Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Марковић: Незапосленост пада као резултат политике Владе на катастрофалне политике претходног сазива Скупштине

Služba za odnose s javnošću  Služba za odnose s javnošću

„Према административним подацима број незапослених је након рекордних 53.070 лица на крају априла ове године, на дан 24. маја 2017. смањен на 52.208 лица или на стопу од 22,5%. Први пут се дешава пад, наравно, као резултат одговора Владе на оно што су биле катастрофалне политике парламента у претходном сазиву“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић данас у Скупштини Црне Горе у одговорима на питања посланика.

Предсједник Владе је оцијенио задовољавајућим резулате у вези са питањем раста броја запослених за 4,2% у првом кварталу 2017. Просјечан број запослених у првом кварталу 2017. године износио 178.318 лица, што је за 7.167 запослених више у односу на исти квартал 2016. године“ – рекао је предсједник Марковић додајући да одавно нијесмо имали овако добар податак када је у питању раст запослености. Прецизирао је да је то за 27.518 запослених више него 2006. године када смо обновили независност.

„Овом тренду треба да допринесе и доношење новог Закона о раду и Закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености, којима ће се допринијети већој флексибилности тржишта рада. Влада предано ради и на спровођењу мјера активне политике запошљавања за које је буџетом за 2017. годину опредијељено 2,8 милиона еура, док је 6 милиона еура опредијељено за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом“ – рекао је премијер Душко Марковић на Премијерском сату.

Премијер је рекао да су економски раст и динамичнији развој приоритет Владине економске политике са јасним циљем отварања нових радних мјеста и унапређења квалитета живота сваког грађанина.

„Животни стандард у Црној Гори у посљедњих 11 година од обнове независности је значајно унапријеђен, мјерено већином показатеља. Према критеријумима УНДП, којима се одређује развој по мјери човјека, Црна Гора је у 2015. години била на 49. мјесту међу 188 држава, и спада у категорију земаља са високом вриједношћу тог индекса. Поређења ради, Црна Гора је по овом индикатору, боље рангирана од држава региона Западног Балкана, као и од неких чланица ЕУ. Иако је то највише у региону Западног Балкана, Црној Гори су нужне више стопе економског раста од годишњег просјека од 3,22% оствареног у периоду од обнове независности, како би се доходак по глави становника брже приближавао европском просјеку“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић.

Говорећи о разлозима досадашње високе незапослености премијер је оцијенио да разлог треба тражити у дјеловању раније ад-хоц коалиције у парламенту.

„Према подацима Завода за запошљавање Црне Горе, број незапослених је у периоду 2006-2011. година смањен на 30.520 лица. Од 2012. године почиње раст регистроване незапослености, као једне од посљедица глобалне економске кризе, али је од почетка 2015. године број незапослених са близу 35.000 до краја априла 2017. повећан на 53.070 лица. Међутим, наведени тренд раста административне незапослености у посљедње двије године није био резултат економске рецесије, нити реалних кретања на тржишту рада, јер смо евидентно забиљежили раст економије. Подаци о незапослености које сам саопштио заправо свједоче какве могу бити посљедице и рефлексије појава донијетих кроз форму политичког егзибиционизма ад хоц парламентарне већине из претходног сазива Скупштине Црне Горе. Подсјетићу, изгласавањем измјена и допуна: Закона о социјалној и дјечјој заштити, Закона о пензијско инвалидском осигурању, Закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености, снажно је дестимулисана радна активност становништва, и нарочито угрожена позиција жена на тржишту рада. Наведени политички егзибиционизам је, поред доприноса повећању административне и наглашавам фиктивне незапослености у земљи, допринио стварању додатног притиска на државни буџет од око 2% годишњег БДП-а. Такав политички приступ истовремено је промовисао и омогућио неправедну расподјелу средстава намијењених социјалној заштити, али и указао на нужност јачања мјера у борби против неформалне економије. Са таквим посљедицама законодавне активности претходног сазова парламента Црне Горе се, нажалост, суочава не само ова Влада, него и грађани Црне Горе. Свакако, након Одлуке Уставног суда о неуставности норми садржаних у измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити из 2015, Влада ради на проналажењу одрживог и праведног рјешења у дијелу расподјеле социјалних давања, њиховог утицаја на тржиште рада, кроз истовремену контролу буџетских издатака“ – рекао је предсједник Владе.

Улазак у НАТО и економски раст

Предсједник Владе је оцијенио да је улазак Црне Горе у НАТО у тијесној је спрези и са кључним задатком Владе на унутрашњем плану – стварањем услова за бржи економски раст у циљу унапређења квалитета живота наших грађана.

„Несумњиво ће наше чланство у Алијанси, почев већ од 5. јуна ове године, бити охрабрујући сигнал инвеститорима да свој бизнис шире у земљи чији је правни и економски систем сличан њиховом. То је важно, али ипак, не и довољно. Зато као будућа НАТО чланица морамо предано радити на даљем јачању политичке функционалности и ефикасном доношењу кључних развојних одлука, континуираном спровођењу структурних реформи упоредо са фискалном консолидацијом, а све ради очувања конкурентног инвестиционог амбијента који ће обезбиједити динамичнији економски раст и нова радна мјеста. Само тако можемо пружити адекватан одговор на изазове незапослености, и обезбиједити брже приближавање просјечног дохотка по глави становника ономе у Европској Унији“ – рекао је премијер.

Капитални пројекти се интензивно развијају

Предсједник Владе је рекао, одговарајући на питања представника посланичких клубова, да смо сви свједоци да се у Црној Гори у овом тренутку интензивно и динамично реализују капитални инфраструктурни пројекти при чему је изразио увјерење да ће ти пројекти у блиској будућности допринијети планираном развоју Сјевера као новог туристичког региона.

Премијер је посебно говорио о могућностима Дурмитора.

„Желим да вас увјерим у наш став и мој лично и ресорног министра да ћемо урадитуи све да се у наредних неколико мјесеци створе претпоставке за почетак градње хотела „Дурмитор“. Вјерујем да ће то бити једна нова, квалитетна разгледница на туристичкој мапи Црне Горе“ – рекао је премијер Марковић.

Два милиона за локалне самоуправе

На питање о подстицајјима Владе за развојне пројекте и општинама премијер је рекао да су локалне самоуправе у Црној Гори од 2007. оствариле подршку из Инструмента претприступне подршке у вриједности од 46,6 милион еура, и то 37,7 милиона еура кроз 21 инфраструктурни пројект из националних програма, и 8,9 милиона еура кроз 46 пројеката прекограничне и транснационалне сарадње.

Предсједник Марковић је подсјетио да је Програмом рада Владе планирано да Министарство финансија до краја другог квартала 2017. године припреми Предлог Закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе.

„Планирамо, дакле, да успоставимо фонд чија је сврха стварање могућности да се општинама у виду позајмице опредијеле средства неопходна за предфинансирање пројеката који се финансирају из средстава Европске уније. Имајући у виду оправданост овог приступа, након усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, биће основан фонд који ће функционисати по такозваном риволвинг моделу“ – рекао је премијер додајући да је процјена да је за те потребе процијењено издвајање од два милиона еура.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Фотографије: Премијерски сат (70.2 МБ)

Видео: Премијерски сат - кадрови

Видео: Премијерски сат

Транскрипт одговора предсједника Владе Душка Марковића на питања шефова посланичких клубова у оквиру премијерског сата можете преузети овдје. 

Видео: Питања новинара и одговори предсједника Владе Душка Марковића након премијерског сата

 
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?