- Влада Црне Горе
Предсједник Владе Мило Ђукановић: Сазрела је ЦГ да...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе Мило Ђукановић: Сазрела је ЦГ да се никад више не задеси под Мојковцем као 1916. а тек нипошто под Дубровником 1991.
Објављено: 22.05.2016. • 02:45 Аутор: Служба за односе с јавношћу
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:
(Говор на Централној свечаности поводом обиљежавања десетогодишњице независности Црне Горе, Подгорица, 21.05.2016. године)
Срећан нам јубилеј, срећан нам Дан независности!
Поштовани предсједниче Европског савјета господине Туск,
Драги гости,
Екселенције,
Даме и господо,
Деценијски јубилеј независности и међународног признања Црне Горе велики је празник за нашу државу са хиљадугодишњом традицијом и славном историјом. Испуњени смо поносом и задовољством због начина на који смо 21. маја 2006. године обновили државу. Не дешава се често, на Балкану посебно, да један народ мирним путем рјешава тако сложена државна питања. Зато је овај датум један од најзначајнијих у цијелој црногорској, а можда и балканској историји. Вријеме је потврдило моје ријечи изговорене на овом тргу уочи референдума – да у Црној Гори неће бити поражених, да ћемо сви бити побједници. Потврђују то сви успјеси које је Црна Гора остварила током прве деценије свог самосталног државног пута. Пробуђено самопоштовање због исправљања велике неправде која нам је нанесена 1918. године, и обновљено национално и државно достојанство, били су снажан замајац учвршћивања стабилности на ојачаним мултиетничким и мултивјерским темељима, и изградње нове институционалне архитектуре по европским стандардима. Зато је 21. мај прије једне деценије био међаш од којег мјеримо кораке наше европске будућности. А првих десет година обновљене независности вријеме је бурног убрзања историје.
Па ипак, ово је прилика да се подсјетимо драматичних искушења која су стајала тада пред Црном Гором. Међународна заједница није била наклоњена идеји независности. Услови референдума су неправедно дефинисани. Тада званична београдска политика чинила је све да задржи Црну Гору у Државној заједници. Па и у самој Црној Гори, поред политичких структура које су се противиле разлазу са Србијом, и међу суверенистима постојао је извјестан степен разочарења што референдум није раније расписан и невјерица у искреност и истрајност власти да ће процес довести до краја. Међутим, успјели смо да кроз конструктивну сарадњу са Европском унијом и пријатељима на свим странама свијета обезбиједимо разумијевање за наше право да демократски изаберемо своју будућност, и признање резултата референдума. Прилика је да им и данас на томе захвалимо.
Црногорски референдум био је, заправо, завршни чин једног дугог и комплексног процеса освјешћења и еманципације црногорске политике и црногорског друштва у цјелини. Изазови и пријетње којима је Црна Гора била изложена у посљедњој деценији прошлог и у првим годинама овог вијека учвршћивали су одлучност за обнову независности. Блок за независну Црну Гору, заснован на повјерењу у демократски пут обнове државе, подстицао је дух слободе и вјеру у побједу. Он је објединио све суверенистичке снаге у Црној Гори и постао снажан кохезиони фактор њене популације широм свијета. Пробуђено је самопоуздање, оснажена слободарска и државотворна традиција, распламсале су се патриотске емоције. Вјерујем да ће историчари и они који буду изучавали драматично и специфично црногорско искуство тих петнаест година препознати да су темељи обнове независности постављени у годинама након отклона и отвореног супротстављања националистичкој и ратној политици врха тадашње заједничке државе. Црна Гора се уз много ризика и унутрашњег отпора окренула себи, својим националним интересима, доносећи храбру одлуку да преузме одговорност за своју будућност. Са данашње временске дистанце може се са сигурношћу рећи да је 1999. година била од пресудне важности за избор независног црногорског пута. Такав значај даје јој одлука о неприхватању самоуништавајућег сукоба са НАТО Алијансом, као и друга, донесена неколико мјесеци касније, о увођењу њемачке марке као средства плаћања у Црној Гори. Наш народ је потврдио своју и величину Црне Горе када је под директном ратном пријетњом примио и заштитио преко 120 хиљада избјеглица. Све што је слиједило снажило је капацитет Црне Горе и њеног политичког вођства да опрезном и мудром политиком прихвати и учествује у државоправним аранжманима који су се показали као корисне пролазне станице ка пуној независности.
У тим сложеним временима, дакле, успјели смо да артикулишемо наше националне и државне интересе, да вођени историјским слободарством освојимо право на сопствени избор, и да дефинишемо стратешку визију европске будућности Црне Горе.
Данас, сумирајући резултате у првих десет година, можемо поносно рећи да је Црна Гора поуздан чинилац стабилности у региону, и да предњачи на путу европске и евроатлантске интеграције. Развили смо у међувремену институције које су неопходне европској држави у овом вијеку, и у значајној мјери реформисали наслијеђене из југословенског времена. Историјско искуство нас опомиње да су институције темељ и гаранција трајања државе, и поуздан ослонац владавине права, као најважнијег предуслова демократског и економског развоја сваког друштва. Прије два дана је потписан Приступни протокол са Сјеверноатлантским савезом. Вјерујемо да ће процес ратификације и приступања Црне Горе Алијанси бити окончан у кратком року. Величина и важност тог историјског и цивилизацијског искорака не умањује свијест о потреби даљег унапређења нашег безбједносног, али и укупног правног и политичког система, које чланство у НАТО-у претпоставља и захтијева. Исто тако и потребу да доприносимо миру и стабилности у региону, и сарадњи са нашим традиционалним пријатељима. Спремност на даље реформе и успостављање пуне владавине права нам је обавеза и у захтјевном процесу преговора о приступању са Европском унијом. Садржина и темпо тих преговора потврђују потенцијале црногорског друштва и институција система, и капацитете да одговоримо све захтјевнијим изазовима на европском путу. Тај пут јесте дуг и комплексан, али прелазимо нове дионице са ентузијазмом, охрабрени постигнутим у релативно кратком периоду. Надамо се да ће сви актуелни процеси и изазови са којима се данас суочава Европска унија у својој завршници отворити нове могућности и перспективе за наше приступање Европској унији у догледној будућности. Јер, пут Црне Горе је пут европског развоја.
Посебно желим да истакнем да је Црна Гора одговорно посвећена очувању и унапређењу добросусједских односа. Наши сусједи су наши пријатељи. Такву државну стартегију темељимо на најбољој црногорској традицији. Веома смо поносни на чињеницу да допринос Црне Горе регионалној стабилности значајно превазилази њену географску и популациону величину.
Претходно поменути успјеси имају ослонац у економском развоју и напретку који је Црна Гора остварила у првој деценији државне самосталности. Сви показатељи су позитивни и веома охрабрујући: темпо увећања БДП, као и плата и пензија; раст запослености; прилив директних страних инсвестиција; брзина конвергенције са европским нивоом развијености; смањење сиромаштва и продужење животног вијека... Посебну вриједност резултатима на овом плану даје околност да су остварени у годинама разарајуће економске и финансијске кризе у Европи и свијету, чија ограничења логично трпи и црногорска економија. С друге стране, свјесни смо да је наша економска и развојна перспектива оптерећена бројним наслијеђеним проблемима и новим изазовима, од неуравнотеженог регионалног развоја до проблема незапослености, посебно младих људи са факултетским дипломама. Зато је унапређење квалитета образовања једна од круцијалних претпоставки динамичног демократског, економског и укупног државног развоја, заправо питање наше будућности.
Деценија независности је прилика да озбиљније сагледамо и нашу политичку стварност. Црногорске подјеле су и даље актуелне. Оне су наслијеђене, одржаване и подстицане деценијама. Зато, данас се чини још убједљивијом оцјена да је референдум о независности био веома благотворан импулс политичком зријевању црногорског друштва. Јер, резултати којима се данас поносимо не би били могући без одговорног прихватања референдумског исхода од стране свих његових учесника. Зато ово и јесу заједнички успјеси цијелог црногорског друштва. Ја вјерујем да ово искуство може бити важан дио темеља и платформе на којима ћемо даље стрпљиво и мудро развијати међусобно повјерење и градити друштвени консензус. Јер, сви дијелимо интерес да сарадњом учвршћујемо стабилност наше заједничке државне куће. Једнако тако, заинтересовани смо да унапређујемо слободу унутар Црне Горе, развијајући демократију и грађанско друштво снажних институција и владавине права. Такође, заједнички се морамо посветити коришћењу расположивих ресурса на одржив начин, развијајући Црну Гору максимално могућим темпом, и мислећи одговорно о будућим генерацијама. Вјерујем да су то питања око којих је могуће наставити процес интеграције црногорског друштва. Током протекле деценије искорачили смо у том правцу. То потврђује и чињеница да од готово половину веома хомогенизованих противника црногорске независности 2006. данас у нашој земљи нема више од десетак одсто оних који су остали заробљени у том времену. Вјерујем да ћемо вријеме које је пред нама сви још боље користити за изградњу порушених мостова, за успостављање повјерења ради заједничког добра Црне Горе и свих њених грађана. Отпори на које сада наилазимо и процеси кроз које пролази црногорско друштво нијесу наша специфичност. Никада кроз историју није било лако правити цивилизацијске отклоне од историјских стереотипа, посебно не на Балкану. Утолико су наши успјеси већи. Ми смо не само мирним путем обновили државност, већ градимо модерну државу која има своје сигурно мјесто у савременом европском цивилизацијском кругу. Учврстили смо свој државни курс у европском смјеру, али се морамо додатно потрудити да стално ширимо фронт подршке том курсу људима који знају да цијене и поштују себе, своју историју, и своју државу.
Поштовани пријатељи,
Управо је 21. мај 2006. године показао да све велике црногорске жртве кроз историју нијесу биле узалудне. Темељи модерне државе су дубоко укоријењени у славној мојковачкој епопеји, у антифашистичком, европски јединственом Тринаестојулском устанку 1941. и заједничкој антифашистичкој борби југословенских народа у Другом свјетском рату и послијератном развоју, као и у историјском „не“ Четрдесетосме... То би могла бити и вододјелничка поука прве деценије независности Црне Горе: нити се на друкчијим темељима црногорска држава могла обновити; нити би на каквим другим ослонцима Црна Гора могла опстати. Зато нас не брину покушаји оспоравања црногорске државности који долазе управо и ових дана од истих оних који су и прије десет година били против обнове независности. Стасала је Црна Гора да се супротстави подривању својих државних темеља и сазрела да се никад више не задеси под Мојковцем као 1916.; а тек нипошто под Дубровником 1991.
Даме и господо,
Прва деценија од обнове независности је тренутак када славимо нашу земљу, нашу историју, нашу културу, сјећајући се истакнутих и знаменитих личности које су, кроз вјекове црногорског националног и државотворног искуства, поставили темеље Црне Горе. С посебним пијететом и поштовањем се сјећамо и хероја из наше прошлости који су посветили и жртвовали своје животе очувању луче црногорске слободе, државности и независности, као и свих који су у Црној Гори, и у дијаспори, од првог дана, и свих ових година, истрајавали на пројекту обнове и модернизације наше државе.
Њихова прегнућа и лични примјери ће нас увијек подсјећати на потребу да славећи Црну Гору, њену слободу и самостојност, никада не заборавимо да се независност мора чувати, његовати и афирмисати.
Зато је наша прослава Дана независности и обиљежавање прве деценије обнове наше државне самосталности заправо подсјећање да је независност Црне Горе наша највећа обавеза.
Да је вјечна Црна Гора!
Везани чланци:
Захвалан свима који храбро обављају новинарски посао, без слободе медија нема демократије 03.05.2024.
Бечић честитао Међународни дан слободе медија 03.05.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?