Интервју државног секретара Бојана Шаркића, Побједа 24. април 2016. године

Државни секретар у Министарству одбране Бојан Шаркић изјавио је у интервјуу Побједи да ће крајем маја НАТО-у званично представити документ План интеграције Војске.

За вријеме процеса ратификације Протокола, који би требало да траје више мјесеци, Црна Гора ће, како каже, остати посвећена јачању реформи.

Што се тиче Министарства одбране, наставиће се са развојем система одбране у циљу достизања пројектованих способности, чиме ће јединице Војске бити у могућности да, заједно са савезницима и партнерима, ефективно извршавају додијељене задатке на националном плану, преузму обавезе из оквира пуноправног чланства у НАТО и допринесу међународном миру кроз учешће у мултинационалним операцијама вођеним од стране НАТО, УН и ЕУ каже Шаркић.

Поводом десетогодишњице независности Црне Горе, наш саговорник као кључне резултате истиче "потпуну реформу Војске Црне Горе која се не огледа само у укидању обавезног војног рока и увођења професионалне војске, већ и кроз промјену структуре и концепта Војске.

ПОБЈЕДА: У мају се очекује потписивање Протокола о приступању Алијанси, након чега слиједи ратификација у парламентима 28 држава чланица. Колико ће, према Вашој процјени, трајати процес ратификације и који су задаци Црне Горе у том периоду?

ШАРКИЋ: Након потписивања Приступног протокола на састанку министара иностраних послова НАТО-а у Бриселу у другој половини маја, почеће процес ратификације Протокола. Очекивано је да ће процес трајати више мјесеци, имајући у виду да парламенти свих држава чланица сходно својим процедурама треба да потврде Протокол. Црна Гора, као и до сада, остаће посвећена јачању реформи. Што се тиче Министарства одбране, наставиће се са развојем система одбране у циљу достизања пројектованих способности, чиме ће јединице Војске бити у могућности да, заједно са савезницима и партнерима, ефективно извршавају додијељене задатке на националном плану, преузму обавезе из оквира пуноправног чланства у НАТО и допринесу међународном миру кроз учешће у мултинационалним операцијама вођеним од стране НАТО, УН и ЕУ. Припремљен је План интеграције, документ који ће крајем маја бити званично представљен НАТО-у.

Потребно је напоменути да ће се наставити са имплементацијом дефинисаних партнерских циљева, односно циљева способности (Цапабилитy Таргетс), како ће се називати у будућем периоду.

ПОБЈЕДА: Каква ће бити улога Црне Горе на НАТО самиту, који се одржава 8. и 9.јула у Варшави?

ШАРКИЋ: Након потписивања Приступног протокола, Црна Гора ће добити статус ,,позваног и присуствоваће свим састанцима Сјеверноатлантског савјета и НАТО комитета. То значи да ће Црна Гора на НАТО самиту у Варшави учествовати у својству посматрача, без права учешћа у доношењу одлука.

ПОБЈЕДА: Црна Гора ове године обиљежава десетогодишњицу независности. Шта бисте издвојили као кључне резултате и изазове у сектору одбране?

ШАРКИЋ: Као кључни резултат истакао бих потпуну реформу Војске Црне Горе која се не огледа само у укидању обавезног војног рока и увођења професионалне војске, већ и кроз промјену структуре и концепта Војске. Кроз увођење савремених демократских принципа, Војска је под пуном цивилном контролом и демократским надзором. У моменту стицања независности, на територији Црне Горе налазило се преко 6.000 војника, чији је број након десет година смањен на 1.950 припадника ВЦГ. Преласком са бригадне на батаљонску организацију обезбијеђена је ефикаснија структура јединица Војске, прилагођена широком спектру безбједносних изазова и стандардима савремених армија. Кроз процес евроатлантских интеграција, изградњом одговарајућих способности и усвајањем НАТО стандарда, ВЦГ је достигла потребан ниво интероперабилности са НАТО, чиме је омогућено остваривање њених мисија: одбрана Црне Горе кроз активну сарадњу са савезницима и партнерима; допринос у изградњи и очувању мира у региону и свијету и подршка цивилним институцијама у кризним ситуацијама. Огроман напор у претходном периоду учињен је у модернизацији Војске Црне Горе. Изграђен је модерни Морнарички оперативни центар, чиме је знатно унапријеђен систем надзора и заштите мора. Истовремено, у завршној фази је реконструкција Ваздухопловног оперативног центра, чиме ће се знатно побољшати способности непрекидног праћења ситуације у ваздушном простору. Такође, планирана је и набавка два средња вишенамјенска хеликоптера и савременог радара за ваздушно осматрање. У процесу модернизације, знатан напредак учињен је и у копненим снагама у којима су двије пјешадијске чете декларисане за ангажовање у заједничким НАТО операцијама. Једна пјешадијска чета је испунила све захтијеване стандарде, док је друга у фази достизања пуне интероперабилности. Потребно је напоменути да је у свим јединицама ВЦГ знатно подигнут ниво способности опремањем савременим наоружањем, пратећом војном опремом и логистичким снабдијевањем.

Имајући у виду да један од највећих безбједносних ризика Црне Горе вишак убојних средстава у складиштима Војске, можемо рећи да је данас знатно мањи у односу на 2006. годину. Укупни вишкови убојних средстава који су на почетку интеграционог процеса износили скоро 11.000 тона, значајно су смањени и тренутно се у складиштима Војске налази око 2.112 тона вишкова убојних средстава.

Одлуком Скупштине Црне Горе 2009. године ВЦГ започела је процес учешћа у међународним мисијама и операцијама. До данас је у мисијама учествовало 364 припадника ВЦГ, односно преко 18 одсто укупног бројног стања, што је од непроцјењивог значаја за повећање способности и професионалног ангажовања ВЦГ и пружању доприноса међународном миру и стабилности. Посебно важан сегмент представља напредак у оспособљавању и подмлађивању људских ресурса у МО и ВЦГ. Од 2006. године 58 лица је завршило школовање на престижним војним академијама у иностранству. Тренутно се 28 кадета и кадеткиња Војске Црне Горе школује у Грчкој, Италији, Македонији, САД-у и Хрватској. Након завршетка школовања младима је обезбијеђено запослење у Војсци, као и наставак усавршавања у модерним центрима за обуку и различитим војним установама, уз пружање шанси за рад у међународном окружењу. Важно је истаћи да након стицања независности Војска Црне Горе није имала ниједну жену официра у Војсци. Данас ВЦГ има осам жена официра и девет кадеткиња које су на школовању у иностранству, од чега једна на престижној војној академији Вест Поинт у САД.

ПОБЈЕДА: Раније сте заступали интересе Црне Горе у Европској унији. Да ли ће чланство у НАТО убрзати пут Црне Горе ка ЕУ? Да ли су темељне вриједности ЕУ угрожене због избјегличке кризе, тероризма и најављеног референдума о останку Велике Британије у ЕУ?

ШАРКИЋ: Приступање НАТО и ЕУ су умногоме компатибилни процеси, који између осталог предвиђају свеобухватне реформе једног друштва. Улазак у НАТО Црној Гори даје додатну димензију и представљаће веома јак импулс да се додатне промјене у оквиру сложенијег процеса ка ЕУ брзе имплементирају и олакшају заокруживање стратегије Црне Горе о уласку и у НАТО и у Европску унију.

Црногорски војник говори енглески језик, посједује модерну опрему и наоружање

ПОБЈЕДА: Каква је, након бројних реформи, Војска Црне Горе данас? Да ли црногорски војник може стати раме уз раме са НАТО војником?

ШАРКИЋ: Имајући у виду да данас имамо угрожавања различитог типа од међународног тероризма, сајбер опасности, климатских промјена, природних катастрофа, друштвено-социјалних проблема који се тичу миграција, међународни организовани криминал и сл., оспособљавање војног професионалца је знатно шире него што је некад било. Војник Војске Црне Горе данас треба да говори енглески језик, да посједује модерну опрему и наоружање, похађа бројне специјалистичке курсеве и учествује у међународним мисијама и операцијама. Интензивна међународна сарадња и учешће у међународним операцијама омогућавају непрекидну едукацију и размјену искустава са припадницима оружаних снага других земаља. Управо учешће у међународним мисијама и операцијама у највећој мјери допринијело је унапређењу способности Војске и учинило да војник Војске Црне Горе може стати раме уз раме са војником било које земље чланице НАТО. Војници Војске Црне Горе данас су заједно са својим колегама из земаља НАТО у Авганистану, УН у Либерији и ЕУ у Сомалији и Малију, доприносећи стабилизовању и безбједности тих држава и ширег региона.