17. сједница Владе Црне Горе - 30.03.2021. године

Влада Црне Горе је, на 17. сједници одржаној 30. марта 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, утврдила Предлог закона о буџету за 2021. годину, којим је предвиђен укупан износ примитака и издатака од 2.455,79 милиона еура. Главни циљ предложеног Закона је стварање услова за бржи економски опоравак, уз стабилизацију јавних финансија као једног од главних предуслова укупне економске одрживости.

Снажан утицај пандемије вируса ЦОВИД-19 на економију Црне Горе у условима високе зависности од туризма, уз истовремено затварање државних граница током љетње туристичке сезоне, довеле су до реалног пада БДП-а од 15,2%, остварења буџетског дефицита на нивоу од 10,1% и убрзале раст већ високог јавног дуга на ниво од 105,1% у 2020. години. Дубина економске кризе и слаба диферсификованост економије захтијевале су спровођење одлучних мјера фискалног прилагођавања како би се обезбиједило смањење буџетског дефицита и јавног дуга, и пружила подршка економском расту. Истовремено, у циљу остваривања уштеда и подизања транспарентности трошења јавних средстава, по први пут је у потпуности примијењено програмско буџетирање у изради буџета.

Изворни приходи буџета за 2021. годину планирани су у износу од 1.880,2 милиона еура или 40,6% процијењеног БДП-а (4.636,6 милиона еура) и у односу на остварене у 2020. години већи су за 240,9 милиона или 14,7%. Раст буџетских прихода опредјелјује пројектовани раст економске активности и спровођење мјера фискалног прилагођавања које имају за циљ стварање услова за повећање буџетских прихода у наредном периоду, а то су:

- повећање прихода буџета по основу опорезивања непријављене имовине;

- сузбијање неформалне економије кроз унапрјеђење рада инспекцијских служби и пуне имплементације електронске фискализације пореских регистар каса, чиме се доприноси ширењу пореске базе;

- увођење маркирања минералних уља и њихових деривата, чиме се сузбија нелегалан промет нафтних деривата, унапрјеђује квалитет деривата на тржишту уз истовремено повећање буџетских прихода;

- укидање највише годишње основице за плаћање доприноса.

- Одлуком Владе биће захтјевано од представника државе у предузећима у већинском власништву државе и зависним предузећима, да гласају за расподјелу нето добити од претходне године и уплату средстава у буџет сходно власничком удјелу државе;

- У циљу сузбијања негативних ефеката које употреба дуванских производа, алкохолних пића и производа са додатком шећера имају на здравље грађана, као и због потребе даљег услаглашавања висине акцизе на цигарете са захтјевима приступања Црне Горе Европској унији, те потребе за повећањем прихода буџета, планиране су измјене акцизне политике. С тим у вези планирано је повећање акциза на дуван и дуванске производе, акцизе на алкохол и - - алкохолна пића, акцизе на газирана пића са додатком шећера као и увођење акцизе на производе од шећера, какаоа и сладоледа.

- Предвиђено је и смањење стопе ПДВ-а на јаја као основне животне намирнице са 21% на 7%.

Укупни издаци буџета планирани су на нивоу од 2.019,3 милиона еура или 43,6% БДП-а и у односу на прелиминарно остварење у 2020. години мањи су за 45,3 милиона еура или 2,2%. У структури укупних расхода, Текућа буџетска потрошња планирана је на нивоу од 1.815,8 милиона еура или 39,2% БДП-а, док је Капитални буџет планиран у износу од 203,5 милиона еура односно 4,4% БДП-а.

У поређењу са 2020. годином, предлаже се смањење текуће буџетске потрошње у дијелу издатака дискреционог карактера, до нивоа обезбјеђивања функционисања потрошачких јединица и имплементације активности којима се обезбјеђује унапрјеђење пружања јавних улуга и стварања нове вриједности.

У исто вријеме, издвајања за бруто зараде, пензиона и социјална давања нису умањивани већ ће ове категорије расти и у 2021. години као резултат планираног усклађивања сходно законском оквиру којим се регулишу ова права.

Фискално прилагођавање на расходној страни веће је од поменутог имајући у виду планирано спровођење нових политика којима се унапрјеђује стандард рањивих категорија друштва, са једне стране, и стварају услови за имплементацију пројеката који имају развојни карактер, са друге стране.

Утврђен је и Предлог одлуке о задуживању Црне Горе за 2021. годину. Предложеном одлуком су дефинисани конкретни кредитни аранжмани који ће се закључити у складу са Законом о буџету за 2021. годину, којим је пројектовано да ће недостајућа средства за финансирање буџета у 2021. години износити 575.600.000,00 еура.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама Закона о буџету и фискалној одговорности. Измјене Закона се предлажу ради преласка на програмско буџетирање и увођење активности индикатора учинака у годишњи закон о буџету.

Утврђен је Предлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2019. годину. Према прелиминарним подацима Завода за статистику у 2019. години се процјењује да је бруто друштвени производ остварен у номиналном износу од 4.907,9 милиона еура. Приходи Буџета за 2019. годину планирани су у износу од 2.210,45 милиона Еура, а остварени су у износу од 2.904,51 милиона еура што представља 31,40% изнад плана, односно 0,67% више него у 2018. години.

За финансирање јавне потрошње буџетом за 2019. годину је планирано 2.384,02 милиона еура а ребалансом је повећан на 2.390,45 милиона еура, што је у односу на претходну годину (2.512,27 милиона еура) мање за 4,85%. Извршено је 2.593,17 милиона еура или 8,48% изнад плана. Капитални буџет за 2019 годину планиран је у износу од 305,10 милиона еура што чини 12,76 % укупно планираних средстава. Реализован је у износу од 272,38 милиона еура или 89,28%.

Укупан јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2019. године, износи 3.789,26 милиона еура, односно 77,21% прелиминарног БДП-а 3 . Узимајући у обзир депозите Министартва финансија, (укључујући и 38.477 унци злата), а који су, на крају 2019. године, износили 597,13 милиона еура, нето јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2019. године, износи 3.192,14 милиона еура, односно 65,04% БДП-а.

Влада је донијела Програм рада Владе Црне Горе за 2021. годину којим је планирано укупно 350 обавеза од чега 250 у тематском и 102 у нормативном дијелу. Од тога су 82 обавезе из надлежности Комисије за политички систем, унутрашњу и вањску политику, 205 обавеза из надлежности Комисије за економску политику и финансијски систем, док су 63 обавезе предвиђене за разматрање за обје комисије.

Основу за припрему Програма представља, прије свега, Експозе предсједника Владе који је прихватила Скупштина, мјере економске политике за текућу годину, обавезе које произлазе из закона, стратешких докумената, међународних обавеза и обавеза из процеса приступања Европској унији за 2021. годину.

У процес припреме Програма рада Владе први пут је била укључена шира јавност, која је својим предлозима и сугестијама допринијела не само унапређењу квалитета овога документа, већ и утврђивању будућег дјеловања Владе. Тиме се као основни принципи у будућем планирању политика и планирању рада Владе желе поставити транспарентност и отвореност ка грађанима и грађанкама како би се подстакла дискусија о кључним приоритетима и правцима развоја јавних политика.

Такође, први пут су Годишњим програмом рада Владе дефинисани циљеви којима ће се тежити у 2021. години, што јасно указује на опредијељеност Владе да планирање политика буде оријентисано на резултате и да се заснива на мјерљивим подацима. Сваком приоритету је дата једнака пажња и за сваки је разрађен сет објективних, реалних и достижних циљева у наредном једногодишњем периоду, у потпуности узимајући у обзир изазове које је у процес планирања увела ситуација изазвана пандемијом вируса Цовид-19.

Уз циљеве су дефинисани и мјерљиви индикатори, као показатељи напретка и успјеха у спровођењу зацртаних циљева. Тиме се, први пут, основни принципи планирања преносе у Програм рада Владе, који ће сада бити документ са јасно утврђеним правцима дјеловања за овај једногодишњи период. На овај начин је омогућено да укупна јавност прати остварење резултата чиме се повећава транспарентност рада Владе, али и уводи већи степен одговорности у рад јавне управе.

Програмом су дефинисани кључни приоритети Владе:

1. Владавина права и једнаке шансе, који обједињује кључне политике за развој области на којим почива свака демократски уређена држава.

2. Здраве финансије и економски развој којима ћемо постићи да наше финансије буду стабилне, а економија одржива.

3. Здравље и здрава животна средина се намеће као један од кључних приоритета у условима када је наше здравље угрожено и када пандемија вируса Цовид-19 не заобилази ни Црну Гору.

4. Образовање и друштво засновано на знању као четврти приоритет у својој основи има образовање фокусирано на креативност и препознавање талената, спортски развој дјеце и омладине, која, од вртића па до универзитета, треба да се надмећу у спортском духу.

5. Дигитална трансформација као један од стратешких приоритета представља покретач иновација, модернизације, конкурентности и свеобухватног друштвено-економског развоја.

Црна Гора – будућа чланица Европске уније. Чврсто опредјељење Владе је да Црна Гора постане сљедећа чланица Европске уније, због чега је потребно кроз призму приступања Црне Горе Европској унији посматрати све планиране активности.

6. Донијет је Програм приступања Црне Горе Европској унији 2021–2023. Програм је стратешки документ који обухвата 33 преговарачка поглавља у табеларном приказу. Како се правна тековина Европске уније константно мијења и развија, а имајући у виду динамику преговарачког процеса, Програм приступања се на годишњем нивоу прилагођава промјенама у оквиру процеса развоја права ЕУ. У складу с тим, приступљено је изради ППЦГ-а за период 2021 – 2023, како би овај документ ускладио са новом правном тековином ЕУ, али и динамиком доношења националних законодавних и стратегијских докумената.

Донијет је Програм приступања Црне Горе Европској унији 2021–2023. Програм је стратешки документ који обухвата 33 преговарачка поглавља у табеларном приказу. Како се правна тековина Европске уније константно мијења и развија, а имајући у виду динамику преговарачког процеса, Програм приступања се на годишњем нивоу прилагођава промјенама у оквиру процеса развоја права ЕУ. У складу с тим, приступљено је изради ППЦГ-а за период 2021 – 2023, како би овај документ ускладио са новом правном тековином ЕУ, али и динамиком доношења националних законодавних и стратегијских докумената.