У полицији нема припадника организоване криминалне групе; полицијски службеници задржани без иједног презентованог доказа

У односу на медијске наводе да у полицији има припадника организоване криминалне групе, ради истинитог и прецизног информисања јавности, обавјештавамо вас сљедеће:

Менаџмент Управе полиције МУП-а са индигнацијом одбацује медијске наводе да у полицији има припадника организоване криминалне групе, а који наводи су директно проистекли из тренутног статуса службеника Управе полиције, Далибора Медојевића и Николе Терзића, с обзиром да их је Специјално државно тужилаштво, без иједног презентованог доказа, осумњичило и донијело рјешење о задржавању због сумње да су извршили кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја.

Овим чином Специјалног државног тужилаштва и медијским конструкцијама извршен је не само атак на лични, породични и професионални интегритет полицијских службеника, већ и атак на Управу полиције као једног од најважнијих субјеката у систему безбједности наше државе. Ради се о томе да Управа полиције нема сазнања нити иједног доказа да су наведени полицијски службеници чланови криминалне организације, а такође од стране Тужилаштва полицији није презентован ниједан доказ који би указивао на сумњу да су ова два полицијска службеника починила предметна кривична дјела, а што се односи на актуелни случај нестанка 13 писама и два службена акта Тужилаштва изузета приликом претреса стамбеног објекта В.М, лица осумњиченог у предмету „Хоботница“.

У интересу је полиције да се овај случај доведе до краја и у томе ћемо истрајати, а у овом поступку Тужилаштво има пуну подршку менаџмента Управе полиције. Наравно, уколико Медојевић и Терзић правоснажном пресудом не буду осуђени за кривична дјела за која се терете, код надлежних државних органа ћемо иницирати покретање одговорности поступајућег тужиоца и надлежног тужилаштва. Ово из разлога што поступајући тужилац до сада није узео у обзир разматрање прекршене процедуре у дијелу изузимања, документовања и обезбјеђења предмета и трагова приликом претреса, иако су спорна писма и акти могли нестати у било ком моменту од њиховог проналаска на лицу мјеста – стана осумњиченог В.М. до констатације у полицијским просторијама да недостају. Процедура ваљаног и прописног изузимања доказа је, наиме, прекршена само на једној локацији од пет локација на којима су вршени претреси. У питању су стамбене просторије у којима су пронађена спорна писма и акти који су нестали, а претрес и изузимање, документовање и обезбјеђење предмета и ствари на тој локацији нису вршили службеници Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције, чији су службеници Медојевић и Терзић, већ службеници Одсјека за сузбијање привредног криминалитета. Такође, поступајући тужилац није третирао и питање доношења са лица мјеста и остављења незапечаћених кеса са изузетим предметима и стварима у просторији Одсјека за сузбијање привредног криминалитета која није покривена видео надзором, а гдје су кесе остављене преко ноћи и притом нису било прописно обезбијеђене нити остављене у сефу. Управо је Медојевић, по констатовању да недостају спорни акти, о томе одмах обавијестио поступајућег тужиоца. Стога чуди да Тужилаштво сумњичи управо Медојевића и Терзића да су починили ова кривична дјела а посебно да су чланови криминалне организације.

Управа полиције је до сада, подсјећамо, у сваком случају у којем су постојали основи сумње, са ваљано прикупљеним доказима и у сарадњи са надлежним тужилаштвима, да је било који полицијски службеник починио било које кривично дјело чије се гоњење предузима по службеној дужности, те службенике процесуирала кривично и дисциплински.

Овакве паушалне и исхитрене одлуке Специјалног тужилаштва, да се Медојевић и Терзић лише слободе и задрже без иједног понуђеног доказа да су припадници организоване криминалне групе, су очигледно имале намјеру да се случај нестанка писама,у спрези са појединим нераспоређеним службеницима полиције, искористи за покушај дискредитације Управе полиције и њеног менаџмента.

Да бисмо на објективан и ваљан начин утврдили чињенице, Управа полиције ће ка Министарству унутрашњих послова иницирати ангажовање Одјељења за унутрашњу контролу полиције да испита сваку појединост у вези са овим случајем и у овом ће поступку полиција са Унутрашњом контролом максимално сарађивати.

Истине ради наводимо и то да је Управа полиције и до сада у више наврата доживљавала несистемско и непрофесионално поступање од стране Специјалног државног тужилаштва, од залажења у надлежности Управе полиције до непоштовања полицијске процедуре у систему субординације ангажовањем полицијских службеника у конкретним предметима од стране овог тужилаштва без консултовања надлежних руководилаца у полицији. Мјера задржавања Медојевића и Терзића, без презентованих доказа, представља давно превазиђену и у закону искоријењену методу милитаристичког приступа да се преко ове мјере покуша доћи до доказа у форми изнуђеног признања, иако би требало да задржавање буде мјера одређена у циљу обезбјеђења осумњиченог лица за даљи ток поступка а на основу правно релевантних чињеница и већ претходно прикупљене доказне грађе кроз извиђајни поступак.

Лишење слободе и задржавање Медојевића и Терзића нису једини примјери исхитрених одлука Специјалног државног тужилаштва. Такав примјер је и лишење слободе полицијског службеника Ђоке Голубовића, којег је СДТ провобитно осумњичило за кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, што је и тада у медијима проузроковало наводе да у Управи полиције постоје огранци организоване криминалне групе, а на што на жалост тада нисмо реаговали. Као епилог поступања СДТ у том предмету сада имамо ситуацију да је СДТ уступило предмет ОДТ у Котору, с обзиром да у свом поступању није нашло елементе КД стварање криминалне организације или другог кривичног дјела из надлежности СДТ, иако је исто као основ искористило за лишење слободе именованог. Као један од примјера неоснованог лишења слободе наводимо и лишење слободе грађанке из Будве, која је по налогу СДТ, на основу личних података које је СДТ доставило Управи полиције са налогом да се иста лиши слободе, неосновано и грешком СДТ ухапшена и том приликом јој је ограничена слобода кретања, што се у медијима покушало представити као грешка полицијских службеника, а за што нико у СДТ није одговарао.

Наводимо да службеници Управе полиције иначе имају квалитетну и професионалну комуникацију са вишим и основним државним тужилаштвима, као и са појединим Специјалним тужиоцима у Специјалном државном тужилаштву.

Из свега наведеног јасно је да је Управа полиције управо та која је изложена констатној атмосфери неповјерења а истовремено су сви њени потенцијали стављени на располагање тужилаштву. Стога позивамо надлежне органе и Владу да, сходно својим надлежностима, обезбиједе правну заштиту полицијским службеницима кроз обезбјеђивање неопходних услова и амбијента за несметано и професионално обављање послова и задатака из надлежности Управе полиције.