18. сједница Владе Црне Горе - 01.04.2021. године

Влада Црне Горе је, на 18. сједници одржаној 01. априла 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, усвојила Програм економских реформи за Црну Гору за период 2021-2023. година (ПЕР 2021). Програм је документ у коме Влада представља економску политику Црне Горе за 2021. годину и средњорочни период и основа је за економски дијалог са Европском комисијом у процесу интеграције у ЕУ. ПЕР 2021 садржи средњорочни макрофискални оквир, уз пратећу агенду од 20 структурних реформи, које су усклађене са приоритетима дефинисаним у националним документима, националним и регионалним стратегијама, кључним документима у процесу приступања Црне Горе ЕУ, смјерницама Европске комисије и заједничким препорукама са Министарског дијалога из Брисела. Програм садржи три кључна поглавља: 3 – Макроекономски оквир, 4 – Фискални оквир и 5 – Структурне реформе.

Пројекција макроекономских показатеља за период 2021-2023 базирана је на претпоставци дјелимичног опоравка привредне активности, повратка на преткризни ниво и даљег економског раста, у складу са дјелимичним одржањем инвестиционе активности и започињањем новог циклуса, уз значајно високи раст извоза и приватне потрошње. Просјечна реална стопа економског раста у периоду 2021-2023 износиће 7,6%, при чему је за 2021.годину пројектован снажан опоравак од 10,5%, док су за 2022. и 2023. пројектоване стопе раста од 6,5% и 5,8%, респективно. Основна претпоставка сценарија заснива се на очекивањима да је у првој половини 2021. пријетња од заразе знатно умањена, док је истовремено стечен одређени колективни имунитет, уз велики број вакцинација, па се на бази тога пружа основа за бржи опоравак и раст у 2021, и у годинама које слиједе. Најважнија претпоставка пројектованих кретања у 2021. односи се на остварење прихода у туризму од 65% нивоа из 2019.

Главни циљ фискалне политике у наредном средњорочном периоду односи се на стварање услова за постепени опоравак наплате јавних прихода у складу са пројектованим растом макроекономских индикатора и мјера усмјерених на стварање услова за повећање јавних прихода кроз редефинисану пореску политику, што уз смањење дискреционе јавне потрошње и смањење издвајања у дијелу капиталног буџета (проузрокованог завршетком изградње приоритетне дионице аутопута) треба да доведе до балансираности јавних финансија у средњем року и опадање јавног дуга почев од 2021. године до нивоа од 69,9% БДП-а у 2023. години.

У поглављу 5 Програма економских реформи детаљно се идентификују препреке конкурентности и економском расту и развоју Црне Горе, у средњерочном периоду. У том контексту, адекватан сет реформских мјера представља посебно поглавље у Програму и конципирано је на начин да, одговарајући на препоруке Европске комисије, креира простор за превазилажење уочених препрека, али и превентивно дјелује на њихово настајање у средњем, па и дугом року.

Агенда структурних реформи садржи сет од 20 конкретних и адекватно позиционираних приоритетних структурних реформи у 8 области: енергија и саобраћај; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и смањење неформалне економије; истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација; реформе везане за економску интеграцију; образовање и вјештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштите и инклузија, укључујући здравствену заштиту.

Влада је донијела Уредбу о измјенама Уредбе о ближем поступку очитавања фискалне меморије пореске регистар касе. Измјенама се врши прецизирање постојећих рјешења којим се предвиђа да, ради очитавања фискалне меморије пореске регистар касе, порески обвезник предаје овлашћеном сервису пореску регистар касу у року од пет дана, од дана преласка евидентирања промета преко електронског наплатног уређаја и о томе обавјештава орган управе надлежан за наплату пореза. Уредбом је предвиђено и да након очитавања фискалне меморије пореске регистар касе меморија се уништава, осим ако овлашћени службеник Управе прихода уочи неправилности у вези стања фискалне меморије пореске регистар касе.

У складу са организационим и персоналним промјенама у Влади, донијета је Одлука о измјенама Одлуке о образовању Савјета за праћење спровођења Стратегије реформе правосуђа 2019–2022. године. Предсједник Савјета је министар правде, људских и мањинских права.

Влада је донијела Национални план заштите и спашавање од клизишта и одрона. Заштита и спашавање обухвата скуп мјера и радњи које се предузимају у циљу откривања, спречавања настајања, ублажавања и отклањања посљедица од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа, као и већих и других несрећа које могу угрозити становништво, материјална добра и животну средину.

Национални план садржи, прије свега, поглавље посвећено процјени ризика од клизишта и одрона у коме се бави анализом клизишта и одрона као ризика. Мјере заштите и спашавања од клизишта и одрона обухватају скуп организационо-техничких активности које се, на основу времена реализације, могу груписати у превентивне, оперативне и санационе мјере заштите. Као веома битно поглавље овог плана детерминисане су мјере и активности које су дужни да спроводе министарства, органи државне управе, јединице локалне самоуправе, академска и НВО заједница у циљу смањења посљедица које клизишта и оодрони могу изазвати.

Усвојене су информације о допуни 1 финансијских споразума за 2014. и 2015. годину, који се односе на ИПА ИИ Програм прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија 2014–2020. као и на ИПА ИИ Програм прекограничне сарадње Црна Гора – Косово 2014–2020. Влада је прихватила предложене допуне финансијских споразума којима се, због пандемије вируса ЦОВИД-19, а уз одобрење Европске комисије, продужава трајања извршења, као и оперативни имплементациони период закључених финансијских споразума за једну (1) годину, како би се осигурала извјесност у погледу завршетка активности на одобреним пројектима.

Влада је усвојила Информацију о потреби запошљавања лица која су оспособљена за рад у полиције, односно статусу лица која су завршила ЈУ ВСШ „Полицијска академија“ у Даниловграду и обуку за рад у полицији по посебном програму, која нијесу запослена. У Информацији се наводи да је Полицијску академију у X, XИ и XИИ генерацији завршило укупно 159 лица, по посебном програму обуке обучено је за рад у полицији још 64 лица, док из претходних генерација 3 лица нијесу запослена, што је укупно 226 лица. Наглашено је да у Управи полиције постоји потреба за запошљавање тих лица због несметаног обављања послова из надлежности Управе полиције, јер је тренутно 128 службеника запослено на одређено вријеме и 119 је ангажовано по уговору о дјелу, управо због недостатка довољног броја запослених.

Сходно Шенгенском акционом плану, број запослених у Сектору граничне полиције није довољан и по процјени иностраних експерата треба да се увећа за 500, у циљу очувања граничне безбједности на потребном нивоу, што још увијек није реализовано. Тим поводом, Влада је задужила Управ полиције да настави реализацију активности у циљу запошљавања ових лица.

Усвојена је Информација о спровођењу активности по основу нове организације државне управе. Тим поводом, надлежна министарства су задужена да спроведу неопходне правно-административне поступке који ће обезбиједити несметано функционисање новог модела државне управе.

Влада је усвојила Информацију о Предлогу меморандума о разумијевању између Завода за извршење кривичних санкција и Њемачке невладине организације „Хелп-Хилфе зур Селбстхилфе“ и прихватила текст Меморандума. Циљ потписивања Меморандума о разумијевању је пружање подршке у имплементацији стратешке мјере 2.2 Акционог плана за спровођење Стратегије извршења кривичних санкција 2017- 2021. године, чијом реализацијом се постиже ширење радних активности за затворенике у оквиру затворског система, а тиме и њихова успјешнија рехабилитација и реинтеграција, кроз радно окупациону терапију.

Усвојена је Информација о припреми Приједлога фискалне стратегије Црне Горе 2021-2024. године. У складу са Законом о буџету и фискалној одговорности, Фискалном стратегијом Влада представља економску и развојну политику коју ће спроводити у периоду трајања мандата. У дискусији је истакнуто да је ово први стратешки документ Владе којим ће се, и формално, утврдити стратешки циљ економске политике, како би се уз паметан, одржив и инклузиван раст, унаприједило укупно друштвено-економско стање у Црној Гори. У том контексту, Влада је донијела и Одлуку о образовању Радне групе за припрему Приједлога фискалне стратегије Црне Горе 2021-2024. године.

Влада је, поред осталог, утврдила и правилнике о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства просвјете, науке, културе и спорта, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и Управе за статистику.