- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра економије др Владимира Каварића ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра економије др Владимира Каварића за "Дневне новине"
Објављено: 13.01.2015. • 18:43 Аутор: м
1. Докле се стигло у преговорима са заинтересованим компанијама из Ческе и Кине у вези са изградњом другог блока Термоелектране у Пљевљима?
Техничка и финансијска евалуација преосталих понуда за изградњу Блока ИИ ТЕ Пљевља су урађене, што значи да смо у финалној фази овог процеса. Међутим, за доношење коначне одлуке о његовој реализацији неопходна је сагласност партнера у ЕПЦГ. Одбор директора ЕПЦГ и Влада Црне Горе као акционар у тој компанији су још прије неколико мјесеци били спремни да донесу одлуку по питању реализације пројекта, али у овом тренутку немамо дефинисан став италијанске компаније А2А. С обзиром на значај изградње Блока ИИ, Влада инсистира на његовој реализацији и очекује од свог партнера да у што краћем року саопшти свој став по том питању. Мислим да о значају Блока ИИ не треба дискутовати, он је више него јасан: његовом изградњом рјешава се проблем Блока И који ће, у складу са ЕУ директивама, од 2018. године морати да ради смањеним капацитетима; његова реализација рјешава бројне еколошке проблеме у Пљевљима и, најзад, он даје нову развојну шансу Руднику угља који ће за потребе Блока ИИ моћи да производи наредних 40 година. Дакле, ријеч је и о комерцијалном, али и енергетском значају самог пројекта, због чега Влада инсистира на његовој реализацији.
2. Какве су Ваше прогнозе по питању сарадње са италијанском компанијом А2А у Електропривреди и како оцјењујете њихово петогодишње управљање Електропривредом?
Судбина партнерства са италијанском компанијом А2А зависи, прије свега, од постизања договора око реализације развојних пројеката, у првом реду Блока ИИ. Спремни смо да разговарамо са нашим партнером о начинима његове реализације, па и о могућности укључивања додатног инвеститора у цијели пројекат који би дијелио ризик инвестиције, али нећемо прихватити да Блок ИИ остане пројекат на папиру. Он је сам по себи довољно значајан да постоји потпуна комерцијлна оправданост и утемељенсот да га ЕПЦГ реализује. Договор око тог пројекта опредијелиће став Владе по питању управљања компанијом које је несумњиво квалитетније откад имамо италијанског партнера у менаџменту.
3. Када сматрате да може почети реализација пројекта повезивања Црне Горе и Италије подморским каблом?
Пројекат изградње подморског кабла је веома комплексан пројекат који подразумијева одређене обавезе како наше преносне компаније ЦГЕС, тако и италијанског оператора преносне мреже, компаније Терна. Познато је да питање постављања кабла кроз хрватске воде начелно ријешен и у блиској будућности очекује се почетак производње дијела подморског кабла. Када говоримо о испуњености обавеза ЦГЕС-а по питању изградње инфраструктуре на нашој територији, ријешен је велики број имовинско-правних односа, обезбијеђено земљиште за изградњу далековода, добијене грађевинске дозволе, а извођачи за изградњу двије дионице далековода Ластва – Пљевља припремају потребну пројектну документацију и врше припремне радове у сегментима за које су се стекли услови. Из наше преносне компаније имамо најаве да ће у 2015. години кренути радови на сва три Лот-а и да ће по том питању бити инвестирано преко 15 милиона. Дакле, читав пројекат, упркос свим изазовима који су га пратили у 2014. години, генерално се развија задовољавајућом динамиком.
4. Ваша оцјена 2014. године и очекивања од наступајуће, у погледу црногорске економије?
Година за нама је изузетно значајна када говоримо о сектору саобраћаја, туризма и енергетике, али и о индустрији. У 2014. години је завршен велики број формалности који прати почетак реализације свих великих пројеката, чиме се стичу услови да се са њиховом реализацијом крене у 2015. Законом о буџету је предвиђен реални раст БДП-а у години пред нама од 3,5%, што је базирано на реалним могућностима и плановима по питању реализације пројеката и на постојећим перформансама наше економије. Да би пројектована стопа раста била реализована, потребно је да наставимо са активностима које подразумијевају даље структурне реформе и привлачење страних директних инвестиција. Јер, једино жива инвестициона активност може сачувати земљу од рецесије.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?