Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Међувладина конференција Црна Гора-ЕУ: Отворена четири нова поглавља, настављен динамичан напредак у процесу приступања

 
Црна Гора наставља да остварује динамичан напредак у процесу приступања Европској унији, што је препоручује за отварање четири нова преговарачка поглавља, одлучено је на петом састанку Међувладине конференције између Црне Горе и Европске уније, која је одржана данас у Бриселу. 
 
На састанку, којим су копредсједавали министар вањских послова и европских интеграција Игор Лукшић и државни секретар за европска питања Италије Сандро Гоци, отворени су преговори у поглављима 18 – Статистика, 28 – Заштита потрошача и здравља, 29 – Царинска унија и 33 – Финансијске и буџетске одредбе.

„Отварање преговора у још четири поглавља представља награду за остварени напредак, али и подстицај за даљи рад и наставак испуњавања обавеза са наше европске агенде, који ће, у наступајућем периоду, дати видљиве резултате у овим областима,“ изјавио је министар Лукшић на конференцији за новинаре у сједишту Савјета ЕУ након састанка Међувладине конференције.

„Ово је јасан сигнал да процес проширења напредује и да свако ко је мислио да се у наредних пет година ништа неће догодити може да се увјери да је реалност сасвим супротна и да је ово доказ да желимо да наставимо и да то и чинимо. Увјерен сам да ћемо, уколико Црна Гора одржи овај темпо, ускоро видјети видљиве резултате на добробит грађана Црне Горе,“ саопштио је медијима у Бриселу Јоханес Хан, европских комесар за сусједску политику и преговоре о проширењу

Закључно са данашњом конференцијом, од укупно 35 поглавља отворено је 16, од чега су два привремено затворена. Преговори о приступању Црне Горе Европској унији покренути су у јуну 2012. године.

Отворена поглавља

Поглавље 18 – Статистика
Преговори у оквиру овог поглавља обухватају усклађивање црногорских правних прописа са правном тековином ЕУ из области статистике. Ова област се сматра нарочито значајном зато што ће позитивне промјене које ће проистећи из успјешног процеса преговора као резултат имати бољи квалитет, доступност и вјеродостојност статистичких података као основе за креирање јавних политка, што ће створити боље услове за динамичнији друштвени и економски развој Црне Горе.

Поглавље 28 – Заштита потрошача и здравља
Ефикасна заштита економских интереса и здравља потрошача у функцији је осигурања квалитета живота свих грађана. Примјеном европских стандарда заштите потрошача ће се омогућити да црногорски потрошачи уживају једнака права, као и потрошачи у Европској унији. То значи већи степен сигурности производа на тржишту, а тиме и бољу заштиту здравља потрошача, заштиту права потрошача при куповини производа и услуга на тржишту као и опште повећање квалитета живота.

Поглавље 29 – Царинска унија
Царинска унија представља један од камена темељаца европских интеграција и кључну компоненту доброг функционисања унутрашњег европског тржишта. Царинска унија представља јединствено царинско подручје 28 земаља чланица Европске уније у којем се укупна унутрашња трговина и промет робом између земаља чланица одвија без царинског надзора над робом и без наплате царинских давања. Примјеном европских царинских прописа, након приступања Црне Горе ЕУ, црногорски грађани ће моћи купити квалитетније производе из било које државе чланице Уније, по знатно нижим цијенама него данас.

Поглавље 33 – Финансијске и буџетске одредбе
Ово преговарачко поглавље обухвата правила о властитим средствима држава чланица која представљају финансијске приходе буџета ЕУ. Свака држава чланица ЕУ има право на коришћење средстава из буџета Уније, али и обавезу да уплаћује у буџет. Од првог дана чланства Црна Гора ће уплаћивати потребне доприносе у заједнички буџет Европске уније, сразмјерно њеној економској снази, чиме ће стећи могућност да користи одређени износ средстава из буџета Уније. Највећи дио буџета ЕУ одлази на управљање природним ресурсима, посебно пољопривреду и рурални развоју држава чланица, регионални развој, тј. смањење разлика између развијених и слабије развијених подручја у ЕУ, као и за инфраструктурне пројекте.

Министарство вањских послова и европских интеграција
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?