Ауторски текст предсједника Владе Мила Ђукановића за Финанциал Тимес

Иако је Црна Гора једна од најмањих држава на Балкану, чији број становника једва да прелази 600.000, њени грађани су људи с амбицијом. Од обнове наше независности 2006. године, на референдуму који је одржан у складу с највишим европским стандардима, поставили смо далекосежне економске и политичке реформе за наш примарни циљ.

На пољу економије, остварили смо конзистентан и значајан напредак. Некада смо били најмање развијена југословенска република, а у посљедњих десет година утростручили смо БДП по глави становника на више од 7.000 $.

Такав напредак омогућио је да Црна Гора, мјерено растом дохотка по глави становника, данас буде лидер међу шест држава Западног Балкана: Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија, Косово (и Црна Гора).

То смо постигли кроз либерализацију прописа о пословању, фокусирајући се на атрактивну политику страних директних инвестиција и проактиван приступ инвеститорима. Увели смо електронску регистрацију предузећа, поједностављене царинске и прописе о стечају и, кроз Закон о страним инвестицијама, успоставили низ заштитних мјера за стране инвеститоре.

Као резултат, биљежи се раст СДИ у Црној Гори са 52 милиона еура у 2004. на 330 милиона еура у 2013, чему су углавном допринијеле инвестиције из држава ЕУ, Швајцарске и Руске Федерације.

Износ страних директних инвестиција код нас је, мјерено постотком БДП-а, међу највишим у Европи и представља, у просјеку, 20 % у посљедњих шест година.

До оваквих резултата довело је усвајање прописа у области пословања у складу са стандардима ЕУ и на то црногорски грађани заиста могу бити поносни.

Отпочели смо с реализацијом одређеног броја великих пројеката који су постављени тако да подржавају наш средњорочни раст. Они укључују подморски енергетски кабл између Црне Горе и Италије, пројекат италијанске Терне вриједан 800 милиона еура чији се завршетак очекује до 2017. и ширење Термоелектране Пљевља вриједно око 350 милиона еура што ће увећати капацитет производње за 30%.

Остали пројекти укључују Јадранско-јонски гасовод, концесије за приобално истраживање нафте и гаса, као и два значајна пројекта за унапређење саобраћајних веза између Црне Горе и Европске уније, аутопут Бар-Београд и жељезничку пругу Бар-Будимпешта.

У сектору туризма, кључне инвестиције међународних инвеститора укључују: развој ризорта на Луштици, гдје ће Ораском, египатски телекомуникацијски и грађевински конгломерат, до 2018. уложити 1,1 милијарду еура; Порто Монтенегро, гдје је конзорцијум који води Питер Манк већ уложио више од 280 милиона еура, а у току је и проширење ове инвестиције; и Аман Свети Стефан Рисорт, гдје сингапурски Аман Рисорт, поред иницијалног улагања у износу од 60 милиона еура, тренутно реализује додатну инвестицију вриједну 55 милиона еура.

Заједно с планираним пројектом ризорта Оне&Онлy, вриједним 500 милиона еура, азербејџанске нафтне и гасне компаније Сокар и развојем хотела Qатари Диара у вриједности од 350 милиона еура, укупне инвестиције у туризму износе око 2,4 милијарде еура, што је готово двије трећине нашег БДП-а.

Ово није политичка реторика: Прошле године смо напредовали за шест мјеста на листи Свјетске банке Лакоћа пословања и дошли на 44. позицију на свијету. Тиме је највише наглашен напредак у пријави имовине (напредак за 16 мјеста на листи) и издавању дозвола за градњу (скок за 68 мјеста), док смо задржали позицију на самом врху као трећи на свијету у погледу лакоће добијања кредита.

Знамо да има примјера земаља у свијету који доказују да је могуће остварити економски раст и без демократског напретка. Међутим, Влада Црне Горе је снажно посвећена европском путу вјерујући да демократски развој не може бити мање важан од економског напретка.

Да бисмо даље унаприједили демократски развој, морамо неуморно бити фокусирани на јачање владавине права. Постоји јасан, прагматичан разлог за ово: црногорска Влада и ја у потпуности препознајемо да једино кроз очување и јачање владавине права можемо сачувати повјерење и обезбиједити дугорочни економски развој.

Наш највећи изазов, са значајним демократским и економским импликацијама, јесу наши правосудни органи за које смо свјесни да требају даљи развој.

Како због демократизације нашег друштва, тако и правне сигурности инвеститора, неопходно је унаприједити брзину рада наших судова и обезбиједити конзистентније доношење судских одлука и њихово ваљано извршење.

Извјештај Групе Савјета Европе за борбу против корупције (ГРЕЦО) из 2010. године указивао је на ефикасну примјену законодавства као највећи изазов за Црну Гору.

То смо узели у обзир. Наши напори на обезбјеђивању вишег степена конзистентности у примјени законодавства и унапређењу координације у борби против корупције резултирали су наводима из посљедњег Извјештаја ГРЕЦО-а који кажу да је Црна Гора остварила „кредибилне напоре у усвајању препорука”. Стога је ГРЕЦО „похвалио Црну Гору за спровођење суштинских реформи”.

Наш сљедећи приоритет биће повећање транспарентности у правосуђу на који ћемо се фокусирати кроз кампање за подизање свијести о питањима као што су пријава корупције и заштита звиждача.

Слобода медија представља још један приоритет и, у сарадњи с ОЕБС-ом, наставићемо с активностима на обезбјеђивању несметаног рада медијских организација.

У том свјетлу, недавно смо усвојили прописе којима смо декриминализовали клевету што представља значајан корак у унапређењу слободе медија, а неколико случајева застрашивања или насиља над новинарима убрзо ће добити судски епилог.

Имајући то на уму, истовремено је важно да се, кроз унапријеђену саморегулацију, успоставе заштитне мјере које би биле усмјерене против злоупотребе медија због приватних интереса. Другим ријечима, Влада вјерује да медијске организације и саме морају да раде како би се професионални стандарди у потпуности унаприједили и очували.

Изнио сам овдје приоритете одрживог напретка у Црној Гори. Ипак, није све на нама. Квалитет инфраструктуре у Црној Гори, као и у сусједним државама које нису чланице ЕУ, представља економски и политички изазов. У праву је именовани комесар ЕУ за сусједство и преговоре о проширењу ЕУ, Јоханес Хан, кад каже да државе Западног Балкана морају бити више повезане једна с другом. Али, унапређење инфраструктурних веза и с остатком Европе је једнако важно.

Слабо развијене саобраћајне и трговинске везе успоравају регионалну економску сарадњу и, као посљедица тога, покрећу питање сигурности. Изградња прекограничних саобраћајних дионица, конкретно Јадранско-јонског аутопута, којим је планирано повезивање Италије (Трста) и Грчке (Камалате), преко Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Албаније, захтијева значајна улагања која превазилазе индивидуалне капацитете сваке од наших држава. Из овог разлога иницијатива за развој инфраструктуре на Балкану, коју је у августу на састанку у Берлину снажно подржала канцеларка Меркел, представља кључни корак у правом смјеру којим се даље продубљују политичка и економска интеграција региона.

Вјерујемо да је економски и демократски напредак који прати евро-атланске интеграције једина гаранција нашем дугорочном, одрживом развоју. Недавно одржани Самит НАТО-а у Кардифу потврдио је спремност да се Црна Гора до краја идуће године позове у чланство што је суштински значајан примјер признања нашим континуираним реформским напорима.

Презентирајући нови Извјештај о напретку прошле недеље, комесар за проширење ЕУ Штефан Филе је рекао: „Црна Гора је, по више основа, предводник у региону. Након годину дана, већ постоје позитивни резултати којима се треба поносити.“

У погледу броја отворених поглавља, Црна Гора је држава кандидат која је најдаље напредовала на путу ка чланству. У циљу наставка овако конструктивног односа, очекујемо да на нашу посвећеност заједничкој будућности Европска унија узврати истом мјером.

Финанциал Тимес, 10. октобра 2014. године

Датотека у  формату пдф: 2014 10 10 - Финанциал Тимес - Мило Дјукановиц - ауторски текст - ЦГ.пдф

Датотека у формату доцx: 2014 10 10 - Финанциал Тимес - Мило Дјукановиц - ауторски текст - ЦГ.доцx

Линк на оригинални текст