- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра финансија, др Радоја Жугића, за ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра финансија, др Радоја Жугића, за портал Аналитика
Објављено: 18.04.2016. • 15:56 Аутор: Ивона Михајловић - администратор
У току је припрема плана санације којим ће бити обухваћени сви елементи који утичу на кретање дефицита и дуга, као што су стопа економског раста, очекиване инвестиције, приходи и расходи, нова задужења, отплата дуга итд. Санациони план предвиђа мјере на приходној страни буџета, које неће угрозити конкурентност економије, као и мјере на расходној страни, водећи рачуна о очувању животног стандарда, изјавио је за Портал Аналитика министар финансија Радоје Жугић.
Жугић истиче да ће изградња ауто-пута од Бара до границе са Србијом, усљед потребе повлачења значајних средстава из кинеског кредита, условити повећање дуга и дефицита у средњем року.
- Планом санације јавног дуга се предвиђа и могућност продаје концесије на аутопут, чиме би концесионари преузели дио финансијског оптерећења- прецизирао је министар.
Он је подвукао да за сада не постоји бојазан да се законске обавезе државе, које се односе на исплате пензија, зарада и накнада за мајке са троје дјеце, не изврше благовремено.
АНАЛИТИКА: Да ли ће у другој половини године бити ребаланса буџета због накнада за мајке са троје и више дјеце, као и усвајања Закона о повећању зарада запослених у јавном сектору?
ЖУГИЋ: Доношењем нових законских рјешења, односно измјенама постојећих, свакако је извршен додатни притисак на буџет Црне Горе. Подсјетићу да је, у претходном периоду, у Скупштини, изгласан низ закона без претходног анализирања њиховог фискалног утицаја и без прибављања мишљења Владе на садржај предложених рјешења. Такве одлуке резултирале су значајним финансијским оптерећењем државне касе (за исплату накнада за мајке са троје и више дјеце, према посљедњим подацима, биће потребно обезбиједити додатна средства у износу од 35-40 милиона еура за текућу годину), које ће условити потребу ребаланса буџета у другој половини године.Имајући у виду да посвећено радимо на плану фискалне консолидације, сматрам одговорношћу свих релевантних органа да, заједничким дјеловањем и јединственим ставом, допринесемо креирању дугорочно одрживих политика.За сада не постоји бојазан да се законске обавезе државе, које се односе на исплате пензија, зарада и накнада за мајке са троје дјеце, не изврше благовремено.
АНАЛИТИКА: Да ли задужење за градњу аутопута представља оптерећење за јавне финансије?
ЖУГИЋ: Изградња ауто пута ће, усљед потребе повлачења значајних средстава из кинеског кредита, условити повећање дуга и дефицита у средњем року. У том смислу, иако смо у потпуности увјерени у економску оправданост и дугорочну исплативост наведеног пројекта, као одговорни носиоци власти, морамо бити свјесни да одређени финансијски ризици, постоје. У том правцу, у току је припрема плана санације којим ће бити обухваћени сви елементи који утичу на кретање дефицита и дуга, као што су стопа економског раста, очекиване инвестиције, приходи и расходи, нова задужења, отплата дуга итд. Санациони план предвиђа мјере на приходној страни буџета, које неће угрозити конкурентност економије, као и мјере на расходној страни, водећи рачуна о очувању животног стандарда. Такође, планом се предвиђа и могућност продаје концесије на аутопут, чиме би концесионари преузели дио финансијског оптерећења.
АНАЛИТИКА: Раније сте изјавили да је бесмислена борба са задуженошћу ако не подстакнемо економски раст и запошљавање. Да ли је у првом овогодишњем кварталу било позитивних помака везано за економски раст и запошљавање?
ЖУГИЋ: Два стратешка циља Црне Горе – унапређење инфраструктуре као предуслова за динамичнији економски раст и побољшање стандарда грађана, са једне, и смањење јавног дуга, односно његовог учешћа у БДП-у, са друге стране – на први поглед изгледају супростављено. Наиме, значајније инвестиције у инфрструктурне пројекте могу, на средњи рок, неповољно утицати на фискалне индикаторе, као што су дефицит и јавни дуг. Са друге стране, недовољно развијена инфраструктура је наше основно развојно ограничење. Стога је Влада Црне Горе увјерена да се циљ усмјерен на смањење јавног дуга најквалитетније таргетира кроз стварање услова и подстицање убрзаног привредног раста који, у нашим условима, значи значајне инвестиције у инфраструктуру. Наиме, улагање у јавне радове условиће увећање дефицита и дуга, на средњи рок, али ће таква капитална улагања, с обзиром да имају изразито развојни карактер и да стварају предуслове за снажнији економски раст и развој, допринијети, на дуги рок, повећању апсолутног нивоа БДП-а. Повећање апсолутног израза БДП-а доводи, даље, до смањења релативних износа дефицита и јавног дуга и ствара материјалну основу и за смањење апсолутних износа ова два најзначајнија фискална параметра.С обзиром на мали број доступних индикатора за први квартал 2016. године, у овом тренутку није могуће прецизно процијенити кретање економске активности. Прелиминарне пројекције економског раста за први квартал, Министарство финансија ће имати у првој половини маја.Када говоримо о периоду који слиједи, до краја године очекујемо раст економске активности од четири одсто, кроз остваривање неколико неопходних претпоставки- снажан раст туристичког промета заснован на позитивним сигналима и информацијама о букингу, уз уважавање чињенице да се овај раст рачуна на високу базу рекордних прихода од туризма у 2015. години. Брзи почетак главних радова на дионици аутопута допринијеће расту сектора грађевинарства уз мултипликативне ефекте на комплементарне сектора транспорта, малопродаје, вађења руда и камена и ситне производне услуге. Повећање зарада у јавном сектору, увођење накнада мајкама са троје и више дјеце, као и редовно и ванредно усклађивање пензија повећаће агрегатну потрошњу, а тиме позитивно утицати на раст БДП-а.
АНАЛИТИКА: Да ли Министарство финансија ове године планира да упути парламенту предлог да се неплаћање дажбина на зараде третира као кривично дјело?
ЖУГИЋ: Упркос чињеници да је Кривичним закоником прописано дјело пореске утаје, Министарство финансија је и даље мишљења да постоје снажне основе за дефинисање неплаћања пореза и доприноса на лична примања као кривично дјело. У прилог нашем ставу говори и податак да правни системи других земаља, поред кривичног дјела пореске утаје, садрже и кривично дјело неплаћања пореза и доприноса на зараде.У том смислу, водећи се добрим праксама развијених држава, ово министарство, у сарадњи са ресорним органом, сходно закључцима Владе, континуирано разматра могућности измјене и допуне Кривичног закона, а све у функцији изналажења системског рјешења за третирање ове области. Још једном желим да подвучем да вјерујем да би овакво законско рјешење представљало ефикасан инструмент у борби против сиве економије, али и допринијело већем степену пореске дисциплине, односно обезбиједило поштовање њених начела.
АНАЛИТИКА: Зашто се касни са формирањем фонда у који би требало да се “сливају” приходи од истраживања и експлоатације нафте и гаса?
ЖУГИЋ: Уважајући чињеницу да је ријеч о веома комплексној и, за црногорске прилике, недовољно познатој материји, мишљења смо да законски рок за припрему Закона о Фонду за угљоводонике није компатибилан сложености и захтјевности материје која је предмет наведеног закона. Наиме, имајући у виду да се још нијесу стекли услови за потпуну примјену Закона о порезу на угљоводнике, те да је у току израда подзаконских аката, тек након заокруживања укупне регулативе обезбиједиће се претпоставке за израду свеобухватног и квалитетног оквира за регулисање свих питања функционисања будућег Фонда за угљоводнике. Посебно наглашавамо чињеницу да ће Закон о Фонду за угљоводонике третирати питање управљања приходима од пореза на угљоводонике, који ће бити остваривани у значајним износима, па стога са посебним опрезом треба дефинисати њихову расподјелу и пласман.Свјесни да је поступак истраживања и производње угљоводоника у Црној Гори у почетној фази, а посебно имајући у виду комплексност ове индустрије, можемо закључити да је реално очекивати да ће се са производњом угљоводоника отпочети у наредних 3-4 године. Према томе, тек након отпочињања производње угљоводоника, стећи ће се услови за преусмјеравање прихода од пореза на угљоводонике у Буџет Црне Горе, до када је извјесно да ће се обезбиједити и све правне претпоставке за функционисање овог система, што подразумијева и доношење Закона о фонду за угљодонике.С тим у вези, Министарство финансија ће активности на изради овог закона прилагодити објективним околностима, како би благовремено текст предлога закона утврдио и прослиједио парламенту.
Интервју у оригиналу можете погледати на следећем линку: хттп://порталаналитика.ме/цланак/226000/зугиц-ребаланс-у-другој-половини-године-потребно-додатних-40-милиона-за-мајке
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?