Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Реаговање МПРР поводом тврдњи директорице Маслинарског друштва Бока изнешених у ДН "Дан"

Објављено: 06.10.2014. 23:53 Аутор: МПРР

Реаговање Министарства пољопривреде и руралног развоја поводом текста у ДН „Дан“ са наднасловом „Маслинари незадовољни предложеним нацртом закона“ и насловом „Ивановић се бави само уљем“, објављеног 6. 10.2014. на 5. страни, Рубрике Економија.

 

Подржавамо настојања сваког појединца или удружења да се боре за појединачне или заједничке циљеве. Спремни само на отворени дијалог, заснован на чињеницама и уважавању струке. Разумијемо жар политичке и интересне борбе. Међутим, нијесмо спремни да мирно и нијемо посматрамо како појединци и удружења, у настојању да задовоље своје ексклузивне интересе, подмећу и обмањују јавност. Наша настојања да побољшамо услове за бављење пољопривредом у Црној Гори обавезују нас на демистификовање лажних дилема и негирање олако изречених неистина. А нарочито када је у питању област безбједности хране. Ту компромиса нема.

Овом приликом осврнућемо се само на пет неистина које је изговорила госпођа Ђукић у саопштењу које је објавила на web страници Маслинарског друштва “Бока” и које је једним дијелом пренијела ДН “Дан”. Остале неистине испливаће саме на површину.

-Весна Ђукић: “Предлог закона о маслинарству, као Правилник о маслиновом уљу био би још и добар, уз неке ситне дораде и  неколико лоших превода и погрешних тумачења (Стоје Љутице?), нарочито у Члану 2 Прилога XИИ (Табела усклађености) хемијска анализа и оцјењивање квалитета маслиновог уља који је у супротности са чланом 6 Предлога закона о маслинарству”.

Нетачно! Госпођа Ђукић је помијешала двије ствари: оцјену квалитета маслиновог уља и метод анализе. Оцјена квалитета дефинисана је чланом 6, а метод анализе није прописан законом, већ ће се накнадно прописати подзаконским актом. Зато нема никакве супротности било чега са било чим. Као неко ко претендује да се озбиљно бави заступањем интереса произвођача маслиновог уља, госпођа Ђукић би требало да познаје разлику између наведених појмова. Такође, нетачно је цитиран члан 2, Прилога XИИ Табеле усклађености, па позивамо госпођу Ђукић да пажљивије погледа Табеле усклађености.

 

-Весна Ђукић: “Чињеница да се једино у наслову може наћи ријеч маслинарство, не спречава уређивача да чврсто брани садржај документа који уопште не помиње маслинарство, осим у првом ставу општих одредби, већ се бави искључиво питањем прераде, регистрације и обавеза маслинара/произвођача (пореских обвезника) и драконских казнених мјера за прекршиоце.”

 

Нетачно! Предлог Закона о маслинарству уређује сектор маслинарства. Конкретно: дефинише се појам маслињака у циљу заштите маслињака од уништавања (члан 2); даје се основа за израду елабората о рејонизацији (члан 3); уређују се регистар маслинара и регистар произвођача маслиновог уља, и уводи обавеза евиденције бербе маслина (чланови 10, 11 и 12); забрањује се сјеча стабала маслине, пресађивање без претходног одобрења (члан 13), док је чланом 14 забрањана сјеча стабала маслине старијих од 100 година, без обзира да ли се налазе у маслињацима или не. Намјерно или случајно, нико од маслинара ово и не спомиње. Сматрамо да се увођењем регистра маслинара, регистра произвођача маслиновог уља, те обавезном евиденцијом о берби плода маслине итекако уређује сектор маслинарства. Сматрамо да су ова питања кључна за развој маслинарства, евиденцију бербе маслина, евиденцију броја стабала и обавезну регистрацију произвођача. Чега се то плаше маслинари које заступа госпођа Ђукић?

 

-Весна Ђукић: “Још код првог покушаја усвајања Нацрта закона о маслиновом уљу, на коме је радила др. Марија Крстић, када смо упутили 38 примједби (и били окарактерисани као неупућени и неинформисани) када је, овај нацрт пао на Јавној расправи, видјело се да ће бити тешко изборити се за своја права и сачувати добре односе са институцијама.”

 

Нетачно! Закон није “пао” на Јавној расправи. Комплетна процедура која се односи на израду и предлагање закона у трајању од 39 мјесеци је испоштована. Додатно, маслинари су имали могућност да пошаљу своје коментаре и након јавне расправе. Када је у питању број коментара, за нас је важнији њихов квалитет. Све смислене коментаре из јавне расправе смо прихватили и уврстили у Предлог закона.

 

-Весна Ђукић: “Господин Вујачић је између осталог био и предсједавајући НКЕИ (Национални комитет за европске интеграције Црне Горе) у чијем је раду, као чланица Радне групе за пољопривреду, здравствену исправност хране и рибарство, учествовала Весна Ђукић, извршни директор Маслинарског друштва Бока.”

 

Нетачно, господин Вујачић никад није био предсједавајући НКЕИ. У вријеме које наводи госпођа Ђукић, то су били господа Бранко Булатовић и Жељко Видаковић.

 

-Весна Ђукић: “У овом предлогу нема програма, нема заштите, нема науке, нема вриједности, само обавезе маслинара и казнене мјере (на највећем броју страница). Мали произвођачи чија је производња условљена ограниченим земљишним ресурсима, уситњеним посједима, високим трошковима производње, неадекватном примјеном агро и помотехничких мјера, лошом инфраструктуром, не могу се изједначавати са произвођачима у Европи.”

 

Госпођи Ђукић и осталим маслинарима више пута је објашњено да се овим законом:

- не прописују програми подршке, већ се то чини Агробуџетом на годишњем нивоу и Стратегијом развоја пољопривреде на вишегодишњем нивоу;

- не уређују мјере заштите, већ се то чини Законом о здравственој заштити биља;

-      не прописују научне методе, јер се исте временом мијењају и на произвођачима је да изаберу које ће методе прихватити, а које не, јер су маслињаци њихови, не научних институција. Министарство пољопривреде прописало је Код добре пољопривредне праксе којим се пољопривредним произвођачима дају препоруке на који начин да спроводе агротехничке мјере у складу са заштитом животне средине.

 

На крају, након силне приче о закону остаје чињеница да се ове године на Јавни позив за подршку маслинарству, гдје је износ подршке износио 50% укупне вриједности инвестиције, јавило 5 маслинара за  садњу маслина и куповину електричних тресача и 23 маслинара за подршку ревитализацији. Да ли је забрињавајуће да се само 28 маслинара из цијеле Црне Горе јавило за програм подршке? Да ли је забрињавајуће да од стране маслинара до данас није стигао нити један предлог за мјере подршке за Агробудзет за 2015? Питамо се шта маслинари очекују од државе ако сами нијесу заинтересовани да предлажу мјере подршке. Или гласноговорницима смета предлог Закона како би могли наставити да мијешају своје маслиново уље и уље из увоза и исто продају као екстрадјевичанско и црногорско?

 

 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?