- Влада Црне Горе
Министарство финансија Анализа јавних финансија – ИИИ квартал 2014
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Анализа јавних финансија – ИИИ квартал 2014
Објављено: 25.11.2014. • 18:15 Аутор: Министарство финансија
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Структуру јавних финансија Црне Горе чини Буџет Црне Горе са државним фондовима (Фондом пензијског и инвалидског осигурања, Фондом здравственог осигурања, Фондом за обештећење, Заводом за запошљавање и Фондом рада) и буџети локалних самоуправа(Пријестоница Цетиње, Главни град Подгорица и 19 општина). Централни буџет Црне Горе чини око 90% јавних финансија, док се преосталих 10% односи на локалну самоуправу.
Јавне финансије на крају ИИИ квартала 2014. године билеже суфицит што је резултат примјене пакета мјера фискалне консолидације, раста економске активности и активности надлежних органа на плану сузбијања сиве економије и повећању пореске дисциплине код грађана и правних лица. Приходи јавног сектора биљеже бољу наплату у односу на план и прошлу годину, док су расходи значајно испод планираних и остварених у истом периоду 2013. године. Приходна страна остварила би још бољи резултат да није дошло до одлагања почетка реализације најављених инвестиционих пројеката, као и дефлаторног кретања цијена у првој половини године
Јавни приходи у ИИИ кварталу 2014. године износе 1.072,4 мил. € или 31,6%БДП. У односу на три квартала 2013. године, јавни приходи су већи за 64,4 мил. € или 6,4%, као и у односу на план за 28,9 мил. € или 2,8%. Раст прихода остварује се највише због повећаних пореских стопа (кризни порез на зараде, повећана основна стопа пореза на додату вриједност) и других посебних мјера које су уведене као одговор на кризни период у јавним финансијама, али и као резултат континуиране борбе против сиве економије, уз раст економске активности.
Јавна потрошња након трећег квартала текуће године износила је 1.061,9 мил. € или 31,3% БДП, што је за 44,3 мил € или 4,0% ниже у односу на јавну потрошњу из истог периода претходне године, што је посљедица високе базе из претходне године, која је, подсјећања ради, увећана усљед активирања гаранција датих за Комбинат алуминијума. У односу на прошлу годину, капитални буџет већи је за 16,1 мил. €, као и расходи за камате за око 3 мил. €. У односу на 2013, уштеде су остварене у дијелу осталих личних примања, капиталних издатака у текућем буџету и резерви.
Суфицит јавног сектора на крају ИИИ квартала износио је 10,5 мил. € или 0,3% БДП-а.
БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ
У 2014. години усвојен је Закон о буџету и фискалној одговорности који је донио методолошку измјену у обрачуну прихода, и предвиђа укључивање донација у збир текућих прихода чиме се дефицит смањује за исти тај износ.
Такође, дошло је до измјена у дијелу фискалних мјера које су уведене као одговор на кризни период. У овој години укинуте су таксе на СИМ картице, кабловску телевизију и електрична бројила, док је редефинсан дио прописа који се односи на наплату такси на пушачке зоне. Истовремено, продужено је важење мјере о замрзавању раста пензија, чије се укидање очекује до краја године.
Примици Државног Буџета за ИИИ квартал ове године износили су 1,163,8 мил. €, од чега се на изворне приходе односи 939,9 мил€, док је 223,9 мил € приходовано из других извора финансирања, доминантно из задуживања на иностраном тржишту. Изворни приходи буџета виши су у односу на прошлогодишње за 56,8 мил € и 23,8 мил € у односу на планиране. Повећању прихода највише је допринијела наплата пореза и доприноса која у структури прихода има највећи удио.
Најзначајнији раст у односу на прошлу годину имамо код прихода по основу ПДВ-а за 34,1 мил. € што је резултат (а) повећане стопе, (б) раста економске активности и (ц) смањења сиве економије. Такође, приходи по основу доприноса су већи за око 20 мил. € у односу на план и претходну годину. Значајно позитивно одступање је у наплати пореза на добит правних лица од око 4мил. € у односу на прошлу годину, што се највише приписује Владиној подстицајној мјери у којој је гарантован дисконт за једнократно и у законом прописаном року плаћање ове врсте пореза.
С друге стране, пад је забиљежен у наплати прихода по основу акциза од 2,8 мил. € у односу на прошлу годину. Иако је мјесечна динамика показала да се заостатак за прошлогодишњим остварењем смањује у посљедњем мјесецу првог квартала, сумња се на повећање сивог тржишта акцизних производа. Из тог разлога, спроводе се појачане мјере контроле тржишта акцизних приозвода, посебно дуванских производа.
На расходној страни Буџета, настављено је са примјеном раније дефинисаних мјера привременог обустављања усклађивања пензија. На снази су и рестриктивне мјере у дијелу расхода за рад комисија и других радних група Владе, те потрошње у јавним предузећима и другим привредним субјектима у којима Влада има већински удио капитала, као и у локалним самоуправама.
Укупни издаци буџета Црне Горе за ИИИ квартал 2014. године износили су 963,2 мил. € или 28,4% процијењеног БДП-а за 2014. годину (3.393,2 мил.€), од чега је финансирана текућа буџетска потрошња у износу од 921,4 мил. € и капиталне инвестиције 41,8 мил. €.
У односу на ИИИ квартал прошле године, расходи су смањени за око 50 мил. €, што се тумачи као ефекат високе базе из претходне године, због активираних гаранција које су плаћене у износу од око 110 мил. €. Истовремено, најзначајније уштеде су остварене на позицијама осталих личних примања у износу од 1,2 мил. € и издатака на име права из области социјалне заштите у износу 2,2 мил. €, у односу на упоредни период 2013. године.
Као резултат кретања прихода и расхода након трећег кварталу, дефицит централног буџета износи 23,3 мил. € и нижи је за 106,6 мил. € од дефицита оствареног у истом периоду прошле године. Отплата дуга износила је 200,6 мил. €.
У првом кварталу централни буџет је остварио примитак од скоро 100 мил. € по основу задуживања на домаћем тржишту, доминантно емисијом обвезница, али и близу 200 мил. € задуживањем на иностаном тржишту. На тај начин финансиран је поменути дефицит од 0,7% БДПа, отплаћени су дугови, али и увећани депозии државе за 70,5 мил. €.
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Сходно члану 74 Закона о финансирању локалне самоуправе општине извјештаје о планираним и оствареним приходима, планираним и извршеним расходима и буџетском задужењу достављају Министарству финансија најкасније квартално, у року од 30 дана од дана истека квартала. Неколико локалних самоуправа није испоштовало законом прописани рок, стога су, агрегатни локални приходи и потрошња процијењени од стране Министарства финансија.
Процијењени приходи локалне самоуправе у ИИИ кварталу 2014. износе 132,5 мил. € или 3,9% БДП, и већи су за 5,1 мил. € у односу на план, као и 7,6 мил. € у односу на исти период прошле године. У оквиру прихода, позитивно одступање у односу на 2013. биљежи наплата пореза за 6,6 мил. €, а у оквиру њих порез на доходак физичких лица за 3,9 мил. €.
Процијењени издаци локалне самоуправе у ИИИ кварталу 2014. износе 99,9 мил. или 2,9% БДП € што је за 6,2 мил. € више него што је то био случај прошле године. Најзначајнији раст расхода десио се у дијелу капиталног буџета, који је за 6,7 мил. € већи у односу на трећи квартал прошле године.
Суфицит локалне самоуправе процијењен је на 33,9 мил. € или 1,0% БДП.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?
