Уручена Његошева награда за 2017.годину

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић уручио је књижевнику Милораду Поповићу Његошеву награду за 2017.годину.

Предсједник Вујавновић је у свом обраћању истакао: “Амбиције и вриједности награде опредјелјене су грандиозним дјелом Петра ИИ Петровица Његоша. Личности епохалне вриједности чије су немјерљиве заслуге за стварање нашег државног и националног идентитета. Пјесник који Ловћен, свој последњи земаљски храм, поставља као свјетионик, према коме се мјери све што је вриједно у нашој књижевности. То нас и обавезује на стално истраживање његове књижевне и владарске улоге. Стално истраживање јер је дјело Његошево по својој слојевитости и дубини увјек неистражена вриједност. Ове године на Његоша нас подсјећа обиљежавање 170 година од штампања "Горског вијенца", у јерменском манастиру у Бечу 1847 гидине.”

“Укупно Његошево дјело нас подстиче и обавезује да изградјујемо личност на поштовању морала и правде. На идеалу чојства, према коме човјек не треба да буде "човјек без лица", из наслова романа добитника овогодишње Његошеве награде, већ човјек са лицем, карактером и особеношћу или како Његош поручује "Име чесно заслужи ли на њој/ он је има рашта полазити"”, додао је Предсједник Вујановић.

“За мене који сам рођен у Катунској нахији, у вријеме док су још млади и стари, једва писмени сељаци, али и аналфабете, говорили наизуст дијалоге ликова из Горског вијенца, и причали анегдоте о владици Раду као да су с њим друговали, додјела Његошеве награде не представља само јединствено професионално признање него има и особито симболичко и морално значење. Хвала вам за ову велику част коју сам примио благодарно и понизно” рекао је лауреате Милорад Поповић.

Међународни Жири у саставу: Богомил Ђузел, предсједник (Македонија), Иван Ловреновић (Босна и Херцеговина), Русанка Лyапова (Бугарска), Душан Шаротар (Словенија), Јовица Аћин (Србија), Миљенко Јерговић (Хрватска) и Влатко Симуновић (Црна Гора), донио је одлуку да се Његошева награда за 2017. годину додијели црногорском књижевнику Милораду Поповићу, за роман “Човјек без лица”, објављен 2016. године у издању ОКФ-а из Цетиња и Фрактуре из Загреба.

Према мишљењу Жирија, у роману “Човјек без лица”, Поповић сажима кључне елементе стогодишње историјске драме црногорског простора и човјека. Феномене емиграције, идеологије и унутрашњих драма личности које су се нашле на великој позорници немилосне земље, писац доноси изражајним литерарним средствима. Резултат је дјело чије упознавање представља велико читалачко искуство. Структурна вертикала црногорског националног стасавања.