Интервју министра економије др Владимира Каварића за Америцан Тимес

Влада већ 15 година ради на стварању климе која погодује инвеститорима, почев од пореске политике, до свеобухватног законског оквира који уређује заштиту права власништва и слободу трговине и кретања капитала. Што се тиче сектора за улагања, издвајају се 3 области као конкурентне: туризам, енергетика и пољопривреда. Прије пет, шест година започели смо отварање тржишта у области енергетике у смислу слободне трговине, али ово је сектор који је сам по себи компликованији јер захтијева постојање адекватне инфраструктуре. Извршена је дјелимична приватизација Електропривреде (ЕПЦГ), електро-енергетског државног предузећа, са италијанском фирмом А2А која посједује 43,7% акција и право управљања у циљу усклађивања функционисања производње и дистрибуције за будућу комерцијализацију. Држава тренутно посједује 55% акција. Ова приватизација је извршена у складу са захтјевом Европске комисије како би се повећала ефикасност. 

Тренутно смо у сред реализације једног веома динамичног пројекта са другом италијанском фирмом, Терном, задуженом за постављање подземног кабла снаге 1.000 МW који би требало да повезује Црну Гору и Италију. Вриједност пројекта је близу €900 милиона, од чега €800 милиона обезбјеђује италијанска страна, а остатак Црна Гора. Расподјела одговорности је сљедећа: Терна је одговорна за изградњу постројења на италијанској територији, као и за дио постројења у региону црногорског приморја и, наравно, за постављање кабла који их повезује. Црна Гора је одговорна за побољшање повезане дистрибутивне мреже у оквиру наших граница и за комуникацију са сусједним земљама, Србијом и Босном, како би се унаприједила додатна мрежна инфраструктура на мјестима гдје је албанска страна већ поставила потребну инфраструктуру. У складу са заједничким напорима и предложеним роковима, кабл би требало да је постављен до 2016. године, са постројењем на црногорској страни чије грађење је планирано за почетак љета ове године, а тендери за ове радове су спремни. Тендери за набавку и изградњу постројења на италијанској страни су већ завршени и рекли су нам да се све одвија као што је планирано. 

Овај пројекат је од изузетног значаја не само у погледу привремених запошљавања, већ зато што се њиме пружа могућност за читав низ будућих инвестиција у оквиру сектора. Наша амбиција је да будемо регионално чвориште за размјену електричне енергије. Ова иницијатива нуди становницима источног Балкана атрактивну нову руту за источну Европу кроз Италију, а тиме, наравно, и огромно тржиште за продају у Италији. 

Кабл је пројектован за размјену електричне енергије у оба правца. Ипак, више ће се извозити из Црне Горе за Италију будући да они имају огромне дефиците, нарочито када је ријеч о зеленој енергији. Цијене електричне енергије за потрошаче је знатно виша него у нашем региону и тиме је ова мрежа атрактивна за обје стране. 

Знамо да ће овај пројекат отворити врата за инвестиције у хидро-енергију, соларну енергију, термо енергију и енергију вјетра. Тренутно се налазимо у финалној фази преговора између ЕПЦГ и понуђача из приватног сектора за реконструкцију термоелектране (ТПП ИИ) на сјеверу Црне Горе која је снаге 250 мегавата. Управо ових дана долазе понуђачи из Чешке Републике и Кине и вјерујемо да ћемо у наредним мјесецима потписати уговор. Осим поменутих пројеката, тражимо инвеститоре за 3 различита енергетска пројекта. Први је хидроелектрана на Морачи приближне снаге 240 мегавата, хидроелектрана на Комарници снаге од 170 мегавата и хидроелектрана Маоце капацитета од око 500 мегавата. У овим пројектима смо заинтересовани за отворен дијалог са инвеститорима по моделу пројекат, изградња, управљање, одржавање, рекултивација (ДБОМР) и развоја финансијске шеме. 

Постоје ли шансе за енергетске пројекте осим електричне енергије? 

Да. Недавно смо затворили тендер за истраживање и експлоатацију нафте и гаса на нашем подморју. Рок за достављање понуда био је 15. маја и поносни смо што смо добили три понуде од шест компанија. Америчка компанија Маратхон Оил Цорпоратион и аустријски ОМВ су доставили заједничку понуду. Другу понуду је доставио конзорцијум Ени С.п.А (Италија) и Новатек, (Русија) и трећу конзорцијум Енергеан Оил & Гас (Грчка) и Медитерранеан Оил & Гас (Велика Британија). Ове компаније су укупно оствариле више од 70 милијарди долара у 2013. години и постигле профит од 10 милијарди долара. Оне послују у више од 80 земаља широм свијета. Очекујемо да ће процедура разматрања понуда и избора партера бити завршена до краја 2014. године.

Овај тендер је за нас нешто потпуно ново, због чега смо радили на изради нових правних аката како бисмо осигурали фер и транспарентну тендерску процедуру, у складу са претприступном фазом преговора за улазак у ЕУ. Ови правни акти су засновани на индустријским стандардима за истраживање и експлоатацију, такозвани “Норвешки модел.” Не постоји ограничен број изабраних понуђача, него је избор заснован на квалитету који омогућава да неколико извођача постигне максималну ефикасност. Правни акти стварају чврсту основу за јасна правила и параметре за добијање удјела у случају проналажења нафте или гаса. Ово значи да су преговори једноставни и директни, не остављајући простора за недоумице у погледу удјела Владе и слично. 

Питања регионалне интеграције се огледају кроз финализиран споразум о транс-јандранском гасоводу (ТАП), који ће бити у функцији за извоз из Схах Дениз ИИ гасног басена у азербејџанском Каспијском мору 2017-2018. ТАП ће повезати транс-анатолски гасовод (ТАНАП) са границе са Турском преко Грчке и Албаније са крајњом дестинацијом у Италији. Црна Гора је у децембру 2013. године, заједно са Азербејџаном, Хрватском и Албанијом, потписала Меморандум о разумијевању у Бакуу, са циљем изградње јадранско-јонског гасовода (ИАП) који повезује ТАП у сјеверној Албанији кроз Црну Гору према Босни и Херцеговини са крајним одредиштем у Сплиту, гдје ће бити повезан са постојећим хрватским трансмисионим гасним системом. 

Нарочито нас занимају инвеститори који су спремни да спроводе инвестиције по ДБОМР моделу, као на примјер, могућности за термалне и хидроелектране о којима је раније било ријечи. Након истека концесионог периода, инвестиција се враћа Влади Црне Горе. 

Када смо се срели са амбасадором Европске уније у Црној Гори, поменуо је да у овој земљи скоро да нема индустрије. Да ли постоји нешто што је вриједно поменути из овог сектора? 

Драго ми је што сте ме ово питали. Да. Припремамо се да понудимо веома добре подстицаје за оне који почињу рад у индустријској производњи. Овдје мислим на прераду хране, прераду метала итд. Радимо на развоју индустријских зона широм земље. У овим зонама постоје пореске олакшице, које су углавном засноване на специфичним потребама инвестиције и прилагођене потребама инвеститора. 

Тренутно се налазимо у фази промоције ових зона и почињемо трагање за првим инвеститорима. Дефинисали смо бизнис зоне у неколико локалних општина, а припремамо и још неколико оваквих зона. 

Рекао бих да је то одржавање инвестиционе климе током периода брзих промјена и експанзије. Морамо узети у обзир и посљедице финансијске кризе која је натјерала многе западноевропске и америче компаније да причекају са улагањима. Надамо се да ће они убрзо почети да траже интересантне дестинације које обећавају, као што је Црна Гора. 

Поред тога, у неким секторима смо и даље у тешкој транзицији као бивша социјалистичка република. На примјер, Привредни суд је недавно завршио стечајни поступак у Жељезари, гдје је све операције преузео турски инвеститор. Надамо се да тај процес ускоро бити завршен и у алуминијумској индустрији. Овдје се ради о компликованој и старој индустрији која изискује пуно енергије. Ипак, оптимисти смо и вјерујемо да ова инвестиција може преокренути стање индустрије челика у Црној Гори. 

Важно је напоменути да смо ми пуноправни члан WТО и потписници ЦЕФТА и ЕФТА споразума и споразума о слободној трговини са ЕУ, Русијом и Турском, што указује на то да Црна Гора није само дестинација са јасно уређеним правилима трговине, већ и дестинација на којој инвеститори имају јефтинији приступ другим тржиштима од око 800 милиона људи. 

То је прикладан рок будући да тренутно пролазимо кроз транзиционе промјене наслијеђене из претходне државе, најтежи период. Вјерујем да ће током наредних 5 година све наслијеђено бити отклоњено и почећемо се развијати на више традиционалан начин. У том тренутку, подводни кабл ће бити завршен и у потпуности функционалан, биће знатно више инвестиција у сектору туризма и бићемо доста ближи приступању ЕУ и највјероватније већ члан НАТО. Захваљујући свему овоме, сигуран сам да ћемо имати одличну атмосферу за инвестирање са доста значајних учлањења и предуслова за стварање одрживог раста. 

Најбољи начин да се пренесе порука није путем обраћања политичара, већ кроз регулаторни оквир који је постављен да би се задобило повјерење инвеститора. Иако је наш недостатак видљивости питање на којем радимо, оно има реципрочни ефекарт на инвеститоре: Они који нису упознати са нама, имају јединствену прилику у овом тренутку, а то је да искористе све бенефите и буду пионири у овој врсти инвестиција.

Заиста, срели смо се са једним од представника италијанског синдиката за трговину и они су коментарисали да су све вријеме ишли чак до Латинске Америке за нешто што им је на дохвату руке - у сусједној земљи! Главни оквир је урађен, сада је ред на инвеститорима да искористе шансу!

Оригинални интервју на енглеском језику мозете наци на званицној web страници Тхе Америцан Тимес

хттп://www.тхе-америцан-тимес.цом/америцан-тимес-енергy-инвестментс-интервиеw-министер-ецономy-монтенегро/2014/06/07