Иницијатива “Брзина или живот” у оквиру Глобалне седмице безбједности у саобраћају

„Мастер планом развоја здравства од 2015-2020, као кровним стратешким документом здравствене политике, препознато је повређивање као један од главних приоритета у оквиру области очувања и унапређења здравља, међу којима и повреде у саобраћају“ – казао је министар здравља др Кенан Храповић на скупу под називом „Брзина или живот“, који су организовали Влада Црне Горе и Систем Уједињених нација у земљи, у оквиру Глобалне седмице безбједности у саобраћају. Он је навео да се Министарство здравља посебно фокусира на успостављање стабилног система издавања и мониторинга љекарских увјерења, унапређење информационог система за хитну медицинску помоћ, као и развоја алата за мониторинг напретка у области безбједности на путевима.
Скуп у Еко згради УН у Подгорици окупио је све релевантне актере из области безбједности у саобраћају укључујући високе представнике Владе, Скупштине, цивилног сектора, међународних организација, академије, приватног сектора и локалне власти, како би зајендичким снагама идентификовали конкретне начине превазилажења растућег проблема безбједности у саобраћају. Учесници су имали прилику да се упознају са пресјеком ситуације када је ријеч о безбједности у саобраћају, глобално и у Црној Гори, као и са најновијим научним препорукама за суочавање са комплексним проблемом какав је безбједност у саобраћају.

Министри унутрашњих послова, здравља и саобраћаја у Влади Црне Горе исказали су стратешку опредијељеност државе ка даљем унапређењу безбједности друмског саобраћаја која је артикулисана Стратегијом побољшања безбједности у друмском саобраћају за период 2010-2019.
„Стратегија предвиђа акције усмјерене на смањење броја погинулих у саобраћајним незгодама за 50% и смањење броја тешких повреда за 30% у том периоду“ – казао је Мевлудин Нухоџић, Министар унутрашњих послова Црне Горе, указујући на важност синхронизованог дјеловања различитих актера који се баве безбједношћу друмског саобраћаја. „Министарство унутрашњих послова ће интензивирати превентивне и репресивне активности појачане контроле“ – казао је Нухоџић.
„Саобраћајне незгоде нису несреће које се дешавају случајно, већ резултат системских грешака у троуглу човјек-пут-возило и могу се спријечити само кроз удружено дјеловање и системски приступ друштва. Брзина је у самом срцу проблема безбједности у саобраћају“ – казала је Мина Брајовић, шефица Свјетске здравствене организације у Црној Гори.
Министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић указао је на важност развоја инфраструктуре, као предуслова за унапређење безбједности у саобраћају, „Црна Гора је снажно на линији глобалног стратешког опредјелјенја из Декаде акције за безбједност у саобраћају 2011-2020. Инвестиције у безбједну инфграструктру представљају предуслов остварења ове визије“ – навео је Нурковић.
У име Система УН у Црној Гори, Мина Брајовић је поздравила напоре Црне Горе на успостављању стратешког одговора на овај проблем и посебно указала на важност таквог опредељења државе у контексту остваривања Агенде одрживог развоја до 2030. године коју су све државе чланице Уједињених нација усвојиле 2015. „Свјетски лидери су се ујединили у ставу да се свијет може промијенити и бити боље мјесто за све једино уколико безбједност у саобраћају постане саставни дио плана за остваривање бољег здравља и одрживог урбаног развоја“ – навела је Брајовић.
„У свијету годишње страда 1.250.000 људи у саобраћају, што је у просјеку 3.000 особа, укључујући 500 дјеце, сваког дана. То је еквивалент броју путника десет џамбо џетова.“ – казао је професор Милан Вујанић са Факултета за саобраћај, комуникације и логистику у Будви који је на скупу представио научну анализу стања безбједности у саобраћају у Црној Гори, као и анализу дубинских узрока и другорочних посљедица. „До 2020. саобраћајне несреће биће пети по реду узрочник смрти у свијету. Брзина је кључни фактор безбједности у саобраћају“ – казао је професор Вујанић, апелујући на креаторе политика да досљедно спроводе мјере за ефикасно управљање брзином. Он је указао на комплексност овог проблема, наводећи да он задире у бројне сфере друштва, укључујући здравство, образовање, правосуђе, инфраструктуру, а нарочито и економију.
Према подацима Свјетске здравствене организације, половина страдалих су пјешаци, бициклисти или мотоцоклисти. Посебно је рањива млађа популација, имајући у виду чињеницу да су глобално саобраћајни удеси водећи узрок смртности за популацију између 15-29 година. Брзина вожње игра пресудну улогу у овим суморним статистикама. Свјетска здравствена организација процјењује да би смањење просјечне брзине за свега 5% резултирало смањањем смртности у саобраћају за чак 30%. Процјењује се да саобраћајне несреће коштају државе 3-5% бруто друштвеног прихода, што овај проблем чини озбиљном развојном препреком.
„Наведени подаци обавезују на здружене напоре и мултисекторску сарадњу како би се пружио ефикасан одговор друштва на овај комплексни изазов“ – казала је координаторка Система УН у Црној Гори Фиона Меклуни затварајући скуп.