљежавања Свјетског дана избјеглица

Говор министра рада и социјалног старања Предрага Бошковића са сједнице Координационог одбора поводом обиљежавања Свјетског дана избјеглица 

Поштована госпођо Мохандас,
цијењени господине Дробнич,
ваше екселенције,
уважени чланови Координационог одбора,
поштовани представници медија,
даме и господо,

Обиљежавајући Свјетски дан избјеглица, који се прославаља 20. јуна, у знак пажње на избјеглице широм планете, желим да истакнем да се Црна Гора питањима расељених лица бави од избијања ратних сукоба на простору бивше Југославије. Од тада Црна Гора пружа несметан боравак свим особама на својој територији стварајући услове за њихово трајно рјешење.

Желим да вас подсјетим да је Црна Гора у периоду 1998-99. на својој територији пружала уточиште за 140.000 избјеглица и расељених лица, што је у том тренутку претстављало четвртину њеног становништва.

Формирањем Комесаријата за расељена лица, 1992. године, Црна Гора је већ тада институционално кренула у рјешавање проблема масовно избјеглих лица која су била приморана да напусте своје домове под пријетњама прогоном, сукобом и насиљем.

Влада Црне Горе је доношењем Закона о азилу, Закона о странцима и Закона о држављанству и усвајањем стратешких докумената стварала услове за ефикасније и квалитетније ријешавање питања расељених лица, у сарадњи са међународном заједницом.

Заједничким дјеловањем црногорских институција, земаља у региону, медјународних организација, невладиних организација, удружења расељених лица, створени су услови за трајно рјесавање овог питања, кроз доношење Стратегије за трајно рјесавање питања расељених и интерно расељених лица, с посебним освртом на камп Коник. ( августа 2011. - децембра 2015. године)

Жеља нам је да питање расељених лица, поштујући њихов лични избор, рјешимо добровољним повратком у земљу из које су избјегли или њиховом интеграцијом у црногорско друштво.

По питању интегрисања у црногорско друштво расељених лица, Влада Црне Горе је предузела низ активности по питању правног статуса, обезбјеђења смјештаја и једнаког приступа образовању, здравственој заштити и тржишту рада.

Расељена лица су поднијела 9.066 захтјева за стално настањење, од којих је ријешено укупно 5.430 захтјева, док је за привремени боравак поднијето 365 захтјева, од којих је ријешено 103.

До данас су 962 расељена лица добила црногорско држављанство, док су за њих 122 издате гаранције да ће стећи црногорско држављанство уколико донесу отпуст из држављанства државе чији су држављани. У току је рјесавање 120 захтјева за добијање црногорског држављанства расељних лица.

Министарство рада и социјалног старања активно учествује у рјешавању смјештајних капацитета расељених лица. За потребе Регионалног стамбеног програма обезбијеђене су локације за изградњу стамбених објеката у општинама: Никшић, Пљевља, Беране, Херцег Нови и Главни Град Подгорица. Скупштина донатора овог програма одобрила је средства у износу од 1.980.000 еура за изградњу 62 стамбене јединице у Општини Никшић. Укупна вриједност пројекта износи 2.780.000 еура.

У наредном периоду очекује се обезбјеђивање средстава за изградњу дома старих у Пљевљима у износу од 2.000.000 еура и стамбених јединица на кампу Коник. Овим би Црна Гора у значајној мјери ријешила стамбена питања за најугроженије категорије расељених лица која се налазе у стању социјалне потребе, а живе у колетивним центрима.

Свјесни чињнице да је питање образовања једно од најзначајних за бржу социјализацију и интеграцију лица у друштво, посебну пажњу поклањамо укључивању дјеце расељених лица у образовни систем Црне Горе. Тако су у току школске 2012/2013 године у предшколским и основним школама уписана 1853 ученика, 68 средњошколаца и 10 студената припадника ове попоулације. У циљу повећања броја дјеце расељених лица из РАЕ популације у континуитету се спроводе информативне кампање о неопходности предшколског васпитања и образовања и активности које се односе на обезбјеђивање школског материјала, превоза дјеце до градских школа, ужине за дјецу која похађају градске школе, као и за дјецу из дјечијих играоница на камповима.

У сарадњи са УНХЦР-ом, Министарство рада и социјалног старања ради на стварању услова за добровољан повратак расељених лица. Он мора бити заснован на доброј информисаности о стању у земљи поријекла, и одвијати се у међународно признатим оквирима, уз подршку и помоћ која је доступна путем међународних организација, донатора и земље поријекла.

Министарство рада и социјалног старања ће, и у наредном период, наставити да предано ради на обезбјеђивању подршке у стварању услова за повратак у земље поријекла.

Кроз остварену билатералну сарадњу са представницима Косова договорено је потписивање Споразума о добровољном повратку и стварању услова за безбједан повратак расељених лица са Косова који бораве у Црној Гори. Њих 673, односно 103 породице, је заинтересовано за повратак на Косово. За сада је повратак одобрен за 238 особа, односно 46 породица са Косова. За протеклих 6. година враћено је око 2.700. особа на Косово.


Даме и господо,

Имајући у виду сложеност питања којим се бави овај Координациони одбор задовољство ми је да констатујем да надлежне институције, кроз заједничке напоре, показују спремност да имплентирају трајна и одржива рјешења за расељеничку популацију и утичу на стварање квалитенијих услова живота за њих на територији Црне Горе у којој данас борави 3.493 расељена лица из БиХ и Хрватске и 8.084 лица са Косова.

Сматрам да је људска дужност сваког од нас, прије свега, исказивање хуманости, толеранције и солидарности према онима који су били принуђени да напусте своје домове, тражећи сигурност и заштиту за себе и своје породице.


Захваљујем.