- Влада Црне Горе
Валентина Павличић: ЦГ за разлику од држава окруже...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Валентина Павличић: ЦГ за разлику од држава окружења, нема ни један предмет под посебним надзором Евопског суда
Објављено: 20.05.2017. • 19:35 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру Валентина Павличић представила је јавности Извјештај о раду Канцеларије заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру за 2016. годину који је Влада Црне Горе усвојила на 25. сједници одржаној 11. маја 2017. године.
Рекла је да је једна од обавеза Канцеларије заступника старање о извршењу пресуда Европског суда односно да заједно са државним органима Црне Горе који су учестовали у поступцима гдје је утврђена та повреда изврши ту пресуду.
„Ми доносимо акционе планове и акционе извјештаје у којима Комитету министара као надлежном тијелу представљамо шта су наше обавезе и шта су наша виђења поводом извешења такве пресуде. Морам да истакнем да је у 2016. години затворено свих десет предмета у којима су донијети акциони планови и акциони извјештаји. Комитет министара односно посебно одјељење које је задужено за Црну Гору бави се нашим акционим плановима које Канцеларија доставља. Оцијењени су као добри, прихваћени смо и ми смо добили коначне резолуције закључно са децембром 2016. године. У односу на земље окружења смо у много бољем положају. У односу на примјер на Хрватску која је чланица Европске уније, која има близу 200 предмета неизвршених са којима држава Хрватска већ дужи низ година не може да нађе заједнички језик са Комитетом министара у погледу прихватљивости мјера које је предузела, ми заиста имамо задовољство да истакнемо да такав случај није са Црном Гором“ – рекла је Валентина Павличић.
Додала је да је Црна Гора у 2016. доставила још пет акционих планова, осим оних који су затворени резолуцијама, да су ти акциони планови прихваћени, да су донијете одлуке, и да ће коначно затварање наступити у 2017. години.
„У овом тренутку држава Црна Гора нема ни један заостали предмет који није завршила ни у погледу индивидуалне ни у погледу опште мјере, не постоји ни један предмет који се налази под посебним надзором Комитета као што има Србија, Босна и друге државе из окружења, не постоји ни један предмет у којем су нам утврђене повреде системске. Дакле, у том погледу смо на добром путу да судску праксу Европског суда примијенимо“ – рекла је заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру Валентина Павличић.
Број представки
Заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права је рекла да подаци о броју представки против Црне Горе варира, али да прати статистику представки против осталих држава односно представки према Европском суду уопште, те да Црна Гора ту није изузетак.
У Извјештају је наведено да је укупно у раду Европског суда према Црној Гори на крају 2016. године остало 111 предмета по којима Суд треба да донесе једну од својих одлука и да тај податак указује да и поред чињенице о повећаном броју поднијетих представки против Црне Горе Суду у 2016. години,велики број њих се већ у првој фази поступка одбацује као неприхватљив.
Валентина Павличић, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права рекла је да је по основу пресуда исплаћено 13.650 еура, док је по основу поравнања исплаћено 62.640 еура.
Увести одговорност органа који је причинио штету
Заступница Црне Горе је рекла да је приликом извршења пресуда и одлука Суда примјећено да највећи дио новчаних накнада на име нематеријалне штете које је Суд додијелио односе на повреду члана 6 Конвенције односно на неразумну дужину трајања судских поступака, а да са друге стране поједини државни органи који су учествовали у поступцима на националном нивоу и чијим радњама и пропустима је дошло до утврђивања повреде конвенцијских права, немају представу о финансијским издацима који су наметнути држави. Из тог разлога препорука је да, налик све већем броју држава чланица Савјета Европе буде уведена финансијска одговорност органа чијим радом је дошло до кашњења и касније буџетских издатака.
Међу препорукама је и повећање броја обука о европским правним стандардима за заштиту суђења у разумном року и слободу изражавања – рекла је Валентина Павличић представљајући Извјештај о раду Канцеларије заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру за 2016. годину.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?