Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Варшава: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановића на Форуму експерата НАТО Самита - „Улога НАТО у очувању мира“

Објављено: 08.07.2016. 21:19 Аутор: Служба за односе с јавношћу
  
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:
(Излагање на Форуму експерата НАТО Самита у Варшави, „Улога НАТО у очувању мира“, 08. јул 2016. године)


Даме и господо,

Изузетно ми је задовољство што на овој престижној трибини имам прилику да говорим о улози НАТО у очувању мира кроз призму Црне Горе. Моја земља ове године учествује на Самиту Алијансе у капацитету позване државе. НАТО Самит представља идеалан контекст за разговор на ову тему.

Западни Балкан историјски је препознат као нестабилан регион, гдје су политичке, етничке, религиозне, територијалне и друге тензије и претензије готово у свакој генерацији ескалирале до оружаних сукоба. Почетком деведесетих ту се десио претпосљедњи оружани конфликт у Европи. Заустављен је управо захваљујући ангажовању НАТО. Европска Унија и Алијанса увидјевши да на Балкану и даље тињају жаришта потенцијалних сукоба, отворили су могућност његове дугорочне стабилизације кроз процес европске и евроатлантске интеграције. Тај приступ се показао веома успјешним. Словенија, Хрватска и Албанија постале су чланице НАТО. Прве двије су и чланице ЕУ. Црна Гора је у процесу ратификације Протокола о приступању НАТО. Већ четири године успјешно водимо и преговоре за чласнство у ЕУ. И за остале земље отворена је реална перспектива да буду дио ових интеграција.

Надали смо се да ће крај хладног рата и интензивирање процеса уједињења Европе истовремено значити и престанак опасности од нових оружаних сукоба. Било је и мишљења да је историјска мисија НАТО завршена, пошто је у континуитету своју стратегију и доктрину успијевао да трансформише и прилагоди изазовима времена; да спроводи своја три кључна задатка – колективну одбрану, кризни менаџмент и кооперативну безбједност, и да промовише вриједности демократије, људска права и слобода, као и владавину права, и да пресудно доприноси најдужем периоду мира у Европи након Другог свјетског рата. Међутим, данас видимо да су такве прогнозе биле неутемељене. Евроатлантски простор суочен је с новим пријетњама и изазовима који су разноврснији, комплекснији, и опаснији него у вријеме хладног рата. Алијанса је опет на прекретници. Број и непредвидивост тих изазова је без преседана у историји. Они долазе и са истока и са југа – Сјеверне Африке и Блиског Истока. Било у форми миграција, или конвенционалних, војних и терористичких пријетњи од стране државних и не-државних актера, или у облику хибридних и сајбер напада... Дестабилизација Украјине и угроженост њеног територијалног интегритета посебно је искомпликовала ситуацију. Све то је ставило на испит не само одбрамбене и војне капацитете, већ и националну отпорност и способност супротстављања пријетњама. На испиту су и демократске вриједности на којима се темеље наша друштва. Тиме, и наша индивидуална и колективна одговорност да те вриједности одбранимо, да их подстичемо и промовишемо. Она прелази физичке границе нашег простирања. Свједоци смо како брзо наизглед туђи проблеми, чак географски далеки, постају наше преокупације. Више нико не може опстати сам. Зато је с правом „пројектовање стабилности“ и приступ Алијансе од 360 степени један од кључних приоритета овог Самита. Показује се реалним да НАТО не може одржати своју безбједност штитећи само своје грађане и територију; да своје дјеловање мора усмјерити на изазове ван граница; и борити се с њима у координацији са УН, ЕУ, регионалним и другим актерима Међународне заједнице.

Управо из тих разлога сам увјерен да политика отворених врата, поред партнерске политике и кооперативне безбједности, мора остати окосницом дјеловања НАТО. Као један од најбољих и најефикаснијих начина за промоцију мира и безбједности. Отвореност Алијансе за сарадњу са другима који дијеле њене вриједности, и за пријем нових чланица, показало се као моћан механизам за подстицање демократских реформи и за јачање стабилности. А тиме и за јачање Алијансе и глобалног мира. Уосталом, најбоља потврда тога је да се Самит НАТО данас одржава у Варшави. Пољска и земље Централне и Источне Европе примјер су успјешности тог процеса. Бивше чланице Варшавског пакта, које су биле оптерећене насљеђем комунистичке прошлости, као и државе на Западном Балкану, кроз процес интеграције у ЕУ и НАТО трансформисале су се и трансформишу у стабилне демократије, и просперитетне економије. То је прави показатељ како НАТО у пракси шири стабилност. Ми смо се у то увјерили на Балкану, не само ступањем појединих држава у НАТО и ЕУ, већ и кроз присуство Алијансе ради очувања мира у кризним периодима од БиХ до Косова.

Да је процес проширења незамјењив у напорима Алијансе за промовисање мира и јачање безбједности, потврђује и примјер Црне Горе. Прије нешто више од пола године са министарског нивоа упућен нам је позив да започнемо прикључење Алијанси као 29. чланица. Тај историјски догађај за моју земљу био је резултат дугогодишњег рада на свеобухватним реформама током прве деценије од обнове независности. Са несмањеним ентузијазмом ми настављамо са имплементацијом реформи. Драго нам је што су државе чланице препознале посвећеност Црне Горе остварењу визије о европској и евроатлантској будућности, и што у њој виде поузданог партнера у очувању и промовисању демократских вриједности и стандарда. Очекујемо стога да ће и процес ратификације Приступног протокола са Црном Гором у земљама чланицама бити обављен ефикасно у могућем року. Чланство у НАТО је природан корак за савремену Црну Гору, цивилизацијски избор данашњих генерација који превазилази нивое дневне политике, па и тренутних безбједносних питања. То је плод истинске увјерености да припадност породици евроатлантских земаља представља најбољи избор за наш народ, као за будућност и дугорочну стабилност региона. То је и избор вриједности које дијелимо са Алијансом, и на којима градимо модерно црногорско друштво.

Као будућа чланица Црна Гора је спремна да преузме дио одговорности за снажење Алијансе, њеног јединства и солидарности. Своју улогу, између осталог, видимо управо у сегменту „пројектовања стабилности“ у сопственом окружењу, као активног и већ доказаног промотера регионалне сарадње, добросусједских односа, повјерења и мира на Западном Балкану. Чланство у НАТО за нас ће представљати нови подстицај, али и обавезу да још одлучније дјелујемо у том правцу. Биће то и стимуланс за још већу посвећеност испуњавању обавеза из преговарачког процеса са ЕУ. Чињеница да смо будућа чланица Алијансе на њеним спољним границама, да смо држава која веома добро разумије позиције оних који се налазе ван безбједосног кишобрана НАТО, даје нам јединствену прилику за промоцију евроатлантских вриједности и у ширем контексту. Позив Црној Гори и скоро чланство је охрабрење и мотивација, прије свега за земље региона, али и за друге, прави допринос снажењу још увијек крхке стабилности на стратешки важном простору Балкана. Охрабрење прогресивним снагама да још одлучније наставе демократским путем. Ширење стабилности на Балкану је од значаја за Европу, и за цијелу евроатлантску заједницу. Промовисањем стабилности у свом најближем окружењу, Црна Гора ће допринијети и ширењу зоне стабилности на Медитерану, и у ширем смислу на јужном крилу Алијансе. Истовремено, Црна Гора ће допринијети и снажењу одвраћања и одбране Савеза, као и отпорности Алијансе. Црна Гора је на Самиту за столом гдје Савез разматра даље дјеловање изнутра и споља, према истоку и југу, као и важну сарадњу са ЕУ са којом дијели комплементарне циљеве. То ће бити прилика да потврдимо да смо спремни не само да убирамо бенефите чланства, већ и да преузимамо дио терета као будућа чланица.

Мисија НАТО није завршена, већ се наставља и мијења пратећи развој политичке и безбједносне ситуације у евроатлантском простору и његовом окружењу. Постаје разноврснија и комплекснија. У прошлости се главна улога НАТО сводила на војну димензију у евроатлантском простору. Данас су у центру пажње Алијансе политички одговори на глобалне изазове, и кад је у питању војна, и економска, и енергетска, као и сајбер безбједност и други изазови. Њихова успјешност, подразумијева, више него икад, комплексан, заједнички и конзистентан програм. Црна Гора ће све своје активности као будућа чланица подредити управо том циљу.

Захваљујем на пажњи!
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?