Значај мултилатералног трговинског система са аспекта Министарске конференције Свјетске трговинске организације

Министарска конференција као највиши орган Свјетске трговинске организације (СТО), састала се девети пут на Балију, у Индонезији, децембра 2013. године. Овом приликом усвојен је сет докумената, тзв. Бали пакет, међу којима се, у контексту глобалне трговине као најзначајнији оцјењује Споразум о трговинским олакшицама. Остала документа се односе на пољопривреду и олакшице за најмање развијене земље.

Мултилатерални Споразум о трговинским олакшицама донијет је у циљу поједностављења царинских процедура, повећања транспарентности и смањења трансакционих трошкова. Споразум такође садржи и одредбе које су везане за транзит, али и одредбе које се односи на помоћ земљама у развоју и најмање развијеним земљама у дијелу побољшања инфраструктуре, обуке службеника и пружања сваке друге помоћи, како би се обезбиједила његова пуна имплементација.

Очекује се да ће примјеном Споразума на међународном нивоу, трошкови трговине бити смањени за 10% - 15%, чиме ће бити остварени бенефити преко 400 милијарди долара, што би у крајњем требало да доведе до раста свјетске економије и креирања нових радних мјеста. Такође се очекује да ће порасти извоз, и то за земље у развоју за 10%, а за развијене земље за 4.5%.

Област пољопривреде је била једна од кључних за Доха агенду. С тим у вези Бали пакет садржи неколико важних одлука. Тако је договорено да се отпочне са радом на реформама извозних субвенција и мјера са сличним ефектом, а напредак је направљен и у дијелу примјене тарифних квота за чланице које их имају у Листама концесија. За земље у развоју од посебног су значаја одлуке које се односе на памук и резерве хране.

Трећи ’’стуб’’ Бали пакета односи се на питања олакшица за земље у развоју и најмање развијене земље. Тако су, између осталог, утврђени обухват и функције мониторинг механизма, који је основан са циљем надгледања примјене и јачања одредби у вези са специал анд дифферентиал третманом. Усвојен је и низ мјера којима ће се пружити одређене погодности за најмање развијене земље, као што су поједностављење правила поријекла и раст могућности за приступ тржишту роба и услуга.

Министарска конференција је одобрила и приступање Јемена, тако да ће достављењем инструментата ратификације од стране ове земље СТО имати 160 чланица.

Усвајање тзв. Бали пакета докумената је од изузетног значаја за мултилатералну трговину и међународну економију уопште. Наиме, годинама уназад се воде расправе о ефикасности мултилатералног система, а посебно са аспекта најмање развијених земаља, и од оснивања СТО-а до Конференције на Балију није било значајнијег напретка на мултилатералном нивоу.

Значајно је поменути да је СТО настала на темељима Општег споразума о царинама и трговини из 1947. године (ГАТТ из 1947). Под окриљем ГАТТ-а одржано је седам рунди преговора у циљу унапрјеђења међународне трговине, а осма тзв. Уругвајска рунда преговора резултирала је оснивањем СТО-а.

Црна Гора је СТО чланица од 29. априла 2012. године, тако да је први пут била учесник Министарске конференције као пуноправни члан.
Бенефити од усвојеног пакета докумената, након што отпочне њихова примјена, ће се огледати у поједностављењу приступа тржишту земаља са којима не примјењује споразуме о слободној трговини. Са друге стране, примјеном договорених правила Црна Гора ће показати да је способна да одговори изазовима мултилатералног трговинског система, а такође ће као пуноправна чланица имати могућност да утиче и на њихово креирање.