Министар Пејановић-Ђуришић учествовала на XВ Цетињском парламентарном форуму

Министар одбране проф др. Милица Пејановић-Ђуришић учествовала је данас на XВ Цетињском парламентарном форуму на сесији „Евроатлантске интеграције и импликације на буџетски процес одбране“.

У наставку је излагање министра Пејановић-Ђуришић:

Поштовани посланици,

Ваше Екселенције,

Поштоване даме и господо,

 

Изузетна ми је част присуствовати и учествовати на 15. састанку Цетињског парламентарног форума и овом приликом желим да се захвалим организатору на позиву.

 

Тема овогодишњег Форума “Јачање контролне улоге Парламента над сектором одбране и безбједности” је врло инспиративна и свакако захтијева адекватну пажњу и вријеме. Ово из разлога што се број одбрамбених и безбједносних изазова у овом вијеку сваким даном увећава, изазивајући потребу за одговарајућим реакцијама институција, укључујући и Парламент .

 

Комплетна реформа система одбране и безбједности подразумијева успостављање равнотеже између потреба друштва за војним потенцијалима с једне стране, и механизама њихове цивилне, демократске контроле с друге стране. Другим ријечима, неопходно је наћи праву мјеру између потреба за „одбраном и безбједности“ и   развоја „демократских вриједности“.

 

Још прије око 2500 година Платон је поставио питање “Wхо схалл гуард тхе гуардс“? односно „Ко ће надгледати чуваре (војску)?“, тако да оно није ново и на њега развијене демократске државе, и даље покушавају дати одговор.

 

Искуство стечено у различитим земљама кроз различите временске периоде потенцира чињеницу да политичке потребе диктирају војну активност, због чега је утврђена идеја о првенству цивилне политичке власти над војном, у сваком тренутку.

 

У контексту цивилно-војних односа треба имати у виду да се улога и структура војске мијења у складу са политичко-стратешким промјенама на глобалном нивоу – тако, данас, имамо ситуације да се припадници војске распоређују на задатке који немају типично војни карактер као што су хуманитарне мисије, мировне мисије и сл.

 

Такође, развој савремених цивилно-војних односа прати укупан друштвени развој, који је окарактерисан изразитом глобализацијом. Трансформација кроз коју пролази војска је ништа друго до рефлексија трансформација кроз коју пролазе и остали системи као што су финансије, трговина, привреда, комуникационе и информационе технологије. Све то диктира промјене структуре и спремности националних оружаних снага. Модерне војске треба да буду веома стручне, добро обучене и опремљене и са способностима брзе и максималне мобилности. Савремени војник треба да буде психолошки спреман, обучен и спреман да одговори и на задатке које у традиционалном смислу немају војни карактер, као што су:

-          Пружање хуманитарне помоћи угроженима;

-          Пружање помоћи у природним и вјештачки изазаваним катастрофама;

-          Вршење активности чувања границе;

-          Борба против тероризма и транснационалног криминала;

-          Превентивне радње и интервенција у контексту чувања јавног реда и мира.

 

Питање демократске политичке контроле над сектором одбране један од важних услова за пријем у чланство како у Европску унију, тако и у НАТО. Значај овом питању придаје и Организација за сарадњу и безбједност у Европи (ОЕБС), чије су земље потписнице сагласне да демократска политичка контрола над војним и безбједносним снагама представља “нераздвојиви елеменат стабилности и сигурности у свијету”.

 

Имајући у виду наведено, поставља се питање како се финансирају одбрамбене снаге? Коликим то буџетима оне располажу? Ко контролише додјељивање и трошење тог буџета?

 

Оваква питања су посебно актуелна у условима гдје се  процјена потреба за одбраном земље посматра првенствено кроз призму избалансиране расподјеле државног буџета.

 

Даме и господо,

 

С обзиром на све што сам већ навела, значајно је указати на то како се одвијају реформе у црногорском Министарству одбране, које је уједно и “најмлађе” Министарство у нашој државној управи. Позната је чињеница да је Министарство одбране формирано одмах након стицања независности 2006. године када је иницирана и свеобухватна реформа сектора одбране. Већ у децембру 2006. године Црна Гора постаје чланица Партнерства за мир, чиме је демонстрирано опредјељење да се процеси реформе одвијају паралелено са процесима евроатланских интеграција са крајњим циљем добијања статуса НАТО члана.

 

Претходних шест година, интезивно се радило на стварању услова, како нормативних тако и економских са циљем испуњавања постављених задатака. Донешен је сет значајних прописа и политика. Урађена је нова формација Војске Црне Горе и прешло се са система обавезног служења војног рока на систем професионалне војске. Овдје је значајно напоменути да је за имплементацију свих реформи била неопходна снажна политичка воља и подршка. Такође, константна подршка наших стратешких партнера и савезника дала је на значају цијелог процеса. И наравно, немогуће је заобићи допринос који су  овим процесима дали Скупштина Црне Горе и посланици.

 

Све ове активности захтијевале су добро планирање, доношење и управљање буџетом одбране, који подразумијева финансијска средства потребна за модернизацију и опремање сектора одбране, изградњу потребне одбрамбено-војне инфраструктуре и имплементацију програма и пројеката министарства одбране. Приликом планирања буџета одбране води се рачуна о стратешки постављеним циљевима у овој области. У нашем случају, имајући у виду аспирације Црне Горе за чланство у НАТО, потребно је водити рачуна да све чланице НАТО имају неписану обавезу издвајања до 2% свог БДП на одбрану.

 

Буџети генерално, и када је одбрана у питању, омогућавају да се јавна средства намјенски користе за одређене приоритете, као и да се троше на одговоран начин. У току планирања и доношења буџета морају се узети у обзир бројни фактори, укључујући стратешко окружење, расположива средства и могуће учешће у војним или мировним операцијама.

 

Оно што је значајно приликом планирања буџета одбране јесте да се исти мора посматрати у оквиру дугорочног процеса планирања. Овај процес мора да кореспондира стратегији одбране и стратегији националне безбједности, јер набавка опреме и обука људских ресурса захтијева значајно улагање финансијских средстава и траје дуго.

 

У циљу транспарентнијег и ефикаснијег трошења буџетских средстава одбране, а у контексту цивилне, демократске контроле над одбрамбено-безбједносним сектором значајна је улога Парламента. У складу са Законом о Парламентарном надзору над одбрамбено-безбједносним  сектором Црне Горе, Парламентарни одбор за одбрану и безбједност, поред осталог, разматра Приједлоге закона о буџету Црне Горе у дијелу који се односи на потрошачке јединице: Министарство одбране, Министарство унутрашњих послова и Агенцију за националну безбједност. Такође, у дијелу одбране, предмет разматрања овог Одбора су Извјештај о раду Министарства одбране, Извјештај о укупном стању у Војсци Црне Горе и Извјештај о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама.

 

Када говоримо о стратегијама и мјерама које се користе за изградњу интегритета буџетског процеса одбране, можемо рећи да се интегритет буџетског процеса у Министарству одбране обезбјеђује примјеном заједничке правне основе, јединствене буџетске класификације, јединственог система буџетског рачуноводства, утврђених критеријумима за спровођење унутрашње контроле и интерне ревизије, као и употребом јединствене документације за израду Захтјева за буџетским средствима.   

 

Стратегијски преглед одбране  пружа квалитетну основу за развој дугорочног и средњорочног планирања чиме се ојачава  ефикасност и ефективност планирања свих активност на свим нивоима у министарству.

 

Подизањем транспарентности пословања, кроз квалитетно финансијско извјештавање  и успостављањем система интерне контроле и ревизије у Министарству одбране обезбјеђује се интегритет буџетског процеса и смањује могућност за евентуалне злоупотребе буџетских средстава.

 

Међутим, из искуства се показује да су јавне набавке у систему одбране веома интересантна тема нарочито са аспекта транспарентности и одговорности носиоца ових процеса.

 

Сви поступци набавки у Министарству одбране спроводе се по годишњим плановима јавних и повјерљивих набавки, а у складу са Законом о јавним набавкама Црне Горе и Уредбом о спољној трговини средствима за посебне намјене.

 

Јавне набавке се односе на набавке роба, радова и услуга за потребе Министарства одбране и Војске Црне Горе. При спровођењу поступака јавних набавки поштују се основни принципи праведне конкуренције, транспарентности и једнаког третмана.

 

Министарство одбране у више од 90% јавних набавки спроводи отворени поступак, и о свим поступцима набавки извјештава путем годишњег извјештаја о набавкама Управу за јавне набавке, када су у питању јавне набавке, и Владу Црне Горе, када су у питању повјерљиве набавке.

 

За успјешно спровођење поступака набавки врло важна су три сегмента, а то су: планирање, организација и спровођење поступака. Сви елементи поступака су под сталном пажњом, како би се  евентуално додатно унаприједио законски оквир за обезбједјивање још квалитетнијег нивоа транспарентности и одговорности.

 

На крају, жељела бих да још једном поздравим организовање оваквог скупа, и прилику да ми као  представници извршног дијела сектора одбране можемо да подијелимо искуства и информације са парламентарцима, са позиција не само њихове контролне улоге, већ и заједничког интереса у погледу успјешног функционисања овог сектора.

 

Такође,  захваљујем се нашем домаћину – Скупштини Црне Горе, гдје је препознат значај овог питања. Надам се да сам успјела да вам за ово кратко вријеме представим активности које се одвијају у нашем Министарству и очекујем ваше разумијевање и даљу подршку у испуњавању изузетно захтјевних задатака и обавеза у погледу  креирања и одржавања стабилности, како у региону, тако и глобално.