- Влада Црне Горе
Которска тврђава уписана на Листу свјетске баштине...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Которска тврђава уписана на Листу свјетске баштине УНЕСЦО
Објављено: 09.07.2017. • 18:47 Аутор: МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
Транснационална, серијска номинација венецијанских утврђења од XВИ до XВИИ вијека, коју су кандидовале за упис три државе: Италија, Хрватска и Црна Гора прихваћена је данас на 41. засиједању УНЕСЦО Комитета за свјетску баштину, који се одржава у Кракову од 02-12. јула.
У оквиру серијске номинације од 15 номинованих компоненти Венецијанског одбрамбеног система, уписано је шест: утврђени градови Бергамо, Пескијера дел Гарда и Палманова из Италије, одбрамбени систем Задра и тврђава Св. Никола у Шибенику, из Хрватске, те Которска тврђава из Црне Горе. Комитет, такође, у својој Одлуци оставља могућност да се тврђава Форте Маре у Херцег Новом, прикључи уписаном добру након сто се донесу одговарајуће студије и спроведу конзерваторске мјере.
Комитет је наведеним државама дао препоруке које се односе на неопходност израде ХИА (Процјене утицаја на баштину) за све развојне пројекте; неопходност информисања Центра за свјетску баштину о свим пројектима који могу утицати на изванредну, универзалну вриједност; доношење и имплементацију менаџмент планова; израду и имплементацију Студије развоја туристичких капацитета; израду прекограничне стратегије конзервације за ово културно добро засноване на специјалистичкој експертизи у области венецијанских утврђења, те мониторинг свих активности кроз дјеловање Међународног координационог тијела. Када је у питању Котор, посебно је препоручено да се ревидирају и измијене границе заштићене околине тако да се обухвати и дио мора, како би се побољшала даља валоризација културног добра. Посебно је затражено да се наставе напори на рјешавању проблема урбанистичког развоја у Котору, који је потребно посебно третирати кроз ХИА.
Венецијански одбрамбени систем уписан је на основу критеријума ИИИ и ИВ Оперативних смјерница УНЕСЦО. У Изјави о универзалној вриједности наводи се да се Венецијански одбрамбени систем између XВИ и XВИИ вијека „Стато да Терра” - западни „Стато да Мар”, састоји од 6 компоненти одбрамбених структура које се налазе у Италији, Хрватској и Црној Гори, и простиру преко 1000 км између региона Ломбардије у Италији и источне обале Јадранског мора. Заједно, оне представљају одбрамбени систем Млетачке Републике (Серениссима Репубблица ди Венезиа) између XВИ И XВИИ вијека, који је и најзначајнији период дуге историје Млетачке републике и показује трансформацију тзв. одбране „алла модерна”, која ће касније бити прихвацена у Европи. Увођење барута довело је до значајних промјена у војној архитектури, што се огледа у примјени бастионог система. Организација и одбрана Стато да Терра, која је штитила Републику од других европских сила са сјеверозападне стране, и Стато да Мар, која је контролисала морске путеве и луке од Јадранског мора до Леванта, биле су неопходне како би се одржало ширење и моћ Млетачке републике. Иновативне одбрамбене мреже успостављене од стране Млетачке Републике су од изузетног историјског, архитектонског и технолошког значаја. Атрибути изузетне универзалне вриједности укључују структуре фортификација и одбране Млетачке Републике током XВИ и XВИИ вијека, пејзаже, као и јаке визуелне квалитете шест номинационих елемената, и урбане и одбрамбене структуре из ранијих (Средњи вијек) и каснијих историјских периода (Наполеон и Отоманско царство).
Поред Херцег Новог, за који ће се ускоро покренути процедура испуњавања захтјева у складу са ИЦОМОС препорукама, како би у наредном периоду био прикључен овом упису, Црна Гора је кандидовала и Улцињ. Налази УНЕСЦО експерата указују да венецијански слој у Улцињу није очуван у мјери да потврђује аутентичност и интегритет, међутим, како ово културно добро има неспорне културне вриједности које указују на сложеност културних утицаја које су оставиле траг у Уцињу, његов статус биће предмет посебне пажње у сарадњи између Општине Улцињ и Министарства културе.
Црну Гору су на 41. засиједању УНЕСЦО Комитета за свјетску баштину у Кракову представљали: Драгица Понорац, амбасадорка Црне Горе у Француској при УНЕСЦО, Александар Дајковић, генерални директор Директората за културну баштину, проф. др Илија Лалошевић, контакт особа за примјену Конвенције о свјетској баштини и Милица Николић, генерална секретарка Црногорске националне комисије за УНЕСЦО.
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?