Раст економије је заједнички интерес банака и Владе

Фото галерија

У фокусу консултација које су данас, на позив потпредсједника Лазовића, имали чланови Владе у економском ресору и представници банака била је нето кредитна активност банака и услови који су неопходни да би се повећала подршка новим рентабилним и иновативним пројектима. 

Саговорници су анализирали питања од значаја за повећање понуде новца на тржишту у 2015. и ризика који утичу на висину камата. Представници Владе су апеловали на банке да синергетским напорима креирају институционалне претпоставке за снижавање каматних стопа на кредите. Кредити, поред страних директних инвестиција, представљају главни генератор привредног раста. Тако ће раст економије у 2015. години бити подржан са око 100 милиона кредитних средстава из комерцијалних банака. Раст кредита од 4% биће резултат ниже ефективне каматне стопе, чији је тренд пада започет крајем 2014. године.

Банке су отворене према новим пројектима све док се испуњавају дефинисани стандарди, обезбједјују средства и клијент послује у формалном сектору. Подршка владе у инвестицијама у приоритетне развојне секторе, туризам, енергетика, пољопривреда и индустрија додатно олакшава пословање и умањује ризик пласмана кредитних средстава од стране банака.

Осим високе ликвидности банака, као предуслов веће инвестиционе активности препозната је потреба смањења учешћа неквалитетних кредита и добро управљање ризицима. Држава је са своје стране посвећена унапређењу пословног амбијента, а конкурентност банкарског тржишта потрвђује број банака које послују у ЦГ и најављено отварање 3 нове.

Разговарано је и о скором додношењу Закона о добровољном финансијском реструктурирању и статусу клијената који отплаћују кредите у швајацарским францима. Хyпо Алпе Адриа банка која је једина нудила овај производ изразила је отвореност и спремност да по директним захтјевима понуди повољније услове за њихов дугорочни третман. Постигнута је сагласност да се ради на дефинисању модела који ће омогућити репорограм кредита општинама које су нижег фискалног капацитета, кроз дужу рочност и ниже камате, а кроз механизам егализационог фонда.

У конструктивној атмосфери размјене виђења кључних питања за поспјешивање раста реалног сектора, договорено је периодично консултовање Владе са банкарима. Констатован је заједнички интерес да свако са своје стране да пуни допринос креирању услова економског раста.

Састанку су поред потпредсједника Лазовића, присуствовали и министри финансија, економије и одрживог развоја и туризма, Жугић, Каварић и Гвозденовић, гувернер Централне банке, Милоица Дакић и представници Удружења банака и више пословних банака.


КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЗА
ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ И ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ