Одржан округли сто у склопу консултативног процеса о Нацрту Програма економских реформи за ЦГ 2017-2019

У склопу јавне расправе о Нацрту Програма економских реформи за период од 2017-2019. године – најважнијег Владиног економског документа структурираног и рађеног према методологији Европске комисије – одржан је у петак, 20. јануара Округли сто на којем су учествовали представници удружења привредника, удружења синдиката, невладиног сектора, универзитета, локалне самоуправе, ресорних министарстава у Влади Црне Горе и Делегације ЕУ у Црној Гори.

Нацрт Програма економских реформи који садржи јасне циљеве економске политике, укључујући детаљну Агенду структурних реформи, представила је Координаторка Радне групе за израду овог документа, др Нина Вујошевић, савјетница предсједника Владе, док је мјере, политике и пројекције у области макроекономије и фискалног оквира представила координаторка за поглавља 2 и 3 документа-Макроекономски и фискални оквир- Ива Вуковић, генерална директора директората за економску политику и развој у Министарству финансија.

Координаторка радне групе за израду Програма економских реформи за Црну Гору 2017-2019. година је истакла да је Програм економских реформи основни документ у економском дијалогу са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ којим Влада представља своју економску политику у средњем року и који доставља Европској комисији до краја јануара. Вујошевић је истакла да је документ рађен у складу са смјерницама које је ЕК доставила Црној Гори и навела је кључне развојне документе и прироитете Владе на којима се заснива израда Програма економских реформи. Он се заснива и на шест кључних препорука ЕУ са министарског састанка одржаног у Бриселу 2016. године које је ЕУ предложила Црној Гори у изради Програма економских реформи за 2017. годину. Вујошевић је у уводном дијелу приближила учесницима пакет од 20 приоритетних реформских мјера које утичу на раст конкурентности и које су изабране како би одговориле на препреке расту, са циљем повећања конкурентности црногорске економије и динамизирања економског раста.

Она је нагласила да је стратешки развојни циљ Црне Горе одржив и инклузиван економски раст који ће смањити развојни јаз земље у односу на просјек ЕУ и повећати квалитет живота свих њених грађана. За остварење стратешког циља развоја, Влада ће, према Нацрту Програма економских реформи 2017-2019. у наредном средњорочном периоду комбиновати двије групе мјера економске политике: оних усмјерених на јачање макроекономске стабилности и оних које се односе на повећање конкурентности. Истакла је да је Програм економских реформи 2017-2019. истовремено потпуно усклађен са Планом санације буџетског дефицита и јавног дуга који представља оптималну комбинацију мјера економске политике које ће омогућити стабилизацију јавних финансија, наставак одрживог економског раста и очување нивоа социјалне заштите најугроженијих слојева друштва.

Према ријечима координаторке за израду другог и трећег поглавља документа- Макроекономског И фискалног оквира, госпође Вуковић, макроекономски оквир ће се заснивати на инвестиционој активности која ће имати снажан утицај на економске токове.На економски раст ће утицати и спровођење мјера фискалне консолидације. У складу са наведеним, према основном сценарију просјечна стопа реалног раста БДП у периоду 2017-2019. година је 3,4% и 2% у алтернативном сценарију.

Циљ фискалне политике у средњем року је, констатовала госпођа Вуковић, консолидација јавних финансија како би се створили услови за смањење дефицита јавне потрошње и успоравање раста јавног дуга. Истакла је да је дефицит према основном сценарију пројектован на:6,1%, 5,6% и 3,8% БДП у 2017., 2018. и 2019. респективно. Јавни дуг је пројектован на 71,6%, 74,9% и 77,5% БДП у 2017., 2018. и 2019. години респективно, након чега ће се успоставити његов опадајући тренд.

Учесници у дискусији су дали конструктиван допринос, предлажући сагледавање унапређења текста појединих мјера у поглављу 4 документа, попут оних у оквиру саобраћајне инфраструктуре, секторског развоја, нарочито пољопривреде и услуга. Представници посадаваца су истакли неопходност пруступа доношењу новог Закона о раду као важног за повећање флексибилности на тржишту рада. Представници академске заједнице су похвалили примјену методологије ЕУ у изради Програма економских реформи и транспарентан процес у доношењу документа уз сугестије за корекције појединих дјелова текста у макроекономском оквиру и приоритетима структурних реформи. Представници синдиката су поновили раније истакнуте ставове у вези са мјерама фискалне консолидације које је Влада предложила у децембру 2016. године и који су саставни дио нацрта Програма економских реформи.

На округлом столу је закључено да учесници доставе своје коментаре и сугестије на Нацрт Програма економских реформи у писаној форми, како би исти били сагледани у циљу доприноса финализацији наведеног документа И како би били уврштени у Извјештај о консултативном поцесу са заинтересованим странама.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ