- Влада Црне Горе
Излагање предсједника Владе Мила Ђукановића на Беч...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање предсједника Владе Мила Ђукановића на Бечком самиту о Западном Балкану, на тему „Економска ситуација и процеси реформи на Западном Балкану“
Објављено: 27.08.2015. • 20:42 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Мило Ђукановић, предсједник Владе Црне Горе
Излагање на Бечком самиту о Западном Балкану, на тему „Економска ситуација и процеси реформи на Западном Балкану“ - прва тема самита
Постовани канцеларе Фајман,
Постована канцеларко Меркел,
Постована потпредсједнице ЕК Могерини,
Постовани предсједници влада,
Даме и господо,
Берлински процес је дао нови импулс европској политици за Западни Балкан. И отворио нову наду за регион. Избор тема за Самит у Бечу охрабрује нас да ту политику и ту наду учинимо реалнијим.
Поздрављам одлуку домаћина да економија и реформе буду тема број један. У томе је кључ развоја и демократизације наших друштава; изградње ефиаксних институција и владавине права; кључ регионалне стабилности и заједничке европске будућности.
Гледано географски, Западни Балкан је наслоњен на развијену Европу. Политички, он тежи ЕУ. Међутим, економски посматрано – одувијек је био, и данас је, европска периферија.
Није једноставно у кратком времену одговорити зашто је то тако. Али у овом саставу, на ту тему, са мало ријечи може се рећи много. Не бих се враћао у далеку историју етничких трвења и вјековних сукоба. Осврнимо се само на посљедњих четврт вијека. Транзиција нашег региона каснила је за државама Централне и Источне Европе десет година. Током те посљедње деценије XX вијека БДП је у нашим државама стагнирао. У некима је преполовљен. Индустријска структура је буквално нестала. Инфраструктура, ако није разрушена, пропала је и застарјела. У наредних 15 година, од почетка овог вијека до данас, смањили смо заостајање у односу на просјечни доходак ЕУ – са 27 % досли смо до 32%. Посљедице дуготрајуће економске кризе драстично се осјећају на Западном Балкану. Наше формално и неформално еуризоване економије нијесу у могућности да користе депресијацију валуте за повећање конкурентности. Такође, немају приступ повољним средствима европских фондова. Немају ни могућност баил оут (беилаута) од стране међународних финансијских институција. Умјесто повољних финансијских средстава доступних државама и привреди ЕУ, балканске земље и компаније плаћају релативно високу цијену капитала. Уз унутрашње слабости и специфичности сваке од држава, слабе институције и слабу повезаност лошом инфраструктуром, достизање глобалне конкурентности личи на Сизифов посао. Стопа незапослености је у просјеку преко 20%. Незапосленост младих је већа од 45%.
Регион је у замци двоструког дефицита – дефицита текућег рачуна (у просјеку 7%) и буџетског дефицита (у просјеку преко 4%). Уз растуће спољне и јавне дугове и нефлексибилне монетарне политике, регион нема макроекономских инструмената ни снаге да значајније убрза економски раст и смањи сиромаштво кроз велике развојне пројекте. Све то регион чини економски, политички и социјално рањивим.
Након анемичног раста од 0,3% у прошлој и пројекције од 1,6% у овој години, прогноза је да ће уз брзи раст у сљедеће двије, трогодишњи просјек бити 2,3%. Ако би се задржао овај тренд раста на ЗБ, уз претпоставку да ће БДП пер цапита у ЕУ наредних деценија расти по стопи од 1%, наш регион би достигао ниво дохотка ЕУ 2102. године. Дакле, императив је убрзање раста наших економија и његова дугорочна одрживост.
Гдје је Црна Гора у овом прегледу? Од почетка транзиције, 2000. године, БДП по глави становника је удвостручен. Тада је била на 30% просјека ЕУ, а данас је на готово 40%. И то је највише у региону. Подсјетимо се да је била једна од најнеразвијенијих еx-YУ република. Незапосленост је висока – 18%, али је најнижа у региону. Очекивани просјечни раст за период 2015 – 2017 је изнад 3% - знатно више од регионалног просјека. Ако би се задржао овај тренд раста, а економија ЕУ расла по стопи од 1%, Црна Гора би 2060. године достигла ниво дохотка ЕУ. Ако имамо у виду да је Црна Гора отворила 20 поглавља у преговарачком процесу са ЕУ, да очекујемо позив за чланство у НАТО до краја године, дакле, да реализујемо конзистентан програм реформи, могли бисмо бити задовољни. Но, знамо да успјех треба реалније вредновати – поређењем са онима у чијем друштву желимо да будемо, као и да је за дугорочно одрживи економски раст Црне Горе потребан просперитет цијелог региона.
Како то постићи? Морамо заједно чинити више – и наше државе и ЕУ. Интеграције остају најбољи оквир. Али, треба дефинисати конкретне дјелотворне политике за просперитет и интеграције у региону. Треба оснажити макроекономску стабилност и наставити са структурним реформама. То подразумијева реформисање неефикасне државе и државне администрације; борбу против корупције и криминала; квалитетније јавне услуге, реформу и приватизацију неефикасних јавних предузећа, али прије свега реформу тржишта рада, социјалних система, образовања и здравства. Ове политике су свакако потребан, али и недовољан услов за напредак. У региону морамо стварати повољније услове за привлачење инвестиција, а од ЕУ очекујемо да поспјеши процес опоравка и бржег развоја ширим, стратешки конципираним програмом већих инвестиција у „чврсту” и „меку” инфраструктуру и програме који воде повећању запослености, посебно младих. Требао би нам данас један Розенштајн – Родан, и један „Велики потисак” за Западни Балкан. ЕУ, иако суочена са крупним питањима и дилемама, не би смјела запоставити наш регион. Балкан са својим хуманим и природним потенцијалима може бити нова виталност и снага Европе.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?