16. сједница Владе Црне Горе - 26.03.2021. године

Влада Црне Горе је, на 16. сједници одржаној 26. марта 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о спрјечавању прања новца и финансирања тероризма. Предлог измјена и допуна је израђен због усклађивања са Предлогом закона о унутрашњим пословима. Законом о спрјечавању прања новца и финансирања тероризма, поред осталог, уређена је оперативна независност и самосталност у раду финансијско-обавјештајне јединице, те посебан положај њеног руководиоца, што представља стандарде које мора да испуњавати као чланица ЕГМОНТ групе.

С обзиром на то да је Предлогом закона о унутрашњим пословима прописано да Полиција постаје организациона јединица Министарства унутрашњих послова, то је и главна новина у односу на финансијско-обавјештајну јединицу да постаје саставни дио Министарства, будући да је иста организациона јединица Полиције. Сходно томе, предвиђене су и промјене када су доносиоци одлука у питању, у смислу да то више неће бити директор Полиције него министар унутрашњих послова. Такође, предвиђено је да финансијско-обавјештајна јединица буде посебна јединица у буџету Црне Горе, као и да њен руководилац самостално располаже буџетом. У намјери да се сачува оперативност и самосталност ове јединице коју захтијевају међународни стандарди у области спрјечавања прања новца и финансирања тероризма, прописано је и да се начин коришћења и располагања њеним материјално-техничким средствима уреди актом Министарства унутрашњих послова који је означен одговарајућим степеном тајности.

Донијета је Уредба о измјенама и допунама Уредбе о организацији и начину рада државне управе. У складу са Законом о сарадњи Црне Горе са дијаспором - исељеницима, назив Управе за дијаспору је измијењен у: Управа за сарадњу са дијаспором - исељеницима. Такође, прописана је нова надлежност Управе да координира и даје подршку дијаспори у интеграцијским процесима Црне Горе, кроз припрему за улазак у ЕУ. Уредбом су прецизирани послови које Министарство вањских послова врши у области сарадње са дијаспором - исељеницима из Црне Горе и њиховим организацијама.

Влада је донијела Одлуку о одобрењу уплате средстава Друштву са ограниченом одговорношћу за транспорт путника и робе у ваздушном саобраћају „ToMontenegro“. Тим поводом, задужено је Министарство финансија и социјалног старања да на рачун Друштва уплати износ од милион еура, чиме се основни и уплаћени капитал Друштва увећава и износи 20 милиона еура.

Донијета је Одлука о образовању Савјета за НАТО. Прописано је да је предсједник Савјета предсједник Владе, а замјеник предсједника је потпредсједник Владе. Задаци Савјета су разматрање, предлагање и координација политичких, војних, правних, финансијских и других стручних активности државних органа Црне Горе као чланице НАТО-а.

Влада је донијела и Одлуку о Савјету за права дјетета, који је један од кључних националних механизама за остваривање права дјетета. Савјет ће свој рад темељити на успостављању и креирању политика усмјерених на дјецу и младе. Подношењем иницијатива, те давањем стручних мишљења и приједлога, Савјет ће доприносити промоцији, превенцији и заштити права дјетета. Одлуком је прописано да је предсједник Савјета потпредсједник Владе.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о Националном савјету за борбу против корупције на високом нивоу, којом се, у раду сталних и повремених радних група тог тијела, омогућава учешће стручњака и представника домаћих или међународних организација или институција који нису чланови Савјета.

Влада је донијела и Одлуку о измјени и допунама Одлуке о Савјету за сарадњу органа државне управе и невладиних организација. Промјене Одлуке су биле неопходне како би се ускладила са Уредбом о организацији и начину рада државне управе, те како би се стекли услови за доношење измјене Рјешења о именовању овог тијела. Овим ће се омогућити наставак вршења надлежности Савјета у дијелу давања мишљења о нацртима прописа, односно стратешким и другим документима који се односе на рад и развој невладиних организација у Црној Гори, у циљу унапрјеђења подстицајног окружења за дјеловање невладиних организација. У циљу транспарентности и промоције рада Савјета, допунама се прописује обавеза објављивања материјала о којима Савјет расправља. Такође, у циљу детаљније и квалитетније обраде тема којима се Савјет бави, допунама Одлуке прописује се да сједницама могу приуствовати и лица која нису чланови/ице Савјета, као и представници мањинских група када се разматрају питања која се односе на одређену групу и која се тичу функционисања и развоја њихових удружења.

Усвојен је Извјештај о јавном дугу Црне Горе на 31. децембар 2020. године.

Укупан јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2020. године, износи 4.408,95 милиона еура, односно 105,15 одсто прелиминарног БДП-а, процијењеног на 4.193,2 милиона еура.

Узимајући у обзир депозите Министартва финансија и социјалног старања, (укључујући и 38.477 унци злата), а који су, на крају 2020. године, износили 872,43 милиона еура, нето јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2020. године, износи 3.536,52 милиона еура, односно 84,34 одсто БДП-а.

Влада је усвојила Програм развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру ИПАРД ИИ - 2014-2020 верзија 1.3. Циљ Програма је да припреми црногорске пољопривреднике за улазак у ЕУ тако што ће средства за ову област ИПА лл искористити у што већој мјери, а што ће резултирати унапређењем квалитета производа, повећањем обима производње, већом конкурентношћу и достизањем европских стандарса безбиједности хране у примарном и прерађивачком сектору. Будући да је имплементација програма ИПАРД лл отпочела 2018. године, те да је за његову реализацију у периоду од пет година већ опредијељено 12.740.654 еура, предложене измјене које се односе на техничке корекције немају додатни утицај на буџет. Програмом је као бесповратна подршка пољопривредним произвођачима опредијељено укупно 51.740.654 еура, од чега допринос ЕУ износи 39 милиона еура или 75 одсто.

Усвојена је Информација о резултатима спроведене анализе законодавног оквира и судске праксе у вези са црногорским држављанством. У Информацији су презентовани кључни налази који проистичу из анализе законодавног оквира и судске праксе коју је извршило Министарство унутрашњих послова ради рјешавања питања стицања црногорског држављанства које је ова Влада себи задала као један од циљева, односно да се олакша пријем у црногорско држављанство који се, опет, неће косити са неким основним постулатима, али ни занемаривати потребу за рјешавањем статуса одређене категорије лица.

Информацијом се Влада упознаје са резултатима спроведене анализе, како би се изнашло оптимално рјешење које ће, прије свега, да одликује атрибут праведности и неселективности. Будући да је Законом о црногорском држављанству регулисано да се Одлуком о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом прецизно прописују ови критеријуми, указано је на проблематичност конкретне одредбе са аспекта њене примјене у пракси и предложено је да се приступи измјени Одлуке, а што би подразумијевало да се услов непрекидног боравка дефинише тако да се у исти урачунава и периоод привременог боравка, уз стални боравак који се добија на основу овог привременог. Оцијењено је да би се предложеном измјеном ријешио статус немалог броја грађана који живе, привређују, плаћају порезе, и који су свој живот везали за ову земљу, а усљед овако дефинисаних услова нису још увијек успјели да стекну црногорско држављанство.

Влада је усвојила Информацију о планираним измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта. Овом Информацијом презентовани су кључни налази који проистичу из анализе законодавног оквира, а који имају за крајњи циљ уређење бирачког списка и враћање повјерења грађана у бирачки процес. Тим поводом, Министарство унутрашњих послова сачинило је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта који ће бити упућен на јавну расправу. Истиче се да је до предложених измјена и допуна Закона довела чињеница да само уређено пребивалиште значи тачан и прецизан бирачки списак. Наиме, Уставом Црне Горе, чланом 45, прописано је да право да бира и да буде биран има држављанин Црне Горе који је навршио 18 година живота и има најмање двије године пребивалишта у Црној Гори.

Као један од кључних проблема који је и извор неповјерења у сам бирачки процес констатована је чињеница да бирачко право користе црногорски држављани који у суштини имају фиктивно пребивалиште тј. пријављено и никад одјавлјено пребивалиште у Црној Гори, а де фацто живе, привређују, односно настањени су у иностранству са намјером да управо тамо и остану, као и да ова лица немају обавезу да одјаве пребивалиште, већ је то остављено као могућност прописана Законом о регистрима пребивалишта и боравишта. Министарство унутрашњих послова је формирало радну групу за израду измјена и допуна овог закона и приступило изради самог акта којим је могућност одјаве пребивалишта измијењена у обавезу. Такође, како би се створило једно одрживо рјешење, те заокружила ова законодавна цјелина, предложене су и друге интервенције на текст важећег Закона.

Усвојена је Информација о додјели помоћи медијима у складу са економским последицама изазваним пандемијом COVID-19. На предлог Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, Влада је донијела одлуку о додјели помоћи медијима у циљу превазилажења економских посљедица изазваних пандемијом коронавируса, те за прву групу медија опредијелила помоћ у износу од 150.000 еура и то: 120.000 еура за штампане медије и 30.000 еура за портале. Помоћ ће бити реализована путем јавног конкурса Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија који ће убрзо бити објављен. Конкурс ће бити фокусиран на израду садржаја од јавног интереса у дневним штампаним медијима и на интернетским публикацијама у вези са процесом вакцинације против коронавируса, као и епидемиолошким мјерама.

Имајући у виду важност медија у актуелној епидемиолошкој ситуацији, као и потребу да њихово функционисање не буде угрожено, препознато је да је, поред општих мјера Владе Црне Горе које се односе на ликвидност привреде, па и на привредна друштва која су оснивачи црногорских медија, сходно буџетским могућностима, потребно предузети додатне мјере у циљу обезбјеђивања одрживости медија. Влада Црне Горе је узела у обзир околност да усљед кризе условљеном пандемијом коронавируса готово сви медији у Црној Гори функционишу са потешкоћама и неизвјесним степеном одрживости, те смањењем обима оглашавања, падом тиража код штампаних медија и др. Такође, препознато је да су правовремене и поуздане информације које се односе на природу и степен угрожености јавног здравља, те пуна информисаност грађана о препорукама и мјерама у борби против коронавируса, изузетно значајне активности које спроводе медији у циљу јавног интереса. На овај начин, Влада ће овим додатним мјерама које се односе на медије, обезбиједити њихову одрживост, те самим тим и подршку плуралном информисању јавности у овом изазовном моменту за наше друштво у цјелини.

Влада је усвојила Информацију о Предлогу одлуке о Националној инвестиционој комисији. Сходно организационим измјенама у саставу Владе донијета је Одлука о Националној инвестиционој комисији којом ће руководити предсједник Владе. Суштинска улога Националне инвестиционе комисије је да системски прати и планира улагања у инфраструктуру у областима које су предмет подршке Западнобалканског инвестиционог оквира, односно секторима саобраћаја, енергетике, заштите животне средине, друштвеним дјелатностима и дигиталне инфраструктуре. Овај задатак Национална инвестициона комисија остварује усвајањем методологије и утврђивањем Јединствене листе приоритетних инфраструктурних пројеката.

Усвојена је Информација о активностима по основу чланства Црне Горе у Свјетској трговинској организацији (СТО).

Влада је усвојила Информацију о Плану рада за 2021. годину у оквиру Програма сарадње Владе Црне Горе и Дјечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) и прихватила План рада. Главне компоненте Плана, у складу са петогодишњим Програмом сарадње Владе Црне Горе и УНИЦЕФ-а су социјална и дјечија заштита, квалитетно образовање и оснаживање адолесцената, као и праћење стања права дјетета и приступ правди.

Усвојена је Информација о закључивању Споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Француске о активностима Француске развојне агенције, Институције „Пропарцо“ и „Еxпертисе Франце“ у Црној Гори и прихваћен текст Споразума.

Влада је усвојила Извјештај о стању безбједности саобраћаја на путевима за 2020. годину. У Извјештају се наводи да је у току прошле године на путевима у Црној Гори регистровано укупно 4.592 саобраћајне незгоде, што у односу на 2019. годину (6.210) представља смањење за 1.618 саобраћајних незгода или за 26,1 одсто. Саобраћајних незгода са материјалном штетом било је 3.102, што у односу на 2019. годину (4.286) представља смањење за 1.184, или за 27,6 одсто. Саобраћајних незгода са настрадалим лицима регистровано је 1.490 или у односу на 2019. годину (1.924) мање за 434 саобраћајне незгоде, односно мање за 22,6 одсто. Од тога броја било је 42 незгоде са погинулим лицима, у односу на 2019. годину (45) мање за 3 саобраћајне незгоде, или за 6,7 одсто, док је незгода са повријеђеним лицима било 1.448. У поређењу са 2019. годином (1.879) то је смањење за 431 саобраћајну незгоду, или 22,9 одсто.

Усвојен је Извјештај о примјени Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама за 2020. годину. Извјештај садржи и осврт Министарства унутрашњих послова на саме податке и поступање Управе полиције у години за нама, а у односу на јавна окупљања и јавне приредбе. Као кључно у овом сегменту се истиче чињеница да у извјештајном периоду, како перцепција јавности, тако и општи утисак, свједоче једном селективном поступању Управе полиције у односу на (не)дозвољавање одржавања јавних окупљања, обезбјеђивање јавних окупљања, као и различито поступање у односу на обавезу пријављивања појединих јавних окупљања. Оцијењено је да је то разлог за забринутост, а, сљедствено томе, изискује и потребу дјеловања, превасходно Министарства унутрашњих послова, кроз све законом дате механизме. Крајњи резултат којем се тежи јесте пуно поштовање људских права и слобода, односно у конкретном случају поштовања права на слободу јавног окупљања.

Влада је усвојила Извјештај о раду Комисије за жалбе за 2020. годину.

Усвојен је и Извјештај о извршењу Годишњег плана званичне статистике за 2020. годину. Извјештај садржи приказ реализације планираних статистичких истраживања, по статистичким областима, дефинисаних Годишњим планом званичне статистике за 2020. годину. У Извјештају се наводи да је у прошлој години реализовано 208 или 99 одсто статистичких истраживања дефинисаних Годишњим планом. Усљед утицаја пандемије COVID-19 нису реализована три статистичка истраживања, по једно из надлежности Управе за статистику, Института за јавно здравље Црне Горе и Министарства науке.

Влада је, поред осталог, утврдила и Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства правде, људских и мањинских права.