Саопштење са 33. сједнице Владе Црне Горе

 

 

 

Влада Црне Горе одржала је данас 33. сједницу којом је предсједавао предсједник Душко Марковић.

У циљу остваривања и заштите интереса и угледа Црне Горе на међународном плану, као и заштите њених грађана и других привредних и правних субјеката на међународном нивоу, Влада је утврдила Предлог закона о вањским пословима. У расправи је оцијењено да данашња црногорска дипломатија захтијева додатни развој као адекватан одговор новим међународним обавезама и изазовима, имајући у виду да је Црна Гора у деценији након обнове независности остварила значајне вањскополитичке резултате, између осталих чланство у НАТО-у, као остварење једног од темељних вањско политичких приоритета, статус лидера у области европских интеграција, те чланство и извршавање обавеза у великом броју међународних организација. Нови закон предложен је ради осавремењавања система и повећања функционалности и ефикасности службе вањских послова, чиме ће се додатно афирмисати нове вриједности и постављени стандарди.

Предсједник Владе је, закључујући расправу по овој тачки дневног реда, изразио пуну подршку оваквом приступу указавши да нови закон о вањским пословима представља нормативну основу за квалитетнији и ефикаснији рад наше дипломатско-конзуларне мреже посебно у околностима чланства наше земље у НАТО-у и обавеза које из тога проистичу. Премијер је у том смислу истакао неопходност унапређења организационе структуре Министарства вањских послова и снажења капацитета појединих његових дјелова на основу анализе учинака дипломатско-конзуларне мреже.

У складу са Предлогом фискалне стратегије, Влада је утврдила предлоге закона о измјенама и допунама Закона о порезу на додату вриједност и Закона о акцизама. Као што је најављено, ради смањења буџетског дефицита, предвиђено је повећање опште стопе ПДВ-а са 19 на 21 одсто, док нижа стопа, која се примјењује на промет основних животних намирница, остаје непоромијењена на нивоу од 7% што је одговор Владе са циљем задржавања цијена основних животних намирница односно онемогућавањем поскупљења ових производа. Предложеним измјенама Закона о акцизама предвиђено је постепено повећање висине акцизе на дуванске производе, етил алкохол, газирана пића и угаљ, за период од 2017. до 2020. године.

Такође, у складу са Предлогом фискалне стратегије, на данашњој сједници Влада је усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политке зе период 2017-2020. године. Према пројекцијама, просјечна стопа реалног раста БДП-а у том периоду износиће 2,6 одсто, при чему у овој години 2,7 одсто, у наредној 3,2 а у 2019. и 2020. години 2,3 и 2,1 одсто. Предвиђа се и раст јавних прихода, тако да ће 2020. године достићи ниво од око двије милијарде еура.

Пројектовани дефицит јавних финансија имаће силазну путању, тако да ће 2020. године прећи у зону суфицита од 5,3 одсто БДП-а, а исте године очекује се и значајно смањење јавног дуга на 67 одсто БДП-а.

Овим документом дати су средњорочни циљеви економске и фискалне политике, средњорочни макроекономски и фискални оквир, на основу којих су утврдјени лимити потрошње, по економској класификацији и по потрошачким јединицама првог реда, а који су обавезујући за 2018. годину, а индикативни за наредни средњорочни период.

У дискусији поводом ове тачке, предсједник Марковић је задужио ресорне министре да на сљедећој сједници информишу Владу о томе да ли сви органи поштују Закон о зарадама запослених у јавном сектору којим су од 1. јула умањене зараде функционерима.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о енергетици. Овим документом се врши усклађивање са прописом који уређује комуналну дјелатност, утврђује обим овлашћења и обавеза Регулаторне агенције за енергетику и органа државне управе надлежног за послове финансија у погледу обезбјеђења независности оператора преносног система електричне енергије. Поред тога, предложеним рјешењима се прецизирају овлашћења Регулаторне агенције за енергетику у поступку утврђивања регулаторно дозвољеног прихода операторā преносног и дистрибутивног система.

Влада је утврдила и Нацрт закона о привредним друштвима, чије доношење је, између осталог, кључно мјерило за привремено окончање – затварање преговора у поглављу 6. – Привредно право. Влада је задужила Министарство економије да, у складу са прописима, спроведе јавну расправу о тексту Закона, наглашавајући његов системски значај за друштво базирано на тржишној економији.

У складу са Законом о високом образовању, Влада је донијела одлуке о броју студената за упис на: основне студије, постдипломске специјалистичке студијске програме Универзитета Црне Горе, као и на прву годину основних студија Факултета за црногорски језик и књижевност, за студијску 2017/2018. годину који се финансију из Буџета Црне Горе. Одлуком је утврђено да ће се на студијске програме основних студија Универзитета Црне Горе уписати 3.556 студената, укључујући и 70 студената који ће се уписати на прву годину Високе медицинске школе у Беранама, док је за упис на прву годину основних студија Факултета за црногорски језик и књижевност предвиђено 40 мјеста. На постдипломске специјалистичке студијске програме предвиђен је упис 2.349 студената, од којих 1.214 на терет буџета, а 1.315 самофинансирајућих. Влада се сагласила са предлогом Универзитета Црне Горе да се ради имплементације принципа афирмативне акције повећа укупан број мјеста на сваком студијском програму за 1 одсто.

Донијета је Уредба о ближим критеријумима, начину и поступку за сотваривање права на повраћај дијела средстава утрошених за производњу кинематографског дјела. Доношењем ове Уредбе стварају се услови за унапређење и развој кинематографије, али и привредних и услужних дјелатности повезаних са производњом филмова. У расправи је, на основу искустава држава региона и Европе, изражено очекивање да ће овај пропис утицати и на повећање присуства иностраних продуцената који ће снимати на локацијама у Црној Гори, те да ће допринијети повећању запослености у кинематографском сектору, бољој промоцији туристичких потенцијала и утицати на развој тзв. „филмског туризма“.

У оквиру верификације записника Влада је усвојила и Записник о донијетим закључцима без одржавања сједнице од 28. јуна 2017. године којима су донијета рјешења о разрјешењу Драгомира Дуловића дужности и именовању Властимира Ристића на дужност члана Одбора директора „Аеродроми Црне Горе“ АД Подгорица.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ