- Влада Црне Горе
Министарство одбране Чланство у НАТО није против Русије - Радио Слободн...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Чланство у НАТО није против Русије - Радио Слободна Европа
Објављено: 03.05.2017. • 18:29 Аутор: мод
Доношење одлуке у Скупштини Црне Горе о приступању НАТО савезу актуелизује више питања на спољном плану од односа са званичном Москвом која се томе жестоко противила, до односа са сусједима чије су политичке елите и грађани доминантно против НАТО-а. На унутрашњем плану најчешће се поставља питање да ли ће црногорски буџет моћи да испрати све предстојеће обавезе државе према Алијанси те да ли би у будућности нека нова власт могла да повуче ову одлуку. То су и нека од питања на која за Радио Слободна Европа одговара министар војни Предраг Бошковић.
РСЕ: Након што је и Скупштина Црне Горе донијела одлуку о приступању НАТО савезу, када се може очекивати коначна и формална одлука врха алијансе, којом ће се НАТО проширити на 29. чланицу?
Бошковић: Формално је потребно да свих 28 чланица заврше комплетну процедуру. Остала је Шпанија која би, према нашим информацијама, то требало да заврши у првој декади маја. Након тога да се сви ратификовани протоколи депонују у Вашингтон, који је депозитар свих тих протикола, и на крају долази наш. Када усвојени Закон о потврђивању Сјеверноатлантског уговора буде у Вашингтону, тај дан се сматра и завничним приступањем Црне Горе НАТО пакту. Ми рачунамо да то до краја маја, евентуално у првој недјељи јуна, буде завршено.
РСЕ: Колико је Војска Црне Горе спремна да одговори новим обавезама у оквиру НАТО савеза и које су то кључне обавезе и изазови пред системом одбране и Министарством?
Бошковић: Војска Црне Горе је свакако спремна, јер ми ни ову позивницу не би добили да војска Црне Горе и комплетан безбједносни сектор није извршио значајне реформе у свом бићу. Те реформе трају од 2006 године. И не само када је безбједносни сектор у питању, већ и кад је у питању владавина права, борба против организованог криминала и корупције. Све су то активности на којима смо предано радили и заслужили овај позив. Што се саме Војске тиче, она прати величину једне државе. Наравно, у поређењу са неким војскама, наша је минимална. Али ми у НАТО савезу имамо и војске које су мање, или чак имамо државе које немају своје оружане снаге. Сигуран сам да ће Војска дати немјерљив допринос у односу на капацитете, као што је до сада давала кроз учешће у разним мисијама, иако нисмо били пуноправна чланица; допринос када је у питању НАТО и када су у питању Европска унија и Уједињене нације.
РСЕ: Такође једно од отворених питања је и да ли ће црногорски буџет моћи да испрати све предстојеће обавезе државе према Алијанси?
Бошковић: Управо контратеза томе јесте да ће нас чланство у НАТО много мање коштати него да сами развијамо оружане снаге. Битно је да је буџет ове године значајно повећан, да ћемо ми испоштовати оно што је донесено на Самиту у Велсу, два одсто БДП се издваја за оружане снаге. Али најважније је да чланарина од 450.000 еура годишње која се уплаћује у НАТО буџет, кошта сваког грађанина 72 цента. Бенефит који се добијају за један такав износ је заиста огроман.
РСЕ: Један дио политичких снага у Црној Гори је исказао незадовољство због прикључења Црне Горе алијанси. Између, осталог најављују да та одлука може бити повучена када се створи нова парламентарна већина коју ће чинити управо противници НАТО савеза. Колико је то по вама реално?
Бошковић: Мислим да је врло мало реално. Они су најављивали да ће ревидирати референдум (о независности) након преузимања власти у Црној Гори. Ипак да би преузели власт није довољна улица. Потребно је убиједити народ да је, оно што они заговарају и представљају, добро за грађане Црне Горе. Грађани Црне Горе препознају у континуитету да принцип подјела, принцип инсистирања на 27. изборној јединици Србије, није имао пролаз у Црној Гори и сигуран сам да и у наредном периоду неће имати ни завриједити већину у Црној Гори и по том питању смо потпуно мирни.
РСЕ: Са аспекта спољне политике, пут Црне Горе према НАТО савезу је пратило перманентно незадовољство званичне Москве? У међувремену су билатерални односи пали на нижи ниво. На који ће начин формално чланство Црне Горе у НАТО утицати на односе Црне Горе и Русије?
Бошковић: Морам прије свега истаћи да чланство Црне Горе у НАТО пакту апсолутно није усмјерено против Русије, нити против било ког руског грађанина. Оно је прије свега окренуто основним интересима црногорског друштва, а то је да Црна Гора обезбиједи дугорочну стабилност и безбједност. А када је у питању регион, да покренемо читав регион да кроз ове интеграције буде стабилан и безбједан. Оно што се дешава управо у нашем окружењу, ових дана у Македонији, као што су тензије у БиХ итд. нам говоре да смо у праву и да самим тим ово чланство сви треба да доживљавају као промоцију мира и стабилности на веома турбулентном региону Западног Балкана.
РСЕ: Како ће чланство Црне Горе у НАТО утицати на односе са оним земљама региона, чије се политичке елите и грађани доминантно противе чланству у НАТО?
Бошковић: Ми са Србијом имамо заиста веома добре односе. Мислим да од независности, али и много раније, нисмо имали боље односе него што је то сад. Изјаве које долазе из званичне Србије су заиста такве. Имали смо изјаву српског министра одбране, мог колеге господина Ђорђевића који каже да Србија жели да остане неутрална, али да је ствар Црне Горе спољнополитичко опредјељење. Мислим да то није изненађење ни за ког, па ни за Москву ни за Београд, нити за било коју државу било региона и даље. Јер смо ми 2006. године, доносећи Декларацију о независности уписали да имамо два спољнополитичка приоритета. Један је чланство у Европској унији, а други је чланство у НАТО. Први циљ смо испунили и надамо се да ћемо у блиској будућности и овај други.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?