- Влада Црне Горе
Пројекат Трансбалканског коридора витални дио проц...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Пројекат Трансбалканског коридора витални дио процеса стварања регионалног тржишта електричне енергије
Објављено: 09.06.2017. • 22:58 Аутор: Министарство економије
Пројекат изградње Трансбалканског електроенергетског коридора је витални дио процеса стварања регионалног тржишта електричне енергије, као и отјелотворење стратешке инвестиције од регионалног и пан-европског значаја, казао је Европски комесар за политику сусједства и преговоре о проширењу Јоханес Хан.
Комесар Хан је данас, заједно са министарком економије Драгицом Секулић, министром европских послова Александром Андријом Пејовићем, предсједником Одбора директора Црногорског електропреносног система (ЦГЕС) Драганом Лакетићем и директором за југоисточну Европу и Турску у КфW банци Кристофом Тискенсом обишао локацију трафостанице Ластва у Ластви Грбаљској.
„Ово је један од кључних пројеката на Агенди повезивања који ће помоћи да се електро-енергетски повежу Румунија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Италија. Овај пројекат и све сто је урађено указује на одлучност европских и црногорских институција и показује да се преузете обавезе могу извршити“, казао је комесар Хан.
Према његовим ријечима, овај пројекат је значајан не само за регионално повезивање и коридор, већ и за енергетску сигурност и развој туризма путем обезбјеђивања непрекидног снабдијевања енергијом. Комесар Хан је подсјетио да је Европска унија подржала овај пројекат донацијом од 25 милиона еура и захвалио КфW-у и ЕБРД-у на кредитима од 25 милиона и 60 милиона, као и Црној Гори на опредјелјиванју 17 милиона еура.
Министарка економије Драгица Секулић казала је да је пројекат изградње Трансбалканског коридора, заједно са пројектом жељезничке интерконекције Црне Горе и Србије за који је ЕУ такође издвојила значајна средства, међу првим пројектима чији европски значај је препознат на једном од претходних самита лидера Западног Балкана.
„На тај начин смо, вјерујем, дали конкретан подстрек нашим сусједима да креирају пројекте који ће ујединити и ојачати наш регион, а за које ће Европска унија несебично пружити своју подршку. Ми као регион имамо значајан енергетски потенцијал који треба искористити, потенцијал који од Западног Балкана може учинити озбиљног произвођача електричне енергије и важну тачку транзита у Европи – баш као што ће, наша су очекивања, Црна Гора, захваљујући и овом пројекту, постати енергетско чвориште региона“, казала је министарка Секулић.
Министар европских послова Александар Андрија Пејовић указао је на значај подршке ЕУ кроз фондове за инфраструктуру и политички оквир који нуди Берлински процес и изразио очекивање да ће ЕУ, посебно кроз Западнобалкански инвестицијски оквир, наставити да подржава спровођење инфраструктурних пројеката у Црној Гори.
„ЕУ је кроз Берлински процес посебну пажњу усмјерила на регионално повезивање кроз инфраструктурне пројекте у области енергетике и саобраћаја, које ће довести до јачања веза унутар региона и боље повезаности Западног Балкана са земљама ЕУ“, казао је министар Пејовић.
Он је истакао да радује чињеница да је Црна Гора прва међу државама региона по искориштености средстава и испуњености обавеза из Берлинског процеса.
„На тој линији, очекујемо да ЕУ ускоро опредијели додатна средства за припрему и спровођење пројеката у области саобраћаја и животне средине. Са своје стране, ми ћемо ускоро на Влади усвојити иновирану Јединствену листу кључних пројеката којом ћемо дефинисати даље правце развоја Црне Горе у инфраструктури", рекао је министар Пејовић.
Предсједник Одбора директора Црногорског електропреносног система (ЦГЕС) Драган Лакетић казао је да ће корисницима црногорског преносног система овај пројекат пружити значајно већи капацитет, сигурност и поузданост преносне мреже, док додјељивање гранта за реализацију интерконекције са Србијом од стране Европске уније представља снажну подршку ономе што је урадила и Црна Гора, и ЦГЕС у свом домену на спровођењу агенде повезивања и интеграцији у европско енергетско тржише.
„При томе, обезбјеђујући бржу реализацију пројеката са регионалном димензијом, и то без додатног оптерећења тарифе за потрошаче у Црној Гори“, казао је Лакетић и додао да у ЦГЕС-у, који је увијек давао пуну подршку регионалним иницијативама, стоји посвећен партнер за даљи рад.
Директор за југоисточну Европу и Турску у КфW банци Кристоф Тискенс казао је да се резултат седамнаестогодишње сарадње Њемачке и Црне Горе огледа у 440 милиона еура бесповратне помоћи и кредита које је КфW опредијелила за развој финансијског, комуналног, енергетског и саобраћајног сектора у Црној Гори.
„КфW је прошле године изабрана као 'водећа финансијска институција' за реализацију гранта од 25 милиона евра од Европске уније у подршци пројекту Трансбалканског електроенергетског коридора у Црног Гори. КфW је, такође, водећа финансијска институција за спровођење додатних инфраструктурних ЕУ грантова у износу од 6,6 милиона еура који се односи на Трансбалкански електроенергетски коридор у Србији и 14 милиона еура за 400 кВ линију у Албанији до македонске границе, а све то као дио Агенде повезивања успостваљене у оквиру Берлинског процеса“, казао је Тискенс.
Он је додао да имају у плану и друге, конкретне пројекте у области хидроенергије и енергетске ефикасности.
„Подразумијева се да смо као водећа финансијска институција на вашој страни и за остале ЕУ инфраструктурне пројекте које желите да ко-финансира WБИФ, попут пројекта изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у Подгорици“, казао је Тискенс.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
Везани чланци:
Захвалан свима који храбро обављају новинарски посао, без слободе медија нема демократије 03.05.2024.
Бечић честитао Међународни дан слободе медија 03.05.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?