Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Гарчевић: Имамо подршку великих земаља, треба да урадимо све оно што је до нас

Објављено: 12.02.2015. 20:55 Аутор: Биро за односе с јавношћу
Национални координатор за НАТО Веско Гарчевић казао је у интервјуу за Побједу да је Црна Гора сада у фокусу пажње водећих држава Алијансе. Он сматра да састанци црногорских званичника са свјетским, док трају такозвани интензивирани и фокусирани разговори са НАТО-ом, говоре о интересовању, али и бољој атмосфери када су у питању шансе Црне Горе да постане чланица.

Веско Гарчевић, доскорашњи шеф Мисије Црне Горе при НАТО-у, од прошле недјеље координира медјуресорским комуникационим активностима за јачање јавне подршке интеграцији наше земље у Сјеверноатлантски савез.

У разговору за наш лист, он говори о плановима, подршци јавности за учлањење Црне Горе у НАТО, концепту неутралности...

ПОБЈЕДА: Недавно сте именовани за националног координатора за НАТО. Који ће бити Ваши први кораци на тој функцији?

ГАРЧЕВИЋ: Врло брзо ћемо почети кампању која ће бити наставак активности од прошле године. Дијалог који смо отворили остаје и он ће укључити широк спектар људи, како оних који се баве овим питањем свакодневно, тако и оних који можда нијесу директно везани за евроатлантске интеграције. Полазећи од чињенице да је то ствар која се тиче свих у Црној Гори и да, уколико добијемо позив ове године, наша земља улази у НАТО, онда је нормално да у овом процесу учествује што већи број грађана. Већ у марту организоваћемо видљиву и препознатљиву кампању. За сада не желим да откривам детаље.

ПОБЈЕДА: Да ли је Комуникациона стратегија за учлањење Црне Горе у НАТО добра и треба ли је мијењати? 

ГАРЧЕВИЋ: То је жив документ. Комуникациона стратегија није дата једном за свагда и мијењамо је на основу тога какав одговор добијамо од јавности. Она може само да се посматра као„рам за слику“, који ћемо послије напунити својим активностима. Што смо више активни, то је она све живља.

ПОБЈЕДА: Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић боравио је недавно у САД-у, гдје је тамошњим званичницима указао на заинтересованост Црне Горе за улазак у Алијансу. Истовремено, премијер Мило Ђукановић састао се у Минхену са америчким потпредсједником Бајденом. Шта значе ове спољнополитичке активности за пут наше земље у НАТО? 

ГАРЧЕВИЋ: Црна Гора сада је у фокусу пажње великих држава чланица НАТО -а, не само САД-а, већ и Њемачке, Француске и Велике Британије. Након Самита у Велсу, нама је додијељен механизам „интензивираних и фокусираних разговора", који ће бити завршен у децембру на скупу министара вањских послова чланица Алијансе, који ће одлучити да ли ће Црна Гора бити позвана или не. Као дио тог процеса, имамо све ове састанке на различитим нивоима који говоре о интересовању, али и о једној новој и бољој атмосфери када су у питању шансе Црне Горе да постане чланица.

ПОБЈЕДА: Да ли је том интересовању допринијело и затезање односа на релацији САД-Русија и ЕУ-Русија? 

ГАРЧЕВИЋ: Све се узима у обзир. Прије свега, утичемо сами на себе, јер без спроведених реформи не можемо да будемо у НАТО-у. С друге стране, на интересовање утиче и какав је контекст сада у Европи и гдје су приоритети Алијансе. 

ПОБЈЕДА: Противници учлањења Црне Горе у Алијансу заговарају идеју да наша земља буде војно неутрална. Ста мислите о концепту неутралности?

ГАРЧЕВИЋ: Концепт неутралности је, у суштини, експеримент за који не знамо како ће да се заврши. Сам тај концепт много је еволуирао у односу на то како неки заговорници неутралности то схватају. Већина неутралних европских земаља активно учествује у свим операцијама и слиједи вањску и безбједносну политику ЕУ. Овај концепт није ни јефтинији. Ако се направи мала анализа, а за то не треба пуно времена, и консултују подаци Свјетске банке о томе колико за војни буџет издвајају земље НАТО-а и неутралне државе, доћи ће се до податка да оне неутралне или издвајају исто или више него чланице Алијансе. 

ПОБЈЕДА: Да ли сте оптимиста да ћемо до краја ове године добити позив за улазак у НАТО?

ГАРЧЕВИЋ: Да нијесам оптимиста, не бих радио овај посао. Вјерујем да имамо доста позитивних знакова на овом путу. Треба да урадимо оно што је до нас, али исто тако сматрам да постоји јасна подршка, не само оних који су одраније подржавали Црну Гору, већ и других држава које сада желе да виде Црну Гору као чланицу НАТО-а. 

Није свеједно ко рађи истраживања

ПОБЈЕДА: Учлањење у НАТО подржава 35 одсто грађана, према посљедњим истраживањима. Шта утиче на то и да ли је могуће повећати подршку?

ГАРЧЕВИЋ: Подршка за НАТО и противљење том савезу није нешто што је константно. У демократским друштвима, у којима се води демократски дијалог, та подршка варира и производ је разних околности. У том погледу, морам да отворим знак питања у односу на оне који раде истраживање. Имамо различите куће и различите методе, који дају различите резултате. Свјесни смо, када је у питању НАТО, да постоје многа предубјеђења и недостатак информација. Спремни смо да водимо прави, отворени дијалог и да искрено одговарамо на оно што је у фокусу и што брине грађане Црне Горе. Постоји низ питања о којима смо спремни да разговарамо, како бисмо помогли да се овај проценат, неопредијељених прије свега, смањи у корист оних који су за учлањење.

НАТО није препрека за пут ка ЕУ

ПОБЈЕДА: Како коментаришете став функционера Нове, Славена Радуновића, који тврди да је власт „због НАТО-а потпуно у други план бацила обавезе у процесу европских интеграција, због чега је блокада преговарачког процеса реална опасност? 

ГАРЧЕВИЋ: Није истина да ћемо ми скренути са пута ка ЕУ. То је ствар коју треба потцртати. Оно што радимо на плану европских интеграција помаже нам да добијемо позив за улазак у НАТО. Грађани треба да схвате да НАТО није само војска, него пут у тај савез подразумијева реформе и демократизацију друштва. Ви због вриједности постајете чланица НАТО-а, иначе би свако био позван тамо.

Извор: Побједа
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?