- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Отворен 50. Херцегновски зимски салон
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Отворен 50. Херцегновски зимски салон

Објављено: 03.02.2017. • 16:41 Аутор: Министарство културе
Јубиларни 50. Херцегновски зимски салон отворен је синоћ у Галерији “Јосип Бепо Бенковић”. Салон је отворио проф. мр Јанко Љумовић, министар културе.
У свом обраћању, министар Љумовић је рекао: “Пет деценија Херцегновског зимског салона јесте прилика да се сагледа његов животни циклус, кроз искуства и остварене домете али је једно сигурно, да је манифестација била важна референца за умјетнике који су у пољу визуелних умјетности стварали и који и даље стварају, на различитим меридијанима.Живот манифестације у протеклих пет деценија обиљежен је и промјенама друштвеног контекста, који је на различите начине детерминисао и његов карактер. То је додатни разлог да у савремености и у години јубилеја дођемо до одговора како позиционирамо Херцегновски зимски салон у будућности. Како га позиционирамо у умјетничком и програмском аспекту, како га позиционирамо у контексту градске и националне културне политике, или у односу на простор и публику која помјера границе. Од херцегновског и црногорског до европског салона, свакако би била изазовна амбиција, али и одговорност да он то заиста и буде. Данашња Европа јесте Европа градова и региона, региона који се културно конституишу изван административних граница, и који граде јаке културне мреже. У таквом сценарију развоја изазовно је трагати за новом регионалном афирмицијом која у насљеђу има добру традицију југословенског периода до 1990. године.”
Присутнима су се обратили и Ђуро Бели Пријић, директор Градског музеја "Мирко Комненовић" и Галерије "Јосип Бепо Бенковић"и Анастазија Мирановић, кустоскиња овогодишњег Салона.
Овогодишњи Салон је тематски је осмишљен као ретроспектива радова црногорских умјетника. Поставку чине радови црногорских ликовних умјетника, награђиваних на Салону од 1968. до данас. Публика ће видјети дјела Воја Станића, Луке Берберовића, Александара Аца Пријића, Николе Гвозда Гвозденовића,Ђорђа Ангеловског, Милована Микија Радуловића, Васка Липовца, Ђорђија Бата Правиловића, Слободана Боба Словинића, Анке Бурић, Миливоја Бабовића, Весне Вукчевић Бошковић,Мирка Митка Булајића, Зорана Булатовића, Милке Делибашић. Тијане Лишчевић Дујовић, Наталије Ђурановић, Дарка Ђуришића, Драгољуба Драга Ђуровића,Наташе Ђуровић, Тијане Гордић, Анђелка Арнаутовића, Адријане Гвозденовић, Славице Гвозденовић, Милијане Истијановић, Душице Иветић, Михаила Муја Јовићевића, Драгана Караџића, Биљане Кековић, Срдана Ковачевића, Станка Ковачевића, Гордане Куч Вукотић, Миодрага Кусовца, Ирене Лагатор, Петра Мартиновића, Мариа Маскарелиа, Милене Дурутовић Мијовић, Сретена Милатовића, Бранка Мрдака, Данијеле Мршуља, Богдана Мусовића, Марка Мусовића, Наода Зорића, Пера Никчевића, Бошка Одаловића, Лазара Пејовића, Павла Пејовића, Радована Пејовића Ријечког, Сање Перишић, Марка Петровића Његош, Иванке Ване Прелевић, Синише Радуловић, Никице Раичевић, Игора Ракчевића, Адина Растодер, Вјекослава Сагера, Наде Маровић Станић, Маје Шофранац, Ненада Шошкића, Рајка Тодоровића Тодора, Луке Томановића, Јелене Томашевић, Бориса Верига, Дарка Влаовића, Жарка Војичића, Николе Мија Вујошевића, Бориса Боћа Вујовића, Сава Вујовића, Срђана Вукчевића, Ане Зарубице, Николине Зубер и Миленка Жарковића.
Салон ће бити отворен до 2. марта.
У свом обраћању, министар Љумовић је рекао: “Пет деценија Херцегновског зимског салона јесте прилика да се сагледа његов животни циклус, кроз искуства и остварене домете али је једно сигурно, да је манифестација била важна референца за умјетнике који су у пољу визуелних умјетности стварали и који и даље стварају, на различитим меридијанима.Живот манифестације у протеклих пет деценија обиљежен је и промјенама друштвеног контекста, који је на различите начине детерминисао и његов карактер. То је додатни разлог да у савремености и у години јубилеја дођемо до одговора како позиционирамо Херцегновски зимски салон у будућности. Како га позиционирамо у умјетничком и програмском аспекту, како га позиционирамо у контексту градске и националне културне политике, или у односу на простор и публику која помјера границе. Од херцегновског и црногорског до европског салона, свакако би била изазовна амбиција, али и одговорност да он то заиста и буде. Данашња Европа јесте Европа градова и региона, региона који се културно конституишу изван административних граница, и који граде јаке културне мреже. У таквом сценарију развоја изазовно је трагати за новом регионалном афирмицијом која у насљеђу има добру традицију југословенског периода до 1990. године.”
Присутнима су се обратили и Ђуро Бели Пријић, директор Градског музеја "Мирко Комненовић" и Галерије "Јосип Бепо Бенковић"и Анастазија Мирановић, кустоскиња овогодишњег Салона.
Овогодишњи Салон је тематски је осмишљен као ретроспектива радова црногорских умјетника. Поставку чине радови црногорских ликовних умјетника, награђиваних на Салону од 1968. до данас. Публика ће видјети дјела Воја Станића, Луке Берберовића, Александара Аца Пријића, Николе Гвозда Гвозденовића,Ђорђа Ангеловског, Милована Микија Радуловића, Васка Липовца, Ђорђија Бата Правиловића, Слободана Боба Словинића, Анке Бурић, Миливоја Бабовића, Весне Вукчевић Бошковић,Мирка Митка Булајића, Зорана Булатовића, Милке Делибашић. Тијане Лишчевић Дујовић, Наталије Ђурановић, Дарка Ђуришића, Драгољуба Драга Ђуровића,Наташе Ђуровић, Тијане Гордић, Анђелка Арнаутовића, Адријане Гвозденовић, Славице Гвозденовић, Милијане Истијановић, Душице Иветић, Михаила Муја Јовићевића, Драгана Караџића, Биљане Кековић, Срдана Ковачевића, Станка Ковачевића, Гордане Куч Вукотић, Миодрага Кусовца, Ирене Лагатор, Петра Мартиновића, Мариа Маскарелиа, Милене Дурутовић Мијовић, Сретена Милатовића, Бранка Мрдака, Данијеле Мршуља, Богдана Мусовића, Марка Мусовића, Наода Зорића, Пера Никчевића, Бошка Одаловића, Лазара Пејовића, Павла Пејовића, Радована Пејовића Ријечког, Сање Перишић, Марка Петровића Његош, Иванке Ване Прелевић, Синише Радуловић, Никице Раичевић, Игора Ракчевића, Адина Растодер, Вјекослава Сагера, Наде Маровић Станић, Маје Шофранац, Ненада Шошкића, Рајка Тодоровића Тодора, Луке Томановића, Јелене Томашевић, Бориса Верига, Дарка Влаовића, Жарка Војичића, Николе Мија Вујошевића, Бориса Боћа Вујовића, Сава Вујовића, Срђана Вукчевића, Ане Зарубице, Николине Зубер и Миленка Жарковића.
Салон ће бити отворен до 2. марта.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?
