- Влада Црне Горе
Предсједник Марковић у интервјуу Побједи: Наше је ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Марковић у интервјуу Побједи: Наше је природно право да будемо своји на своме
Објављено: 30.04.2017. • 18:08 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
ИНТЕРВЈУ: Душко Марковић, предсједник Владе Црне Горе
Наше је природно право да будемо своји на своме
Уколико се наше опредјељење да сами одлучујемо о својој будућности и да најбољу перспективу видимо у европским и евроатлантским интеграцијама, сматра за гријех Црне Горе према Русији или било којој другој држави – онда заиста вјерујемо да никаквог гријеха нема, истиче премијер Марковић
ПОДГОРИЦА – Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић оцијенио је да ће, након потврђивања Вашингтонског споразума у црногорском парламенту и учлањења у НАТО, Црна Гора изградити повољнију међународну позицију. – Чланство Црне Горе у НАТО дугорочна је гаранција суверенитета и територијалног интегритета земље. Једнако тако и безбједности грађана и коначно предуслов за стабилан економски напредак, који ће бити ојачан чланством у ЕУ које очекујемо у наредним годинама. Вјерујемо да је то национални интерес и одговор на питање какав стратешки правац земља треба да заузме да би генерације које долазе живјеле боље. Чланством у НАТО ми смо дали јасан одговор на питање какву будућност бирамо за нас и генерације које долазе. Тим чином Црна Гора постаје све важнији фактор на међународној сцени и држава која ће, први пут у својој историји, бити за столом гдје се одлучује, а не само она која ће испуњавати обавезе и задатке – истиче Марковић.
ПОБЈЕДА: У Вашем говору у Скупштини прије гласања о потврђивању Вашингтонског споразума оцијенили сте да је ријеч о историјском тренутку за Црну Гору...
МАРКОВИЋ: Ово јесте за Црну Гору историјски догађај. Дозволите да поновим оно што сам саопштио и на сједници Скупштине на Цетињу: није Црна Гора чланством у друштву 28 водећих земаља свијета добила нешто што није заслужила, нити нешто што јој не припада. Подсјетимо се само новије хронике Европе 19. и 20. вијека, која недвосмислено говори да је Црна Гора увијек била на побједничкој страни историје. Многе генерације наших предака су поднијеле страшне жртве у одбрани цивилизацијских тековина у два свјетска рата у прошлом вијеку, али је исто тако евидентно да су остале ускраћене од великих сила за праведно вредновање те жртве… Стога сам и оцијенио да тек данас, нашим уласком у друштво повлашћених држава Европе и свијета, и ти рачуни стижу на праведну наплату.
Други историјски аспект јесте чињеница да је чланство Црне Горе у НАТО дугорочна гаранција суверенитета и територијалног интегритета земље. Једнако тако и безбједности грађана и коначно предуслов за стабилан економски напредак, који ће бити ојачан чланством у ЕУ које очекујемо у наредним годинама. Вјерујемо да је то национални интерес и одговор на питање какав стратешки правац земља треба да заузме да би генерације које долазе живјеле боље. Чланством у НАТО ми смо дали јасан одговор на питање какву будућност бирамо за нас и генерације које долазе. Такође, овим чином Црна Гора постаје све важнији фактор на међународној сцени и држава која ће, први пут у својој историји, бити за столом гдје се одлучује, а не само она која ће испуњавати обавезе и задатке.
ПОБЈЕДА: Да ли сматрате да ће након црногорског чланства спласнути притисак Москве на званичну Подгорицу или ће се наставити и бити другачији?
МАРКОВИЋ: Као што знате, историја односа Црне Горе и Русије дуга је више од три вијека. Кроз цио тај дуги период ти односи имали су своје успоне и падове, снажне доказе савезништва и пријатељства, али и времена захлађења и неразумијевања, што је у крајњем и природно с обзиром на драматичне промјене и турбуленције кроз које је Европа читаво то вријеме пролазила. Евидентно је да смо сада или, прецизније, у посљедњих пар година, у фази „захлађења и неразумијевања“. Ми вјерујемо да Црна Гора ничим није допринијела да до тога дође.
Уколико се наше опредјељење да сами одлучујемо о својој будућности и да најбољу перспективу видимо у европским и евроатлантским интеграцијама, сматра за гријех Црне Горе према Русији – онда заиста вјерујемо да никаквог гријеха нема! Уколико нам Москва оспорава то право – онда је крајње упитна искреност изјава о њиховом пријатељству према Црној Гори!
Сулуда је помисао да оваквим нашим опредјелјенјем ми чинимо нешто што је усмјерено против Русије. Ми само бранимо наше природно право да будемо своји на своме. У том контексту, дакле, не зависи од нас хоће ли притисак из Русије престати или ће се наставити, већ од спремности Москве да уважи принципе партнерства и равноправности у нашим односима.
На тој основи, ми смо спремни, без обзира на све што смо у посљедње вријеме доживјели и преживјели са неких руских адреса, да обновимо нашу сарадњу. Без обзира и на отворене пријетње које нам се ових дана упућују чак и из Министарства вањских послова Русије! Како другачије тумачити њихову поруку да Русија „задржава право да предузме мјере у циљу заштите својих интереса и националне сигурности“?! Какве је то мјере Москва спремна да предузме према Црној Гори? Какве год биле, ваљда и Црна Гора има право да предузима мјере да заштити своје интересе! Такође, за МВП Русије је већина од 46 посланика, колико их је у петак у Парламенту подржало наше чланство у НАТО, од укупно 81 – формална већина, и такво гласање по њима представља кршење демократских норми. Заиста сам зачуђен да се једна моћна дипломатија, каква је руска, служи оваквим елементарно неодрживим аргументима. Понављам: без обзира на све ово – наша спремност за дијалог с Москвом је неупитна. Не би, уосталом, Црна Гора била прва држава чланица НАТО са којом Русија коректно сарађује!
ПОБЈЕДА: Очекујете ли да ће се та руска помоћ ДФ-у и другим проруским организацијама наставити или ће, можда, Москва тражити „свођење рачуна“?
МАРКОВИЋ: Односи двије суверене државе могу се успјешно развијати само ако демократски изабране владе тих држава генеришу ту сарадњу. Неодржива је ситуација у којој се заклињете у пријатељство према некој држави, а не прихватате дијалог са легитимно изабраном владом већ, на овај или онај начин, чак и не кријући то, подржавате неке дјелове опозиције чији је циљ антидржавно дјеловање! Можете ли замислити ситуацију у којој би Влада Црне Горе тражила савезнике у Москви међу опозиционим структурама супротстављеним предсједницима Путину и Медведеву? Наравно да нам тако нешто не пада на памет и ми очекујемо да ће и Русија увидјети узалудност и неодрживост таквог односа према Црној Гори.
А о томе како ће, како сте ви то формулисали, изгледати њихово „свођење рачуна“ са својим сателитима – уопште ме не интересује. Слутим само да су рачуни за изневјерена очекивања веома скупи...
ПОБЈЕДА: А да ли ће након учлањења у НАТО бити свођења рачуна на релацији власт – опозиција; је ли и даље неприхватљив опозициони захтјев о понављању избора и „спајање“ са предсједничким и локалним 2018. године?МАРКОВИЋ: Да прецизирам: сулудо је очекивати да нешто што су грађани одлучили, а цио свијет оцијенио демократским и регуларним изборним процесом – ми једноставно прогласимо неважећим! Нити имамо право на то, нити би то подржао било који релевантан фактор међународне заједнице! О том захтјеву опозиције, који је, по мом мишљењу, формулисан у бунилу након изборног пораза 16. октобра – не може бити разговора. Ако се опозиција дозове реалности, ДПС и коалициони партнери су спремни и отворени за дијалог на све остале теме.
ПОБЈЕДА: О чему може бити разговора?
МАРКОВИЋ: Поменули сте предсједничке и локалне изборе у првој половини наредне године, као први сљедећи важни тест расположења бирачког тијела. Зар није логично да у наредном периоду отворимо дијалог о имплементацији препорука релевантних међународних институција о унапређењу нашег изборног система, како би тај процес дочекали са још већим степеном усаглашености изборних правила која би важила и за све наредне изборе? Зар не би била разумна политичка процјена опозиционих партија, из њиховог угла гледано, да добрим резултатима на предсједничким и локалним изборима створе претпоставке да се након тога уђе и у разговоре о ванредним парламентарним изборима? Упорно заговарање бојкота и позиција „или нови избори – или ништа“ мени говори о недостатку спремности и способности опозиционих партија да се политиком баве на озбиљан и промишљен начин и да преузму одговорност за резултате изборних утакмица пред својим гласачима. Ради се, једноставно речено, о избјегавању одговорности, а у таквој ситуацији ни ДПС ни наши коалициони партнери, иако наравно нијесмо срећни због бојкота Парламента, не могу им помоћи... Да не остане било каква дилема: када сам говорио о опозиционим партијама, нијесам мислио на Демократски фронт и његове лидере, већ на онај дио опозиције који себе назива грађанском.
ПОБЈЕДА: Да ли ћете онда, као први човјек извршне власти, обновити понуду да дио грађанске опозиције партиципира у Влади?
МАРКОВИЋ: Већ сам поменуо могућност сарадње на унапређењу изборног законодавства и вјерујем да би та сарадња заиста била израз одговорности и према сопственим партијама, а и према бирачима. Као што сте подсјетили, ја сам у више наврата јавно саопштавао да, у циљу превазилажења неразумијевања и подјела на политичкој сцени, а и укупно у друштву, држим отвореним врата мог кабинета за све конструктивне партнере са опозиционе сцене који дијеле европске и евроатлантске стратешке правце Црне Горе. Знате да позитивног одговора није било. Није, дакле, у томе проблем. Није ДПС, а вјерујем да то могу рећи и за наше коалиционе партнере, грчевито приграбио власт и зачаурио се у владиним фотељама! Мислимо и да у опозиционим странкама има стручних и одговорних људи који би могли да допринесу заједничком напретку и спремни смо да подијелимо терет огромне одговорности. Проблем је у ирационалности опозиционих лидера, њиховом бијегу од одговорности и њиховој неспремности да свој мали, партијски интерес подреде општем добру.
Када би такав њихов однос давао неки видљив и по њих позитиван резултат у бирачком тијелу, још бих и могао да разумијем такву стратегију. Овако, нити шире своје бирачко тијело, напротив, нити дају било какав допринос напретку Црне Горе, подизању демократских стандарда и побољшању квалитета живота наших грађана. Био бих веома срећан када би ме опозициони лидери, или макар неки од њих, демантовали у наредном периоду...
ПОБЈЕДА: Може ли, упркос притиску опозиције, ова Влада да „одради“ пуни мандат?
МАРКОВИЋ: Циљ и намјера сваке Владе је, како кажете, да „одради“ пуни мандат. Тако и ове. И веома озбиљно и предано радимо на испуњавању обећања која смо дали прво у изборној кампањи, а онда и приликом конституисања ове Владе. Вјерујем да су у претходних пет мјесеци то препознали и грађани Црне Горе. Иако суочени са бројним проблемима, и на политичком, безбједносном, економском и финансијском плану – сматрам да смо на квалитетан начин очували укупну стабилност и створили претпоставке да у наредном периоду остваримо видљивији напредак на свим пољима.
Морам да констатујем и да је у претходних неколико мјесеци међународна позиција Црне Горе ојачала, да смо на свим релевантним адресама препознати као успјешна прича и конструктиван партнер и да нас то додатно охрабрује да, након чланства у Сјеверноатлантској алијанси, убрзано наставимо пут и ка Европској унији. Дакле, са реалним оптимизмом гледам на перспективу ове Владе да свој посао обавља четири године, с тим што увијек морате имати у виду и шири контекст и чињеницу да је трајање мандата једне Владе резултат укупног односа политичких снага у једном друштву.
ПОБЈЕДА: Ако је тешко постићи неки договор међу партијама, очекујете ли већу подршку у економској политици, најављеним мјерама Владе за консолидацију и реформе? Најављене мјере Владе су наишле на добар пријем код међународних адреса...
МАРКОВИЋ: Да, пуна подршка Владиној економској политици стигла је са важних и кредибилних међународних адреса – Европске комисије, Свјетске банке, Међународног монетарног фонда. На домаћем терену, критизерство и политикантство доминирају тако да су оцјене мјера фискалне консолидације већином биле негативне. Оно што нас ипак радује, јесте да смо показали исправност одлука и да те мјере већ дају резултате. Наиме, смањили смо потрошњу већине потрошачких јединица буџета и повећали приходе, па су тако укупни приходи буџета у периоду 1. јануар – 21. април 2017. године износили 403,2 милиона еура и већи су 1,1 одсто у односу на прва четири мјесеца 2016. године. Истовремено су приходи у првих 21 дана априла мјесеца већи за 11,2% у односу на исти период 2016. године.
ПОБЈЕДА: Што је кључни фокус фискалне стратегије и програма економских реформи, што би требало да буде, како је најављено, завршено половином маја?
МАРКОВИЋ: Програм економских реформи који помињете је кључни стратешки документ државе у економском дијалогу са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ, односно најважнији документ за средњорочно макроекономско и фискално програмирање, који садржи и пратећу агенду структурних реформи. Овај Програм за период 2017-2019. године је усвојен у јануару 2017, а његов фокус је на јачању макроекономске стабилности и спровођењу стуктурних реформи у циљу повећања конкурентности економије као предуслова остварења одрживог економског раста. Програмом економских реформи је предвиђено доношење Фискалне стратегије Црне Горе у првој половини 2017. године. Ову Стратегију на основу Закона о буџету и фискалној одговорности, на предлог Владе, доноси Скупштина за период трајања мандата Владе. Фокус Фискалне стратегије ће се односити на средњорочну консолидацију јавних финансија како би се створили услови за даље смањење дефицита јавне потрошње и успостављање опадајућег тренда јавног дуга у односу на БДП.
Дакле, као што сам навео, остварујемо добре резултате, али морамо додатно консолидовати наше финансије и научити да не можемо да трошимо више од онога што зарађујемо. Програмом економских реформи 2017-2019. пројектовали смо економски раст по стопи од 3,2 одсто. Охрабрују и пројекције Свјетске банке да ће Црна Гора остварити раст од 3,3 одсто као и Европске комисије по стопи од 3,7 одсто. Надам се да ће средњорочне мјере фискалне консолидације садржане у будућој Фискалној стратегији допринијети побољшању кредитног рејтинга који нам је недавно потврђен, а све то је јако важно како бисмо наставили да будемо привлачна дестинација за страна улагања. Подсјетићу да је нето прилив страних инвестиција у Црној Гори у прва два мјесеца 2017. године био 64,6 милиона еура, што је значајно више у односу на упоредни период прошле године када је остварен нето одлив, а судећи по значајном интересовању инвеститора, до краја године очекујемо даља побољшања на том плану. Са страним инвеститорима, добијамо више новца, нова радна мјеста, али и нова знања и праксе за наше грађане.
ПОБЈЕДА: Прилично буре изазвао је нови концепт уређења простора дефинисан Нацртом закона о планирању и изградњи. Хоће ли то заиста донијети бољитак у коришћењу простора или је то, како кажу из дијела стручне јавности, корак назад и извор нових проблема у овој области?
МАРКОВИЋ: Већ сам говорио о нашој жељи и потреби да сами одлучујемо о својој будућности. Овдје је иста ствар – држава ће да одлучује о једном од својих највреднијих ресурса – простору. Наше интересе у овом дијелу убудуће неће креирати приватни пројектантски бирои из различитих држава нити било чији приватни интереси. Управо у овоме лежи узрок толике буке у дијелу јавности. Сходно предложеним рјешењима, која вјерујем да ће добити и потврду у Скупштини Црне Горе, држава ће утицати на то како ће простор бити заштићен и искоришћен. Струка ће бити апсолутно уважена, а са локалним самоуправама ће се јачати партнерска сарадња у овој области.
Морамо дати озбиљан одговор на изазов девастације простора са којим смо суочени на терену. На жалост, умјесто да нам буде предност - простор нам је на појединим локацијама постао ограничење за развој. Све то управо због чињенице да су појединци злоупотријебили неадекватан концепт уређења простора који је до сада постојао. Желимо конструктиван дијалог, отворени смо за сугестије и предлоге који ће слиједити искључиво државни и интерес грађана и зато ће процес доношења овог закона бити вођен на изузетно пажљив и транспарентан начин.
Драшко ЂУРАНОВИЋ
Нема стратегијских разлика између Ђукановића и мене
ПОБЈЕДА: Сваки предсједник Владе даје и лични печат раду извршне власти. Но, постоје ли крупније, стратегијске разлике у циљевима или функционисању Владе Душка Марковића и Владе Мила Ђукановића?
МАРКОВИЋ: Никакве крупније, или како сте ви формулисали стратегијске разлике нема, нити може бити. Наши циљеви, односно политике Владе, јасно су утврђени програмским и изборним платформама Демократске партије социјалиста и наших коалиционих партнера. Обавеза сваке Владе и сваког премијера је да слиједи те циљеве и те политике. Тако и ове Владе. С друге стране, у оперативном смислу, у функционисању сваког тима постоји и лични печат онога који предводи тим, као и сваког члана тог тима појединачно. То се може рећи и за ову Владу и ја то доживљавам као квалитет више садашње извршне власти. Било би, уосталом, депласирано да било која нова Влада буде пука копија оне претходне. Ми настојимо да уведемо неке нове праксе у функционисању извршне власти и укупно државне администрације, са увјерењем да ћемо на тај начин бити још ефикаснији сервис свих грађана. Могу да кажем да у ових пет мјесеци видим значајне помаке на том плану, али исто тако и да је пред нама још пуно посла.
Не одустајемо од приватизације Луке Бар
ПОБЈЕДА: Зашто је, практично у посљедњи час, одлучено да се поништи тендер за Луку Бар и за Монтекарго? Како коментаришете наводе појединих медија да таква одлука Савјета за приватизацију, којим Ви предсједавате, значи отклон од економске политике претходне Владе?
МАРКОВИЋ: Уобичајена је пракса да поједини медији своје тираже или гледаност желе да повећају креирањем вјештачких сукоба, али морам да их разочарам и јасно саопштим да отклона и мимоилажења нема.
Одлука о поништењу тендера за Луку Бар не значи да ми у потпуности одустајемо од приватизације, нити смо одустали од партнера из Пољске. Напротив, сматрамо га кредибилним и пожељним, а у Луци Бар постоји значајан неискоришћени потенцијал који морамо валоризовати. Нама се једноставно понуда није свидјела – сматрамо да може бити боља и квалитетнија, са већим ефектима за нашу економију и у крајњем грађане. Не видим ништа спорно у томе што инсистирамо на квалитету.
Објављено у Побједи, Бр. 18446, 30. април, 1. и 2. мај 2017; стране 2 и 3
Везани чланци:
Захвалан свима који храбро обављају новинарски посао, без слободе медија нема демократије 03.05.2024.
Бечић честитао Међународни дан слободе медија 03.05.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?