Интервју министарке Сузане Прибиловић за Магазин ЦорД

1. Колико је фискална стабилизација убрзала процес реформи у јавној управи?

Фискална консолидација предуслов је развоја сваког система, поготову малих какав је црногорски. Вјерујем да смо у претходном периоду вођењем адекватне фискалне политике створили услове да данас говоримо о развоју, а не о мјерама консолидације и стабилизације, што и нама који се бавимо пословима реформе јавне управе даје замајац да наставимо започете активности. Стабилне јавне финансије значе стабилност буџетских давања, као што су пензије, плате, капитални пројекти, социјала, издвајања нпр. за приоритетне области које ћемо реализовати у сарадњи са НВО и др. Тешко би било у једном друштву у којем нису испуњени ови предуслови говорити о иновацијама, дигитализацији, електронским сервисима, реформи службеничког система, реформама које координира министарство на чијем сам челу, да немамо стабилан систем којим се унапређује живот наших грађана. Нема приче о развоју без стабилних јавних финансија.

2. Колике би уштеде требало да да смањење броја службеника и њихова професионализација?

Још увијек је рано говорити о конкретним бројкама и уштедама. Нама је циљ, прије свега, оптимизација кадровског капацитета којим располажемо у јавној управи. То подразумијева да у свим областима дефинишемо који је то оптималан број запослених који ће пружити ефикасну и квалитетну услугу. То не мора да значи да у свим областима имамо вишак запослених, па ће нам једна адекватна анализа, на којој сад радимо, а која је основ за израду методологије и Плана за оптимизацију броја запослених, дати пресјек стања на основу којег ћемо моћи убудуће да планирамо.

3. Шта су кључни циљеви оптимизације рада јавне управе независно од ових мера спроведених у оквиру фискалне стабилизације?

Основни циљ је да креирамо управу која ће ефикасно и професионално пружати услуге грађанима, а то значи да свако зна своје мјесто у систему. Циљ је, такође, да се растерете они системи гдје постоји вишак запослених, а појачају она мјеста која су нам значајна за процес европске интеграције. Велика су очекивања од овог процеса, битно је да се нагласи да је Министарство јавне управе координатор, а да је свако министарство одговорно да потпомогне процес на начин што ће јасно препознати и исказати своје кадровске потребе. Уз методологију и план оптимизације, очекивање је да на крају имамо јасно слику о томе какав распоред кадровских капацитета треба да буде.

4. Колико је остваривање ових циљева важно за укупне процесе евроинтеграција?

Веома је важно да имамо административни апрат који може да одговори потребама интеграције у ЕУ, али и обавезама у вези са чланством у НАТО. Све ове активности које се односе на реформу јавне управе у вези су и са обавезама које смо прихватили и које испуњавамо као чалница НАТО-а, али и будућа чланица ЕУ.

5. Где је дигитализација на вашој листи приоритета?

Дигитализација је увијек на врху наших приоритета, како са аспекта развоја информационог друштва у цјелини, тако и са аспекта информационе безбједности. Савремени трендови у пословању, као и свакодневном животу појединца, све су више окренути ИЦТ-у, и наша је обавеза да савремена технолошка рјешења и иновације примјењујемо унутар институција система и учинимо их доступним грађанима и бизнису. То доказује и усвајање стратешких докумената који предвиђају управо развој процеса дигитализације. Ту мислим, прије свега, на стратегију развоја информационог друштва, која предвиђа дигитализацију у свим сегментима друштва, затим стратегију реформе јавне управе, чији је један од кључних циљева развој електронске управе, и на крају стратегију сајбер безбједности која заокружује причу о безбједном коришћењу ИЦТ-а, али и управљање ризицима који вребају са интернета.

6. Шта грађани и бизниси конкретно могу очекивати од дигитализације јавних сервиса?

Грађани и привреда, прије свега, могу очекивати ефикаснију и сервисно орјентисану управу. То значи да ће се мијењати начин комуникације са државним и локалним институцијама, у оба смјера. Грађани већ сада могу, од куће или посла, са рачунара завршити процедуру предаје захтјева и умјесто одласка на шалтер, добити на своју емаил адресу информације о статусу поступка. Електронска размјена података између органа омогућиће да органи, по службеној дужности, размјењују податке који су потребни у управном поступку, умјесто да грађани достављају документа као доказ за податке који већ постоје у регистрима надлежних органа.

7. Да ли поред даљег развоја е говернмент размишљате и о м говернмент?

м-Говернмент је већ у одређеној мјери заживио. Наиме портал е-управе има своју мобилну верзију, коју ћемо у наредном периоду додатно унаприједити. Усвајањем Закона о електронској идентификацији и електронском потпису, омогућена је реализација мобилног дигиталног цертификата, који већ постоји у земљама ЕУ. У плану је и развој мобилних верзија неких система који се користе у министарствима, нпр. информационог система за управљање документима. Свјесни смо чињенице да је коришћење мобилних телефона и других смарт уређаја наша свакодневица и у том смислу желимо да сви портали државних институција и наравно локалне управе, буду прилагодљивог дизајна.


8. Какви су ефекти досадашњег рада еУправе?

Већ сада можемо говорити о резултатима којима смо задовољни. Прије свега, створен је нормативни оквир, који је основа за стварање амбијента и правила по којима се читав процес мора одвијати. Већ неколико година функционише web портал Владе, који сваке године има милионе посјетилаца, како из Црне Горе, тако и иностранства. Информације о раду органа државне управе, доступност свих прописа, будућих планова и стратешких циљева само су један од начина да се Влада учини отворенијом за грађане и привреду. Портал е-управе омогућава грађанима да чекање редова на шалтерима замијене електронским подношењем захтјева. Хиљаде младих људи је протекла два мјесеца користило портал како би предали затјеве за студентски кредит или се пријавили за Програм стручног оспособљавања високошколаца. Када је у питању сектор бизниса, знамо да неколико година уназад компаније у Црној Гори порез пријављују коришћењем електронских сервиса Пореске управе. Резултати се виде и у самој управи. Развојем портала електронских сједница Владе, годинама уназад остварили смо изузетне уштеде, али и постигли ефикасности рада на самим сједницама. Такође, информациони систем за управљање документима доприноси ефикасности у раду министарстава, јер се евиденција и обрада предмета врши електронским путем. Осим даљег развоја електронских услуга, морамо радити на већој промоцији е-управе, али и на унапређењу алата за мјерење задовољства грађана како би имали јасне показатеље ефеката дигитализације.

9. Новим Законом о Престоници, Цетињу је враћен његов културни и историјски значај. Шта ће то конкретно значити за локалну самоуправу и грађане Цетиња и Црне Горе?

Морам рећи да сам заиста поносна што смо доношењем овог закона дугорочно ријешили питање институционалног, културног и економског развоја Цетиња. Ово је Закон око којег је постигнут, друштвени и политички консензус у Црној Гори. Примјена овог Закона обезбиједиће поштовање Пријестонице у институционалном смислу, адекватно представљање и валоризацију црногорског културно-историјског, духовног и академског насљеђа, учешће представника Пријестонице у органима управљања државних јавних служби које имају своје сједиште на Цетињу, као и унаприједити начин планирања и финансирања развојних програма Пријестонице. Законом је предложено опредјелјиванје буџетских средстава за развој Пријестонице, у висини од 1% пројектоване вриједности текућег буџета Црне Горе (тренутно око 8 милиона) за сваку фискалну годину. Ова средства користиће се за финансирање пројеката који доприносе отварању нових радних мјеста, развојних пројеката, инфраструктурних пројеката, пројеката на очувању културно-историјског и природног насљеђа, пројеката за валоризацију туристичких потенцијала, пројеката од јавног интереса који се реализују по моделу приватно јавног партнерства или другог облика партнерства и осталих пројеката од значаја за развој Пријестонице. Закон предвиђа пресељење сједишта неколико државних органа и других институција, чиме ће се додатно ојачати улога Пријестонице, а посебно је значајно пресељење Министарства вањских послова, чиме се Цетињу враћа статус дипломатског центра.

10. У претходном периоду Министарство је активно радило на припреми Закона о локалној самоуправи. Који је значај овог закона за даље унапређење рада локалне самоуправе?

Предложеним рјешењима, између осталог, настојали смо да обезбиједимо напреднији правни оквир за успјешно функционисање система локалне самоуправе у ком се прецизније регулишу нормативне претпоставке за остваривање права грађана на локалну самоуправу, те да се унаприједе постојећа рјешења која нијесу дала позитивне ефекте. Нагласак је стављен на професионализацију, нормативно је ојачана улога главног администратора, предложено је нормативно јачање менаџерске функције у правцу преласка са садашње административне на менаџерско-развојну функцију, унапријеђена су рјешења која су се односила на питања везана за одговорност високо руководног кадра прописивањем јасних разлога када наведеним лицима може престати мандат, односно када се могу разријешити и др.

11. Колико су запослени у самим институцијама и грађани спремни на прихватање нових идеја и иновација?

За све иновације и промјене је потребно вријеме како за управу, тако и грађане. Већ смо одмакли у овом процесу, па вјерујем да смо ушли у ону фазу када смо превазишли страх од оваквих изазова. Свакако, адекватном комуникацијом радимо на повећању и подизању свијесту о значају нових технологија за развој јавних услуга.

12. Како сте задовољни квалитетом сарадње са цивилним сектором и где видите његову улогу у одговору на развојне изазове у Црној Гори?

У претходном периоду вјерујем да смо показали да су нам њихова искуства значајна. Представници двије НВО чланови су Савјета за реформу јавне упарве, што је јединствена пракса у региону. Заокружили смо законодавни и институционални оквир за сарадњу са овим сектором доношењем Закона о измјенама и допунама Закона о НВО. Успостављена је Национална канцеларија за сарадњу с невладиним организацијама у Министарству јавне управе, а у припреми је Стратегија унапређења подстицајног окружења за дјеловање невладиних организација 2018 – 2020. НВО је веома важан партнер у развоју једног демократског друштва, без обзира на понекад различита виђења одређених изазова у јавној управи, вјерујем да су у претходном периоду дали значајан допринос повећању транспарентности, демократизацији, те европској и евроатлантској интеграцији Црне Горе.

Интервју министарке Сузане Прибиловиц за Магазин ЦорД на енглеском језику можете преузети овдје.