- Влада Црне Горе
Њујорк: Говор предсједника Владе Мила Ђукановића н...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Њујорк: Говор предсједника Владе Мила Ђукановића на генералној дебати 71. засиједања Генералне скупштине УН-а
Објављено: 22.09.2016. • 05:16 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић
(Говор на Генералној дебати 71. засиједања Генералне скупштине Уједињених нација,
Њујорк, 21. Септембар 2016.)
Господине предсједавајући,
Генерални секретаре,
Екселенције,
Даме и господо,
Част ми је да вам се обратим у име Црне Горе и још једном потврдим недвосмислену посвећеност моје земље Уједињеним нацијама.
Дозволите ми на почетку да честитам господину Питеру Томсону из Фиџија на избору за предсједавајућег 71. засиједања Генералне скупштине. Поздрављамо ваш избор теме предсједавања, имајући у виду општи и универзални значај имплементације циљева одрживог развоја.
Желим такође да захвалим предсједавајућем претходног, 70. засиједања Генералне скупштине, господину Могенсу Ликетофту на лидерству и уложеним напорима у стварању претпоставки за што ефикасније спровођење круцијалних споразума о одрживом развоју и климатским промјенама.
Ово је посљедња генерална дебата за генералног секретара УН и господина Бан Ки-муна и желим да изразим посебно поштовање за његов суштински допринос који је дао у циљу изградње сигурнијег и просперитетнијег свијета. Утолико прије што су декаду иза нас су обиљежили бројни нови изазови и кризе и што није било лако водити Организацију у таквим условима.
Даме и господо,
Упркос оствареном бољитку на бројним пољима, актуелно стање у свијету даје повод за дубоку забринутост. На многим мјестима у свијету су мир, стабилност и одрживи економски развој и даље недостижни. Брутални и дугорочни конфликти односе на стотине хиљада жртава и уништавају животе милиона људи, највише жена и дјеце. Екстремно сиромаштво, слабе институције и озбиљна кршења људских права су и даље сурова реалност огроман број људи широм планете. Фундаменталне норме међународног права се крше и од стране држава и од недржавних актера. Насилни екстремизам и тероризам утичу на креирање стања константне нестабилности. Милиони људи приморани су да напуштају своје домове, а капацитети и спремност земаља да их приме све неизвјеснији и хуманитарна средства која се прикупљају више су него недовољна да би ти људи задовољили елементарне потребе.
У ситуацији када све комплекснији изазови не познају границе и са којима се ниједна држава сама не може изборити, морамо се више окренути УН. Свјетска организација је незамјењива платформа за изналажење заједничких одговора. Охрабрује чињеница да је претходну и текућу годину обиљежило усвајање историјских мултилатералних споразума, који утемељавају пут ка глобалној трансформацији и одрживом прогресу. Као одраз опште спремности да се промјени статус кво, Агенда одрживог развоја до 2030. године, Климатски споразум и Сендаи оквир за природне непогоде понаособ носе огроман значај и карактерише их тијесна узајамна повезаност. Вријеме да заједно преузмемо одговорност и посветимо се њиховој темељној имплементацији, на интегрисан начин, како би грађани имали једнаку шансу да остваре свој потенцијал и достајанствен живот, без насиља, дискриминације и екстремног сиромаштва.
Црна Гора је, и поред малог удјела у глобалним емисионим и популационим статистикама, суштински посвећена да да свој допринес спровођењу поменутих споразума кроз одговорно и одрживо управљање својим развојним потенцијалима.
Своју посвећеност политици одрживог развоја Црна Гора још једном је потврдила као једна од 22 земље чланице УН које су представиле добровољни национални извјестај о имплементацији и праћењу примјене 2030 Развојне агенде и циљева одрживог развоја на засиједању Политичког форума на високом нивоу, у јулу 2016. године. Црна Гора је међу првим државама које су у потпуности превеле циљеве и задатке одрживог развоја у Националну стратегију одрживог развоја до 2030, којом ср утврђују принципи, стратешки циљеви и мјере за достизање дугорочног одрживог развоја друштва, узимајући у обзир постојеће стање и преузете међународне обавезе, приоритетно из Агенде одрживог развоја до 2030. године.
Стратегија се позиционира као кровна, хоризонтална и дугорочна развојна стратегија Црне Горе, која се не односи само на економију и животну средину, већ и на незамјенљиве људске ресурсе и драгоцјени друштвени капитал који треба да омогући просперитетан развој свих грађана наше земље.
Црна Гора снажно дијели увјерење да Паришки договор представља темељ даљих напора за очување дугорочне стабилности климатског система као механизам који свим земљама, без обзира на њихов степен развоја, омогућава прогресивно увећање амбиција у постизању коначног циља. У складу са одредбама Паришког споразума, Црна Гора ће потврдити свој амбициозни намјеравани национални допринос (ИНДЦ) смањењу емисија гасова стаклене баште у износу од 30% у односу на базну 1990. годину, са тежњом да процедуру потврђивања заврши у што краћем року, како би допринијела брзом ступању на снагу и њеној имплементацији.
Оваква посвећеност постизању циља Конвенције и Паришког споразума представљаће изазов за цјелокупан систем. За спровођење ће бити потребно укључивање свих актера на националном и локалним нивоима управљањама, у свим сегментима друштва. Уз подршку на националном нивоу, Црној Гори ће, као и многим земљама, бити неопходна и додатна подршка међународне заједнице и механизама у оквиру Конвенције, прије свега Зеленог климатског фонда.
Господине предсједавајући,
Нажалост, исувише често међународна заједница није у стању да спријечи или заустави крвопролиће и злочине и патњу милиона људи широм свијета. Конфликт у Сирији, који у континуитету заокупља свјетску и УН агенду, најтрагичније то илуструје. Црна Гора изражава дубоку забирнутост због погоршане безбједносне и хуманитарне ситуације у овој земљи, која има реперкусије на шири регион али и на глобалном плану. У потпуности подржавамо ургентни прекид насиља и истичемо значај поштовања међународног права и резолуције УН, свих страна у конфликту.
Неприхватљиво је да се међународна заједница практично мири са навикнута на стравичним посљедицама ратова по цивиле. То не само да је морално неприхватљиво, него је у контрадикцији са међународним правом. У одсуству политичких солуција, мора се наћи формула да се поштују принципи међународног права, што би макар ублажило људску патњу. Злочини не смију пролазити некажњено, починиоци морају сносити одговорност за кршења међународних норми и принципа. Улога Савјета безбједности, Међународног кривичног суда и хибридних трибунала је пресудна у овоме.
Кризе и сукоби у Сирији, Ираку, Јемену, Либији, Јужном Судану и другим земљама, као и дугорочни конфликти попут палестинско-израелског указују на важност и неопходност изналажења дугорочних мировних солуција политичким, дипломатским средствима која морају имати примат.
Крхко и погоршано стање међународног мира и безбједности јасно упућују да се од глобалне праксе „реакције“ и „управљања“ насиљем и кризама мора прећи на „превенцију".
Медијација је врло ефикасно и исплативо средство за превенцију и мирно рјешавање спорова, које није довољно валоризовано, као што то налаже Члан 33 Повеље УН. Црна Гора је у потпуности свјесна значаја медијације, и на том трагу ће, под окриљем иницијативе Медијација у Медитерану, организовати конференцију наредне године, са циљем да допринесе даљој афирмацији медијације турбулентном подручју Медитерана. Црна Гора се налази у региону који је кроз историју прошао кроз бројне конфликте, укључујући и недавну прошлост. Наш ентузијазам и посвећеност медијацији потиче и из чињенице да смо у вријеме крвавог распада Југославије били једина република која је очувала мир, отворила границе за невољнике свих вјера и нација и учврстила мултиетнички склад.
Свједоци смо да се свијет и човјечанство суочавају са хуманитарном и избјегличком-мигрантском кризом која није виђена још од краја ИИ свјетског рата. Цијенимо изузетно важним што је ова тема била на агенди посебног Самита под окриљем УН. Снажно се залажемо да се имплементира резолуција која је том приликом усвојена.
Не смијемо ни једног тренутка заборавити да је свијет данас суочен с констатним пријетњом од тероризма и насилног екстремизма. Терористички напади широм свијета и убијање цивила опомињу да је постигнут ограничен прогрес у суочавању са овим комплексним феноменом, што захтјева одлучније напоре, јединство, координацију и истовремено и активнију улогу од стране сваке државе чланице УН. Акције у борби против тероризма морају бити усмјерене и на превентивне мјере - на социјалну, економску и политицку инклузију рањивих и маргинализованих група и бригу о младима, и то примарно кроз запошљавање и образовање.
Господине предсједавајући,
У години када обиљежавамо десет година од успостављања Савјета за људска права и 50 година од усвајања два кључна пакта о људским правима и слободама, Уједињене нације се суочавају са највећим изазовима у погледу заштите људских права и хуманитарним кризима. Зато је неопходно потврдити снажну посвећеност свих чланица мултилатералном систему заштите и унапређења људских права. Пуна и неодложна примјена највиших стандарда у заштити људских права и досљедно преношење међународних норми у конкретне активности у пракси, у свакој земљи чланици и без разлике, су предуслов мира, стабилности и развоја. За нас то нас и посебну симболику, јер је ово година у којој Црна Гора слави прву деценију независности, а исто тако и чланства у Уједињеним нацијама.
Интегрисање људских права у развојне политике, посебно оне јавне политике које дотичу права најрањивијих група на националном нивоу, су неопходан корак за ефикасну и дјелотворну заштиту. У том контексту, досљедна примјена принципа одрживог и инклузивног раста у спровођењу стратегија економског развоја је нужан предуслов за сузбијање сиромаштва и социјалне искључености.
Господине предсједавајући,
Да би Уједињене нације задржале и оснажиле своју централну позицију у систему глобалног управљања, од кључне је важности да се реформишу и прилагоде гео-политичким реалностима 21. вијека и модерним демократским тековинама. Приоритет остаје свеобухватна реформа Савјета безбједности, како би се поспјешила његова ефикасност и транспарентност. Концепт „Дјелујући као један“, који и Црна Гора примјењује, је дао позитивне резултате у раду и сарадњи измедју Свјетске организације и земаља домаћина, и треба наставити са његовом надоградњом, нарочито у контексту имплементације 2030 Развојне агенде.
Црна Гора поздравља промјене које су кроз преговоре о ревитализацији Генералне скупстине уведене у процес избора Генералниг секретара УН, које ће допринијети јачању транспарентности, компетиције и мериторности. То је омогућило да и Црна Гора као једна од најмлађих чланица понуди свог кандидата, што такође потврђује нашу спремност да на сваки начин активно доприносимо универзалним циљевима Повеље. Желимо да изразимо наду и очекивање да це нови генерални секретар бити из неке од земаља Источно-европске групе, уважавајуци потребу да се поштује принцип регионалне ротације и чињеница да једино наша географска група досад није имала генералног секретара.
Даме и господо,
Од обнове независности, ми у континуитету јачамо државу по европским и еуроатлантским стандардима. Са задовољством могу да констатоватујем да је Црна Гора данас примјер стабилности, мултиетничности и поштовању различитости на Западном Балкану, поуздан сусјед, уважен међународни партнер, лидер у европској и евроатлантској интеграцији у региону. У интеграционим процесима смо научили да су институције темељ и гаранција трајања државе, и поуздан ослонац владавине права, као најважнијег предуслова демократског и економског развоја сваког друштва. Интеграције у НАТО и Европску унију смо дефинисали као национални стратешки приоритет. Приступни протокол за чланство Црне Горе у НАТО је у процесу ратификације. Очекујемо да ће бити окончан у кратком року и да ће Црна Гора ускоро постати пуноправна чланица Алијансе. Важност овог за Црну Гору историјског и цивилизацијског корака неће умањити ентузијазам за даље унапређење нашег безбједносног, али и укупног правног и политичког система, које чланство у НАТО-у претпоставља и захтијева. Исто тако и нашу спремност да доприносимо миру и стабилности у региону и шире.
Тај процес је комплементаран и са европским интеграцијама. У приступању Европској унији, отворили смо 24 од укупно 33 поглавља, о којима се преговара. Сигурно корачамо на путу према чланству, потврђујући потенцијале и капацитете црногорског друштва за имплементацију европских стандарда. Црна Гора ће одговорно наставити да буде поуздан партнер међународној заједници и Уједињеним нацијама.
Господине предсједавајући,
Црна Гора је чланица Комисије за изградњу мира. Такође је чланица Извршног одбора УНДП, УНФПА и УНОПС. Изабрани смо за чланицу Извршног одбора УН жене од следеће године. Након служења у Савјету за људска права од 2014-2016, поднијели смо кандидатуру за поновно чланство у Савјету за период 2022-2024. Истакли смо кандидатуру за Савјет безбједности за период 2026-2027. Проширили смо учесће у мировним мисијама УН слањем војних посматрача у Мисију за референдум у Западној Сахари. Све ово су показатељи да је Црна Гора чврсто посвећена и опредјелјена ка пуној промоцији УН, тј.мултилатерализма и заједничког дјеловања у функцији обазбјеђивања мирног, стабилног, просперитетног и правичног свијета.
Одлучни смо да активно и конструктивно доприносимо и даље наставимо да подржавамо напоре УН у овом правцу.
Захваљујем на пажњи.
Фотографије можете преузети са сервера Владе Црне Горе
Линк: хттп://195.66.166.68/уплоад/УСЕР1
Корисничко име: усер1
Лозинка: 28фрWYК4Лс9Е
Служба за односе с јавношћу
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?