Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

У Бриселу одржан завршни састанак за оцјењивање Програма економских реформи 2017-2019

Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

Делегација Владе Црне Горе, коју је предводила савјетница предсједника Владе за економска питања и координаторка израде Програма економских реформи Црне Горе др Нина Вујошевић, присуствовала је данас састанку министара влада земаља Западног Балкана и Турске који је одржан у Бриселу у оквиру економског и финансијског дијалога између ЕУ и Западног Балкана и Турске. То је завршни састанак у процесу оцјене Програм економских реформи за период 2017-2019. година у економском и финансијском дијалогу ЕУ и земаља Западног Балкана и Турске. На састанку су усвојени закључци и препоруке које је ЕУ дала земљама Западног Балкана и Турској у даљем процесу економског управљања и вођења економске политике у наредном средњорочном периоду и за израду Програма економских реформи за 2018. годину.

ЕУ је у процесу оцјене Програма економских рефоми, похвалила напредак Црне Горе у изради овогодишњег Програма економских реформи, уз препоруке да у наредном периоду Црна Гора треба да усвоји средњорочну фискалну стратегију са мјерама фискалне консолидације који ће стабилизовати јавни дуг, као и да смањи учешће јавне потрошње у бруто домаћем производу. Такође, препоручене су активности на даљем смањењу учешћа ненаплативих кредита у укупном кредитном портфолију. Поред тога, Црној Гори су дате препоруке за спровођење структурних рефоми за развој мрежа електронске комуникације високе брзине, као и реформи усмјерених на даљу финансијску и нефинансијску подршку сектору малих и средњих предузећа. У оквиру препорука ЕУ за даље реформе у земљи, садржана је и препорука усмјерена на неопходност реформе Закона о социјалној и дјечјој заштити како би се смањили дестимуланси да се жене укључе на тржиште рада. Такође је препоручено да се сагледају активне политике на тржишту рада неопходне да се смањи дугорочна незапосленост, нарочито жена и младих.

На данашњем састанку министара, којем су присуствовали и остали високи представници влада земаља ЕУ, Западног Балкана и Турске, црногорска делегација је истакла да Програм економских реформи обухвата пројекције макрофискалног оквира земље у средњем року са пратећом Агендом структурних реформи. Такође, црногорска делегација је представила економске трендове у земљи у првом кварталу 2017. године истичући да је у посматраном периоду примјене Програма економских реформи за 2017. повећана економска активност, што је допринијело расту броја запослених у односу на први квартал 2016. године за 4,2%, као и да је захваљујући мјерама фискалне консолидације остварен раст буџетских прихода од 2,5% у периоду јанаур – 19. мај 2017. у односу на првих пет мјесеци 2016. године. Истакнуто је да је у екстерном сектору забиљежен раст нето прилива страних директних инвестиција у односу на упоредни период, након што је нето прилив страних директних инвестиција био снажан и у 2016. када је износио 10% БДП, као и да је побољшана поркривеност увоза извозом робе у односу на упоредни период 2016. године. Имајући у виду повећање броја ноћења туриста у прва два мјесеца 2017. у односу на исти период претходне године, истакнуто је очекивање да ће наведени трендови у екстерном сектору допринијети смањењу дефицита текућег рачуна платног биланса земље у овој години. Такође је истакнуто да ће Влада Црне Горе почетком јуна мјесеца предложити средњорочну Фискалну стратегију која треба да допринесе остварењу суфицита јавних финансија од 2019. године и успостављању опадајућег тренда јавног дуга, што у крајњем треба да допринесе даљем јачању макроекономске стабилности и одрживом економском расту земље.

Одржив и инклузиван еконосми раст усмјерен на повећање квалитета живота грађана представља стартешки циљ развоја Црне Горе, како би се брже превазилазио развојни геп односно разлика у дохотку пер цапита у Црној Гори у односу на просјек ЕУ. На данашњем састанку је такође истакнутно да БДП пер цапита Црне Горе мјерен паритетом куповних снага на нивоу од 42% ЕУ просјека, што је највише у региону Западног Балкана, али то ипак и даље указује на развојни јаз између Црне Горе у односу на ЕУ. Зато ће Влада у циљу његовог превазилажења, и бржег сустизања европског дохотка пер цапита, у наредном средњорочном пероду комбиновати мјере економске политике усмјерене на јачање макроекономске стабилности и повећање конкурентности економије.

Минстарском дијалогу су у саставу делегације Црне Горе присуствовали и генерална директорица Директората за економску политику и развој у Министарству финансија Ива Вуковић и представник Мисије Црне Горе при ЕУ у Бриселу, Бојан Пауновић.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?