РЕАГОВАЊЕ: Нема никаквог „несклада“ већ имамо већи и бржи раст економије од пројектованог и боље пуњење буџета

Нетачна је тврдња да је ријеч о „шминкању јавног дуга и БДП“ или о било каквом „чуду“. Пројекција јавног дуга и БДП-а дати су у Нацрту програма економских реформи за период 2018-2020.година, а који је предмет јавне расправе до 5. јануара 2018. године и који је објављен 14. децембра 2017. године на порталу Владе Црне Горе (Линк: хттп://www.гов.ме/вијести/179581/Нацрт-Програма-економских-реформи-за-Црну-Гору-за-период-2018-2020-година.хтмл)

Супротно ономе што се тврди, управо пројекције кретања буџетског дефицита и јавног дуга садржане у Нацрту програма економских реформи 2018-2020.година, као и кретања бруто домаћег производа до 2020. темеље се на средњорочним мјерама фискалне консолидације Владе Црне Горе, које су већ дале добре резултате у 2017.години. Такође се темеље и на оствареном снажном расту БДП-а у 2017.години, што је додатно свједочанство избалансираности мјера фискалне консолидације које нијесу успориле економски раст, а допринијеле су усспоравању раста јавног дуга.

Иако је јавна расправа о нацрту Програма економских реформи 2018-2020. у току, Влада Црне Горе је на непримјерен начин прозвана за „несклад“ између пројекције кретања јавног дуга у Програму економских реформи за период 2017-2019. година и нацрту овог документа за период 2018-2020. година. Ради тачног и потпуног информисања јавности, истичемо да није ријеч ни о каквом „нескладу“, већ се пројекције темеље на различитом почетном стању у моменту када су прављене. Конкретно, три су кључна разлога за то.

Први је, да се очекује бржи раст бруто домаћег производа (БДП-а) у пројекцији датој у Програму економских реформи 2018-2020. него у Програму економских реформи 2017-2019.година тј. БДП је номинално већи за око 274 милиона еура у 2017,  око 220 милиона еура у 2018. и  око 213 милиона еура у 2019.години. Самим тим се смањује учешће јавног дуга у БДП-у.

Други разлог је што је смањен износ недостајућих средстава у буџету. Наиме, Нацрт програма економских реформи за 2018-2020. годину, садржи пакет средњорочних мјера фискалне консолидације обухваћених Фискалном Стратегијом Владе, а које не садржи Програм економских реформи 2017-2019.година. Ове мјере су допринијеле смањењу дефицита централног буџета за 2017. годину у односу на план у Програму економских реформи 2017-2019.година. Полазећи од наведеног, направљена је средњорочна пројекција прихода и расхода буџета у ПЕР-2018-2020.година, која подразумијева брже смањење буџетског  дефицита, чиме је смањена потреба за обезбјеђивањем додатних средстава за финансирање буџета. Конкретно, како се може видјети у табелама у прилогу Нацрта програма економских реформи 2018-2020.година, износ недостајућих средстава је смањен за 85 милиона еура у 2017.години, 120,4 милиона еура у 2018. и 147 милиона еура у 2019. у односу на пројекцију у Програму економских реформи 2017-2019.година.

Додатно, у Програму економских реформи 2018-2020.година је пројектовано повлачење средстава из кредита за потребе финансирања инфраструктурних пројеката у нешто мањем обиму, у складу са искуством повлачења средстава из кредита у претходним годинама, него што је то у претходном Програму.

Дакле, кад се упореде подаци у два наведена програма, закључује се да је главни разлог тзв. „несклада“ у пројекцији смањени износ недостајућих средства, што је позитиван фактор утицаја на кретање дуга, у односу на прошлогосдишње пројекције, као и нешто мањи обим повлачње средстава из кредита.

И у коначном, тврдња Вијести о „симболичној цифри“ дуга државних предузећа у јавном дугу је паушална, будући да се јавни дуг у Програму економских реформи (и за 2017. и за 2018) обрачунава по ЕДП методологији која је ускладјена са Европском комисијом, по којој се у јавни дуг не укључује дуг жељезничких предузећа. Свакако, Министарство финансија  у својим кварталним извјештајима о државном дугу, као и у својим годишњим Извјештајима о јавном дугу објављује податке о стању дуга које укључује и дуг жељезничких предузећа. Наведени подаци биће објављени у складу са Законом о буџету и фискалној одговорности ,до краја марта наредне године.

Дакле, успјех у водјењу економске политике Владе се не може минимизирати позивајући се на „несклад“ између нижих пројекција раније и бољих пројекција сада. Свака Влада на свијету тежи таквим „нескладима“ – да резултати буду бољи од оних који су пројектовани.

ПР СЛУЖБА

МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА