САОПШТЕЊЕ Одржана радионица на тему „Родна равноправност у медијима“

Одјељење за послове родне равноправности Министарства за људска и мањинска права уз подршку Мисије ОЕБС-а у Црној Гори организовало је за представице/ке медија радионицу на тему „Родна равноправност у медијима“ која је одржана 11. децембра 2015. године у Подгорици.

Током радионице дискутовало се о сљедећим темама:

 Родна равноправност у Црној Гори, (тренутно стање).
 Родно засновано насиље.
 Примјена родно сензитивног језика у црногорским медијима.
 Однос медија према темама родне равноправности и насиља.

У уводном дијелу радионице обратили су се министар за људска и мањинска права др Суад Нумановић и Њ.Е. Амбасадорка Јанина Хребичкова, шефица Мисије ОЕБС-а у Црној Гори. Предавачице на радионици биле су Биљана Пејовић, начелница Одјељења за послове родне равноправности. Славица Стриковић, експерткиња за родну равноправност, Весна Рајковић-Ненадић, уредница информативног програма у ТВ Атлас и Душка Пејовић, новинарка.

 
Након конструктивног рада донешене су сљедеће препоруке у циљу унапређења родно осјетљивог приступа у медијима и родно осјетљивог извјештавањасенз, које ће бити прослијеђене свим медијима и НВО сектору у Црној Гори:

 
Препоруке за медије

1. Инсистирати на увођењу стандарда професије унутар медијских кућа, као би се избјегао сензационализам и извјештавање које може узроковати додатне негативне посљедице у случајевима насиља у породици.
2. Увести редовну емисију која би била посвећена борби против дискриминације, укључујући дискриминацију по основу пола и борби против насиља.
3. Не инсистирати на откривању идентитета жртава или објављивању било чега што идентитет може открити.
4. Изјаве свједока о насиљу у породици треба опрезно користити.
5. Новинари/ке треба да континуирано прате шта се догодило у случајевима насиља, на који су начин даље поступиле институције, да ли је случај процесуиран и да ли је и како кажњен насилник. Медији треба да као извор информација користе и судске пресуде.
6. У случајевима насиља не користити непровјерене информације, а посебно водити рачуна да ли те непровјерене информације могу угрозити жртву.
7. Новинари и новинарке на основу информација о потенцијалним узроцима насиља треба да припремају аналитичке прилоге, који ће третирати и та питања, те у вези с њима поново прозивати надлежне институције и особе. Али никако не правдати насиље другим друштвеним проблемима.
8. Новинари/ке, уредници/е треба да обрате пажњу при коришћењу ријечи у писању текста/изради прилога, а посебно при давању наслова како би се избјегло поједностављивање и банализација проблема насиља против жена.
9. Увијек у текстовима користити родно осјетљив језик.
10. Пазљиво бирати илустрације текстова и прилога о насиљу против жена. Не објављивати снимке, фотографије које могу открити идентитет жртве. Обратити пажњу на портретисање насилника и жртве (нпр. неприхватљиво је да се објави слика жртве, а насилник је сакривен приликом хапшења).
11. Избјегавати сарказам у извјештавању о насиљу.
12. Новинарке/и, уредници/це треба да се упознају са Новинарским Кодексом.


Препоруке о сарадњи медија и невладиних организација:


1. Успоставити базу података са медијским и НВО адресама и е-маиловима.
2. Невладине организације и новинари и новинарке треба да заједничким акцијама сензибилишу уреднике и уреднице медија, како би случајеви насиља против жена лакше добијали "зелено свјетло" за објављивање.
3. Невладине организације треба да помогну медијима да дођу до "случаја", који може послужити за утицај на институције да буду ефикасније у свом раду.
4. Невладине организације треба да понуде медијима имена и контакте саговорника, за теме које се тичу насиља и дају тему за причу.
5. Невладине организације треба да упозоре медије на кршење професионалних кодекса и правила и сугеришу им на који начин да извјештавају.
6. Обезбиједити континуирано састајање новинара/ки и активисткиња невладиних организација ради осигуравања одрживости ефеката сарадње.