Предсједник Марковић у ПССЕ: ЦГ остварује стратешке циљеве али нас популизам покушава вратити у прошлост

 

    

  

 

Видео: Одговори предсједника Владе Душка Марковића на питања посланика у Парламентарној скупштини Савјета Европе

 

Предсједник Владе Душко Марковић обратио се данас Парламентарној скупштини Савјета Европе поводом десетогодишњице чланства наше земље у овој европској организацији. Сумирајући резултате Црне Горе премијер је рекао да је наша земља у протеклих десет година снажно радила на остварењу својих стратешких националних приоритета тако што смо постали чланица НАТО-а, што успјешно водимо процес европских интеграција и што смо унаприједили независност и ефикасност правосуђа, али је оцијенио да популистичка политика покушава да врати државу и друштво у прошлост.

„Црна Гора је од 5. јуна ове године пуноправна чланица НАТО-а. То није резултат само преданог рада Владе коју представљам, већ свих претходних влада које су чланство у НАТО-у имале као приоритетан вањско-политички циљ као и црногорског друштва у цјелини. То је насљеђе које остављамо будућим генерацијама које први пут у историји Црне Горе имају прилике да у миру и стабилности остваре идеал бољег и квалитетнијег живота. Кад је ријеч о евроинтеграционој агенди, Црна Гора је отворила 28 преговарачких поглавља, три је привремено затворила. Спремни смо да до краја године отворимо још три или четири поглавља и тако практично доведемо до краја тај дио процеса придруживања. Очекујемо да ћемо након тога кренути и у нову фазу интензивног затварања поглавља и сматрамо да је реално да у наредних четири до пет година обавимо све послове и земљу припремимо за чланство у Европској унији. Неупитно је да смо у претходној деценији постигли завидне резултате, али и да нам преостаје низ изазова, о чему, у значајном дијелу, свједоче и извјештаји мониторинга и постмониторинга које је овај дом усвојио у односу на Црну Гору“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић у Стразбуру обраћајући се Парламентарној Скупштини Савјета Европе.

Премијер је подсјетио да је нашој земљи још јануара 2015. године укинут мониторинг Савјета Европе, да су изазови које смо препознали истовјетни са онима које су идентификовали коизвјестиоци Парламентарне скупштине и да наша земља стога сматра изузетно важним двосмјерну комуникацију са овом организацијом у оквиру нашег раздобља постмониторинга.

„Урадили смо доста у области независности и ефикасности правосуђа и то на стратешком, законодавном и институционалном плану, и постигли конкретне резултате у области борбе против корупције и организованог криминала. Континуирано и предано имплементирамо препоруке ЦПТ-а, Грекоа, Грете, Екрија, Манивала, релевантних комитета у области заштите мањинских народа и језика. Унапрјеђујемо борбу против дискриминације и градимо инклузивно друштво једнаких шанси и за ЛГБТИ особе, лица са инвалидитетом, расељена и интернорасељена лица и остале рањиве категорије. У сарадњи са Венецијанском комисијом израђујемо и адаптирамо правни оквир“ – рекао је премијер Црне Горе.

Предсједник Марковић је, говорећи о изазовима са којима се суочава Црна Гора посебно истакао раст популизма оцијенивши да тај процес смањује простор за суштинску дебату о проблемима, а генерише поларизацију кроз промоцију уских интереса политичких актера, који не подразумијевају увијек напредак већ нас, напротив, враћају у прошлост.

„Цијеним прилику да данас са вама подијелим изазове који остају у фокусу ове Владе. Препознато је у овогодишњем Извјештају генералног секретара о стању демократије и људских права и владавине права да се наша европска друштва суочавају са порастом популизма који, рекао бих, смањује простор за суштинску дебату о проблемима, а генерише поларизацију кроз промоцију уских интереса политичких актера, који не подразумијевају увијек прогрес. Напротив, враћају нас у прошлост, на поуке које би требало да смо одавно научили“ – рекао је предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић обраћајући се Парламентарној скупштини Савјета Европе.

Бојкот парламента је неодговорно понашање

Премијер је оцијенио неодговорном политику опозиције која бојкотује Скупштину Црне Горе јер не признаје изборе које су признале сви релевантни међународни субјекти.

„Са жаљењем констатујем да наша национална делегација у Парламентарној скупштини није у пуном саставу, односно, недостају представници парламентарне опозиције, који поред овог, и европског, бојкотују и национални парламент. Изборни резултат из октобра 2016, чији легитимитет је признала ова Парламентарна скупштина у складу са својим надлежностима, ОЕБС-ОДИХР, Европска унија и цијела међународна заједница, није прихваћен једино од стране црногорске опозиције што и данас резултира њиховим бојкотом националног парламента, и поред многобројних позива за повратак у парламент гдје је једино мјесто суштинској политичкој дебати. Такво понашање је неодговорно и свједочи да лекције из прошлости нисмо научили. У преломном тренутку за Европу, пред којом су изазови популизма, миграција, тероризма, вјерске радикализације, финансијске кризе и многи други – бојкот националног или овог европског парламента значи стварање кризе парламентаризма, угрожавање демократије, слабљење улоге парламентарне дипломатије, односно ерозије вриједности на којима су утемељена или којима теже сва европска друштва. Нијесмо изгледа научили да се власт добија искључиво на демократским изборима, да се међународна репутација гради, а европски проблеми рјешавају у овом европском дому, кроз активно присуство, дебату и дијалог - не кроз пуко условљавање“ – рекао је премијер Марковић.

Предсједник Владе је оцијенио да овакво понашање опозиције додатно поларизује друштво укључујући и додатну поларизацију и политизацију медијске сцене.

Говорећи о медијима премијер је подсјетио да је наша земља декриминизовала клевету, да подржава медијске слободе и да он лично вјерује да ће медијска саморегулација прије или касније постати реалност у нашој земљи.

„Процеси јачања свијести доносилаца одлука о праву и потреби грађана да знају и да буду обавијештени мора да иде паралелно са професионализацијом медијске сцене и развојем њеног плурализма. Црна Гора је ту условљеност процеса препознала у раној фази грађења свог обновљеног суверенитета, тиме што је предузела први потребан корак у том смјеру, декриминализовала увреду и клевету. Сматрао сам тада, као што и сада сматрам, да Влада у том дијелу треба да буде проактивна, без обзира што је професионализација медија тек требало да услиједи. То је процес који и даље траје, иако су очекивања била оптимистична. Такође, сматрам, да идеја о саморегулацији медија која је основна претпоставка њихове професионализиције, прије или касније, мора постати црногорска реалност. Влада Црне Горе подржава рад Савјета Европе и у дијелу политика које се тичу промоције медијских слобода, између осталог, пружајући подршку Платформи за заштиту сигурности и безбједности новинара и новинарства. Става смо да сарађујемо и када се не слажемо, свјесни да смо у крајњем ближи потребама грађана што су контролни механизми јачи“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић у Парламентарној скупштини Савјета Европе.

Премијер је подсјетио да је наша земља ратификовала 84 конвенције Савјета Европе, уз додатних пет, које су потписане и налазе се у националној процедури ратификације.

Посебно је нагласио да наша земља поштује права ЛГБТИ особа и навео низ активности које је Влада спровела међу осталим и у сарадњи са цивилним сектором.

Добросусједство у континуитету приоритет вањске политике ЦГ

Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић рекао је да је политика добросусједских односа приоритет наше вањске политике.

„Од тренутка обнове државности, добросусједски односи у региону били су у континуитету приоритет вањске политике Црне Горе. Своју политику усмјеравамо у правцу повезивања са сусједима, и валоризацији капитала који се огледа у заједничкој историји, међусобно разумљивим језицима, културолошко сличним матрицама, готово истовјетним обрасцима понашања. Овај капитал инвестирали смо у заједничке пројекте у области међународно - правне сарадње, заједничких граничних прелаза, заједничких дипломатских представништава, и посебно енергетике и инфраструктуре. Отпочели смо са амбициозним плановима развоја путне инфраструктуре која недостаје региону. Зато, говорећи из перспективе региона, оваквој регионалној сарадњи треба јасна подршка и континуитет који очекујемо од Европске уније, кроз снажније финансијско присуство које је, са друге стране, најзначајнији показатељ да политика проширења остаје један од приоритета Европске уније. У том смислу, са нестрпљењем очекујемо Самит о Западном Балкану који ће се у оквиру Берлинског процеса одржати 12. јула у Трсту, а на којем ћу, између осталог, говорити о потреби да квалитет имплементације мјерила из евроинтеграционе агенде буде основни критеријум будуће подршке свакој земљи појединачно. Сматрам да је недвосмислена политичка и финансијска подршка ЕУ услов даљег напретка региона и наставка инфраструктурног повезивања“ – рекао је у Парламентарној скупштини Савјета Европе предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић.

Премијер је излагање завршио констатацијом да наша земља с пажњом прати препоруке Парламентарне скупштине Савјета Европе и то не само оне које се тичу Црне Горе, већ и оне које се односе на регион Западног Балкана и Европе у циелини.

„Једнако брижно бавимо се свим препознатим изазовима, водећи се темељним документима на којима почива Савјет Европе и очувањем вриједности које нас чине Европљанима“ – закључио је излагање пред Парламенатарном скупштином Савјета Европе предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић.

    

Предсједник Владе Душко Марковић одговарао је на питања посланика у Парламентарној скупштини Савјета Европе. Том приликом, он је, између осталог, говорио о односима са Русијом након чланства Црне Горе у НАТО, демаркацији са Косовом и догађањима на парламентарним изборима у октобру.

Односи са Русијом

Када је у ријеч о односу Русије према чланству Црне Горе у НАТО-у, предсједник Марковић је истакао да Црна Гора ту нема никакву дилему, подсјетивши да опредељење за НАТО није била никаква скривена агенда јер је Декларацијом о независности интеграција у НАТО одређена као један од два кључна спољнополитичке приоритета, те да је процес придруживања био транспарентан и јаван.

„У том периоду Црна Гора није имала никаквих озбиљних приговора Русије на процес интеграције, а и да је имала Црна Гора би чула приговор, али би њен пут био потпуно јасан и непромијењен“, рекао је премијер.

„Ми нашу интеграцију у НАТО не видимо као пријетњу нашим пријатељима и партнерима, него као нашу потребу да изграђујемо вриједности и демократију која ће унаприједити наше друштво и омогућити већи квалитет живота нашим грађанима“, објаснио је предсједник Марковић, додавши да историјско заостајање Црне Горе за развијеном Европом није посљедица неспособности и недостатка визије него ратних сукоба којима су се разрјешавале разлике у региону.

„2006. године Црна Гора је рекла „не“ таквој политици на Западном Балкану. Црна Гора жели да освоји вриједности западног и демократског свијета, а то ћемо урадити интегришући се у Европску унију и НАТО. То је наше опредељење“, нагласио је предсједник Марковић.

Он је рекао да Русија такву одлуку у тренутку финализације процеса чланства у НАТО не само што није прихватила, него је кренула у директну опструкцију тог процеса, али је Црна Гора том притиску одољела. Међутим, премијер је изразио увјерење да ће Русија разумјети шта се дешава на Балкану и потребу и тежњу црногорског народа, а да ће Црна Гора добро које је остварила користити за мир и просперитет у региону и цијелом глобалном простору.

Демаркација са Косовом

Одговарајући на питање које се односи на демаркацију границе између Косова и Црне Горе, предсједник Марковић је истакао да је то питање за Црну Гору завршено, подсјетивши да је демаркација, као резултат рада заједничких комисија заснована на стварним документима и реалним чињеницама, док разлог због којег косовска скупштина није ратификовала Споразум он види у унутрашњим политичким приликама на Косову.

„То није однос према Црној Гори и због тога Црна Гора ниједном својом ријечју, ниједном својом поруком у поводу демаркације није хтјела да отежа ситуацију на Косову и косовској Влади“, рекао је премијер, додавши: „Ми вјерујемо да ће се конституисањем Владе на овај или онај начин то питање ријешити. Ми немамо нервозу са тим, веома смо стрпљиви, желимо нашим сусједима да помогнемо да изађу из ове ситуације, а не да им отежамо ситуацију“.

Покушај дестабилизације на дан парлементарних избора

Коментаришући дешавања на дан парлементарних избора у Црној Гори и умијешаност Русије, предсједник Марковић је саопштио да је Специјално државно тужилаштво подигло оптужницу коју је Суд прихватио, као и да су оптужницом обухваћени лидери Демократског фронта, а чија је политичка организација била инструмент за рушење Црне Горе, за изазивање терористичких акција које су имале за циљ и ликвидацију премијера, рушење легитимне власти и заустављање на путу интеграције у НАТО.

„Те пријетње не престају, оне и данас трају. Ми смо забринути због тих пријетњи, не разумијемо због чега имају такав садржај. Не разумијемо зашто Русија према Црној Гори има такав став“, казао је премијер, наглашавајући да наша земља у потпуности слиједи спољну политику Европске уније.

„Русија се понашала само овако према Црној Гори, а не према другим земљама које су јој увеле санкције. Али вјерујте, колико смо забринути због тих пријетњи, толико смо одлучнији да сачувамо Црну Гору, њену сувереност и њено право да самостално одлучује о својој судбини“, закључио је предсједник Марковић.
                                                                                   

 

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ