"Чекајући 2014." ауторски текст савјетника у кабинету министра финансија Борислава Ратковића објављен у "Вијестима"

Није лако ових дана у Црној Гори, са њеним контроверзама и формираним профилом јавне сцене,, с изоштренијом перцепцијом за квалитет остваривања јавног интереса, али и нама иманентном необјашњивом потребом за релативизирањем нових иницијатива, колико год оне биле оправдане и нужне, обезбиједити консензус у разумијевању потребе за настављањем рестриктивне фискалне политике и буџетског оквира за 2014. г. Ово тим прије што се продужавањем ограничења нивоа пензија и задржавањем оствареног нивоа плата у јавном сектору покреће механизам посебне сензитивности на мјере које на директан начин опредјелјују реални ниво доходака у сектору становништва, колико год да стварање услова за стабилност јавних финансија чини предуслов јачања економије у цјелини и оквир за успостављање повољнијих релација у расподјели.

Како штедња и рестрикција, по природи ствари, генеришу осјећај одређене угрожености и тјескобе, у сјенци наших запажања су остали учинци економске политике у 2013. г. С ризиком да се овај дискурс протумачи необјективном перцепцијом стварности, мора се рећи да су предузете мјере финансијске консолидације, колико год биле непопуларне, а у неким сегментима и неконзистентне са стратешким опредјелјенјима у области фискалне политике, усмјереним на успостављање стабилног, предвиђивог и подстицајног система, обезбиједиле знатан пораст буџетских прихода и снажење објективне снаге буџетског механизма у погледу сервисирања текућих и ванредних потреба. Уз контракцију јавних расхода, проведену мјерама штедње и селекције трошкова, остварена је додатна подршка процесу успостављања одрживости јавних финансија. Инсистирајући истовремено на досљедности у погледу извршавања конституисаних обавеза према држави, наплати заосталог пореског и царинског дуга, обуздавања сиве економије и стварању једне нове пореске културе којом, у крајњем, изражавамо став лојалности према својој држави.

С разумијевањем за критике у односу на исходиште и генезу проблема, недовољну досљедност у проведби неких мјера економске политике и саму антиципацију развоја догађаја и ефекте које је тако хировити ток кризе произвео на рањиве дјелове система, пажња се неминовно концентрише на ниво буџетског дефицита и јавног дуга као кључне неравнотеже у сфери јавних финансија. Буџетски дефицит за десет мјесеци ове године је на нивоу од 115,5 милиона еура, да би према реалним очекивањима до краја године достигао 151,9 милион еура, што чини 3,5%, односно 4,6% БДП-а респективно. Имајући у виду прошлогодишњу релацију (6,7% БДП-а) и процјене, засноване на конзервативном приступу, да ће се буџетски дефицит у 2014. свести на 1,98% БДП-а, а већ 2016. достићи равнотежни ниво приходне и расходне стране, то свакако представља успјех и резултат је дјелотворности мјера консолидације јавних финансија. Реструктурирањем дуга и успостављањем стратегије његове дугорочне одрживости, уз подршку међународних финансијских институција која указује на правилан избор економског инструментаријума, биће створени услови да се током наредне три године учешће јавног дуга у БДП-у смањује са садашњих 56,5% у 2013. на 52,7% БДП-а у 2016. и одржи испод Мастришког критерија (60% БДП-а). Ово ће бити праћено напорима усмјереним приоритетно на економски раст и јачање капацитативности БДП-а чиме ће се релативизирати ефекат баласта који задуженост као економски феномен објективно производи. Сценарио изласка из кризе и опоравка економије, не само током текуће године, континуирано је рачунао са неприкосновеношћу рјешења којима се обезбједјује раст и развој као платформа за ублажавање неповољних ефеката изнуђених мјера штедње и новог пореског оптерећења.

Квантитативни оквир садржан у ажурираним Макроекономским пројекцијама 2014-2016. године, које су биле основа за креирање буџетског оквира за 2014, те Јесењој анализи макроекономских кретања и структурних реформи, потврђује очекивања да ће у 2013, и поред свих тешкоћа, бити остварен раст економије од 2,6%. а да ће се током три наредне године раст кретати темпом од 3,6%, 3,5% и 3,8% респективно, што је респектабилно ако се има у виду процес спорог опоравка економија у окружењу, ареалу ЕУ и еурозоне на које смо упућени природним правцима економске размјене. Истовремено, актуелне еспертске анализе које долазе из Свјетске банке потврђују валидност опредјелјенја ка даљим напорима у правцу консолидације са препорукама да се истраје у процесу смањивања удјела јавне потрошње у БДП-у, с обзиром да у том погледу постојеће релације премашују европске стандарде и објективну моћ домицилне привреде (процијењених 45,8% БДП-а у 2013.). Моделиране процјене Свјетске банке, са варијаблама про ет цонтра, упућују на процјену да ће црногорска економија у 2014. години остварити раст од 2,6%.

На које снаге система се рачуна у официјелним пројекцијама развоја?

Досљедношћу у европском процесу се свакако јача интегрисаност земље у оквире глобалних напора да се развија стабилнија и просперитетнија економија и обезбјеђује повољан међународни статус. Јачањем владавине права, пословног и инвестиционог амбијента, са подршком предузетништву и јачањем конкурентности на свим нивоима, као мјере успјешности, ствараће се услови за атрактивност и равноправност учешћа у тржишној утакмици, колико год ово имало призвук флоскуле у времену кад дневни проблеми неликвидности, изостанка банкарске подршке, заосталог пореског дуга и ограничене конкурентске способности чине објективни лимит процесу репродукције и стварању увећане нове вриједности. Наравно, од наше умјешности да развојни модел прилагодимо оперативним потребама упоређивања са најбољима, дисперзије понуде и побољшања квалитета, са мјерама системске подршке процесу имплементације извозне оријентације привреде, у основи ће зависити и домашај свих наших очекивања. Зато је од значаја што је у том правцу већ припремљен приједлог Плана подршке развоју конкурентне производње у Црној Гори 2013-2016. г. Притом се, генерално, у већој мјери треба ослањати на сопствене снаге и компаративну предност расположивог ресурса у којој посебан потенцијал хуманог капитала, са способношћу креације иновативних рјешења, систем може учинити ефикаснијим, не третирајући притом инфериорном релацију према страним директним инвестицијама које могу покренути мултипликативни ефекат новог запошљавања и предузетничке иницијативе. Уосталом, сасвим реални изгледи за значајније ефектуирање страних улагања у пројекте туристичке привреде, енергетике и путне инфраструктуре већ у наредној години, с обзиром на габарите црногорске економије, у знатној мјери могу да промијене макроекономске перформансе и општу слику привредног амбијента. Зато у 2014. треба рачунати са неизбјежним ефектима мјера и напора да се јавне финансије стабилизују, али и отварањем простора, у амбијенту јачања стабилности и убрзања започетих пројеката инвестирања, за наша лична, тако природна, очекивања.

Аутор је савјетник у кабинету министра финансија Црне Горе

Овдје можете погледати текст у оригиналу Цекајуци 2014.пдф