Извјештај о спроведеној јавној расправи о тексту Нацрта закона о заштити становништва од заразних болести

На основу члана 12 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона („Службени лист Црне Горе”, број 12/12), Министарство здравља, сачињава

ИЗВЈЕШТАЈ О ЈАВНОЈ РАСПРАВИ

Министарство здравља је на основу чл.9 и 11 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона упутило јавни позив грађанима, здравственим установама, Љекарској комори, стручним и научним институцијама, Црвеном крсту Црне Горе, државним органима, органима локалне управе, невладиним организацијама, медијима и другим заинтересованим субјектима за учешће о расправи о тексту Нацрта закона о заштити становништва од заразних болести.
Сагласно члану 9 став 1 алинеја 2 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона јавна расправа је спроведена достављањем предлога, сугестија и коментара у писаном и електронском облику, који су се могли доставити Министарству здравља, на адресу: Подгорица, Римски трг бр.46, на фаx 078/113-128 и на е-маил адресу @мзд.гов.ме.
Јавна расправа је трајала 40 дана, од дана објављивања јавног позива на интернет страници Министарства здравља, порталу е-Управе и у Дневним листу ”Побједа”, тј.од 5.05.2016.године.
У периоду одржавања јавне расправе достављени су сљедећи предлози, сугестије и примједбе и то:
1) Агенција за љекове и медицинска средства;
2) НН лице доставило је сет питања као примједбе (7) на Нацрт закона о заштити становништва од заразних болести;
3) Након истека прописаног рока, примједбе и сугстије доставила је и Унија послодаваца Црне Горе 27.06.2016.године.


1) Предлог Агенције за љекове и медицинска средства

Агенција за љекове и медицинска средства предложила је да се термин „нуспојаве” који се појављује у чл. 30,41 и 69 Нацрта закона замијени појмом нежељени догађај. У Закону о љековима („Службени лист Црне Горе”, бр. 56/11 и бр.6/13) и Правилником којим се ближе уређује област фармаковигиланце, у изразима који се употребљавају у Закону, наводе се нежељено дејство које подразумијева сваки штетни и ненамјерно изазвани ефекат лијека и нежељени догађај као нежељено искуство настало у периоду примјене лијека за које узрочно-посљедична веза са примјеном лијека не мора да буде доказана и представља било који ненамјеравани и нежељени знак (нпр. абнормални лабораторијски налаз), симптом или болест, временски повезан са примјеном лијека.

Предлог се прихвата.

2) Примједбе НН лица у највећем дијелу обраћања односе на усаглашеност са прописима ЕУ и Уставом ЦГ и питање обавезности вакцинисања против одређених заразних болест. Остала питања (4) нијесу предмет регулисања овог закона.

Примједбе се не прихватају.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Нацрт закона о заштити становништва од заразних болести је усаглашен са релевантним прописима ЕУ, као и Међународним здравственим правилником. Предметни пропис има правно утемељење у Уставу Црне Горе.
Имајући у виду да, ниједан лијек па ни вакцина нијесу дјелотворни (не штите) 100% неопходно је да највећи број лица у колективу буде вакцинисан. Тако се ствара добар колективни имунитет који не дозвољава значајну циркулацију узрочника у колективу. На тај начин смањује се ризик за оболијевање лица која због медицинских разлога (контраиндикација) нијесу могла бити вакцинисана као и једног мањег броја лица која су вакцинисана, али ипак нијесу развила заштиту. Ако је у колективу значајан број невакцинисаних лица онда узрочници болести, које обично таква лица и унесу у колектив, лако циркулишу и инфицирају све оне који нијесу отпорни изазивајући мање или веће епидемије.
Став обрађивача је да законом треба штитити становништо од заразних болести, и да закон мора да садржи мјере за спрјечавање, сузбијање и искорјењивање заразних болести, а једна од посебних мјера је обавезна имунизација.

3) Примједбе и предлози Уније послодаваца Црне Горе

Унија послодаваца Црне Горе истиче да није пецизиран рок трајања јавне расправе на официјелном сајту Министарства, што није уобичајена пракса приликом креирања законског текста и у духу члана 11 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона. Препознали су намјеру предлагача закона да кроз унапрјеђење нормативних рјешења заштититу становништва од заразних болести подигне на највиши могући ниво.
Истичу да одредбе става 4 члана 31 којим је прописано да обавезне санитарне прегледе врше Институт за јавно здравсље и дом здравља који има организовану епидемиолошку службу треба измијенити, с разлога што је наводно доведена у питање слобода конкуренције на тржишту.
Предлажу да се у члану 31 став 4 измијени и да гласи:
„Мјеру обавезних санитарних прегледа категорија становништва, клицоноша и запослених лица у објектима под санитарним надзором са савјетовањем организују и спроводе здравствене установе које имају организовану дјелатност епидемиологије и микробиологије”.
Такође, наводе да примјећују извјесну неусклађеност става 5 истог члана Нацрта са чл. 136б Општег закона о образованају и васпитању, којим је прописано да образовна установа може стицати средства из буђжета општине, између осталог и за „обавезне здравствене и санитарне прегледе настанвика и дјеце, односно ученика”.
Даље истичу да су и у ранијем периоду реаговали поводом ове проблематике на Савјету за унапрјеђење пословног амбијента, регулаторних и структурних реформи. Заправо, пракса је показала да школе (усљед њихове необавијештености или неспремности општина) не користе ову могућност, већ цјелокупан финансијски терет санитарног прегледа пада на терет ученика или, пак послодавца. Како ученици, односно њихови родитељи (поготову на сјеверу Црне Горе) нијесу у могућности да плате санитарне прегледе, а с друге стране, послодавци, усљед неповољних економских услова, често не буду у прилици да преузму финансијске трошкове санитарних прегледа, у ситуацијама када се ради обука већег броја ученика, ученици често остају ускраћени за практични дио образовања који се стиче код послодавца, чиме се нарушава квантитет и квалитет стручног образовања.
Такође, наводе да, уколико се жели да обим професионалне праксе и практичне наставе, односно ниво стручног образовања постави на виши ниво, и на тај начин да се ублажи јаз између понуде и тражње (а то је стратешки државни интерес и званични циљ Владе Црне Горе), и поспјеши стицанаје практичних знања и вјештина, итекако потребних тржишту рада, предлажу измјену става 5 у смислу да за тачку 6 став 1 члана 31 трошкове сноси образовна установа (а не послодавац) која их упућује на праксу, односно обуку, управо користећи могућност из члана136б Општег закона о образовању и васпитању.

1) Не оспоравајући круцијални значај поштовања одредаба овог прописа за заштиту и очување здравља становништва, ипак мишљења суда је казнена политика високо постављена, у дијелу најнижег лимита, а да се при том није нијансирала у односу на тежину прекршаја и економске снаге привредних субјеката, посебно ако знамо да преко 90% привредне структуре у Црној Гори чине мала предузећа.


Примједбе и предлози Уније послодаваца се не прихватају

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Наводи Уније послодаваца да није пецизиран рок трајања јавне расправе на официјелном сајту Министарства су неутемељени. Наиме, јавни позив је упућен сходно одредбама чл. 9 и 11 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона у прописаној процедури. Одредбе наведених чланова садрже прописан период трајања јавне расправе од дана објављивања јавног позива.
Примједбе да је прописаним одредбама члана 31 став 4 нарушен Устав Црне Горе је неприхватљив. Закон о заштити становништва од заразних болести је посебан закон, којим се ближе уређује заштита становништава од заразних болести и постиже највиши могући степен заштите становништва од заразних болести организованим и свеукупним дјеловањем друштва, у циљу спрјечавања, сузбијања и искорјењивања заразних болести.
Здравствене установе чија је основна дјелатност заштита јавног здравља, а чији је оснивач држава нијесу привредна друштва у смислу профитних организација. Предметна законска рјешења налазе се у сфери заштите јавног здравља у Црној Гори, што подразумијева јавни интерес за регулисање услова заштите здравља становништва. Заштита јавног здравља и заштита тржишне конкуренције не морају увијек бити комплементарне, и у овом случају приоритет мора имати заштита јавног здравља. Здравствене установе којима је законом повјерено обављање јавне здравствене дјелатности нијесу профитне организације, него су то, напротив, непрофитне установе које се оснивају и своју дјелатност обављају у складу са прописима којима се регулише заштита јавног здравља, а посљедице евентуалног одступања од тог принципа и начина обављања јавно-здравствене дјелатности могу бити изузетно тешке и манифестовати се у форми епидемија, са несагледивим посљедицама.
Санитарни прегледи, односно здравствени надзор над клицоношама, запосленим и другим лицима, са аспекта заштите јавног здравља становништва, а посебно са аспекта спрјечавања настанка и сузбијања ширења заразних болести прописани као посебна мјера заштите становништва од заразних болести, не могу бити предметом приватне здравствене праксе. Имајући у виду наведено, примједбе Уније послодаваца да се измијени члан 31 став 4 се не прихватају.
Препознајући јавни интерес, цијенеци упоредна искуства земаља у окружењу као и земаља унутар Европске уније код којих се обавезни санитарни прегледи врше у надлежним заводима и институтима за јавно здравље, предлагач закона остаје при ставу да, обавезне санитаране прегледе треба да обављају здравствене установе чији је оснивач држава, и које у свом саставу имају епидемиолошку службу.
Наводи да одредбу којом је прописано да трошкове санитарних прегледа сноси послодавац треба замијенити на начин да трошкове обавезних санитарних прегледа сноси образовна установа која ученике упућује на обавезну праксу се не прихватају, јер би то додатно оптеритило буџет образовних установа.
Имајући у виду значај уређења области заштите становништва од заразних болести, и посљедице евентуално почињених прекршаја, предлагач прописа не прихвата да су предложене прекршајне казне високо постављене.