Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

САОПШТЕЊЕ: Министарка Ковачевић говорила на Конференцији „Волонтирање и законски оквир – добре праксе и ЕУ стандарди“

Објављено: 16.12.2015. 18:25 Аутор: мрсс

Министарка рада и социјалног старања Зорица Ковачевић говорила је на Конференцији „Волонтирање и законски оквир – добре праксе и ЕУ стандарди“ коју је организовало Министарство рада и социјалног старања у сарадњи са ТАСЦО канцеларијом (Техничка помоћ организацијама цивилног друшта) у Црној Гори, која се одржава у Подгорици, 16-17. децембра 2015. године.

Уважени учесници Конференције,

У реформи радног законодавства, руководећи се примјерима земаља у развоју, донијет је Закон о волонтерском раду, који је у примјени од маја 2010. године. Овим Законом су уређени односи у сегменту волонтерског рада, јер до тада у Црној Гори није постојао посебан закон којим се регулише волонтерски рад. До 2003.године, волонтерски рад је био уређен Законом о раду и могао је да се успостави уговором о волонтерском раду, без заснивања радног односа. Међутим, даљом реформом радног законодавства из економских разлога и злоупотребе волонтерског рада, односно „рада на црно“ у зони сиве економије, овај институт је елиминисан из наведеног закона и с тим у вези сваки је радни ангажман стављен у регуле радног односа.

Измјенама и допунама овог Закона, који је донијет 2012. године, обезбјеђује се основ, да посебан уговор о волонтерском раду послодавац може закључити са лицем које жели да се стручно оспособи за самосталан рад у својој струци. Тако се волонтерски рад може признати као радно искуство за полагање стручног испита. Такође измјенама и допунама овог Закона из 2015. године, између осталог, прецизније се дефинише шта чини садржину уговора о волонтерском раду и унапређују се одредбе које се односе на обезбјеђивање права међународном волонтеру на трошкове за смјештај, обуку и повратак у земљу поријекла.

Волонтерски рад даје непроцјењиви допринос друштву јер је повезан са активним грађанством које представља кључни основ демократије на локалном и националном нивоу. Кроз такав допринос друштву они могу утицати на обликовање активног друштва. Појединци или жртвују своје слободно вријеме, или су ангажовани за обављање волонтерског рада код других и раде за опште добро, често ризикујући њихово финансијско благостање или здравље. Волонтеризам представља један од најбољих примјера активног учешћа и основни чинилац активног грађанства. 

Волонтерским радом се постиже и лични развој: развија се социјална свијест, а истовремено и развијају кључне компетенције и вјештине, дајући волонтерима већу запошљивост и унапријеђујући њихово активније учешће у друштву. Са својим различитим појавним облицима, путем волонтеризма се отварају могућности за неформално и информално образовање, упоредо са формалним учењем и он представља значајан пут ка цјеложивотном учењу. 

Солидарност и осјећај одговорности за друге, заједно са подршком појединцима да се осјете корисним, представљају основне чиниоце мотивације за волонтерски рад.

Као бенефити волонтерског рада појављују се смислено коришћење слободног времена, развијајући социјалне вјештине и успостављајући контакте, уз упознавање и размјену нових искустава. Стицање знања или боље разумјевање сопственог карактера и способности постаје најбитнија карактеристика волонтерског рада младих људи, што представља неопходне ставке како би се испунили услови друштва заснованог на знању.

Волонтеризам може имати значајну улогу у смањењу незапослености младих и дугорочно незапослених, као и у случају олакшавања уласка на тржиште рада. 


Волонтери стичу важна искуства и знања, које се траже на тржишту рада, и граде мрежу контаката. Имају могућност да се опробају у различитим социјалним улогама, да науче да доносе праве одлуке, да рјешавају проблеме, да се прилагођавају радним културама и да демонстрирају њихов осјећај за правду и квалитет лидерства. Волонтерски рад може представљати значајан дио каријере. Може се такође побољшати запошљивост, нарочито младих људи.

У вези са активним старењем, волонтерски рад је од двоструког значаја. Са једне стране омогућује старим особама да буду укључени у друштвена збивања, да искористе њихова животна искуства и да наставе да се осјећају корисним. Ово има позитиван утицај на њихово здравље и квалитет живота. Друго, волонтерски рад доприноси међугенерацијском разумјевању, гдје млади и стари раде заједно, размјењују искуства и подржавају једни друге. 

Компаније и послодавци такође имају важну улогу у промоцији волонтерског рада. Са једне стране њихови запослени могу стећи социјалне вјештине и побољшати њихову креативност и радну мотивацију преко волонтерског ангажовања ван компаније, и као резултат, постати још посвећенији компанији. Социјални дијалог, међусобно учење и заједнички споразуми могу доприњети већем признавању и подршци волонтеризму, што представља дио социјалне одговорности.

Волонтерски рад заузима значајно мјесто у нашем друштву, али није намијењено за пружање основних социјалних услуга или да замјени активности државе. Циљ промоције би био да се промовише волонтерски рад као такав, а не да се институционализује, пошто би у том случају изгубио своју основну сврху и посебну вриједност која се огледа у слободном избору. Истовремено, сви укључени актери (Влада, удружења послодаваца, синдикати и волонтерске организације) морају да раде заједно у процесу промоције, подршке и признавања волонтерског рада.

Захваљујем на пажњи и желим вам успјешан рад.

ПР служба Министарства рада и социјалног старања

 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?