Интервју предсједника Владе Мила Дјукановица дневном листу Побједа

Дан државности, 13. јул, други по реду који славимо у независној Црној Гори, био је повод да о најактуелнијим политичким, економским и друштвеним питањима у земљи и региону поразговарамо са предсједником Владе Црне Горе, господином Милом Ђукановићем.

* Господине Ђукановићу, протекло је нешто више од двије године од поновног успостављања црногорске државе. У домаћој и иностраној јавности, Ви сте препознати као носилац тога пројекта. Факат је да су током протекле двије деценије животе свих нас обиљежила значајна политичка дешавања која су промијенила мапу Југоисточне Европе. Сматрате ли, након свих тих збивања, чији сте активни судионик и свједок, да су се страсти коначно смириле и да економија односи превагу над политиком ?

- Драго ми је да је вријеме дало за право нашој политици и да се показало да је остварена независност допринијела безбједносној, политичкој и макроекономској стабилности Црне Горе. Такође, и да је и црногорска државна политика, након стицања међународног признања, више него очигледно допринијела регионалној стабилности и отварању јасне и блиске европске перспективе региона у којем живимо. Актуелни развој догађаја и на економском, и на политичком плану јасно указује да је вријеме безбједносних ризика, у највећој мјери, иза нас и да су изазови са којима се сада суочавамо економски развој, даље унапређење грађанских слобода и културни развитак наше државе, ријечју - квалитет живота грађана Црне Горе. Нажалост, не тврдим да је на све безбједносне изазове у региону стављена тачка. Уосталом, отворено је питање односа између Београда и Приштине, имамо неспоразум између Македоније и Грчке, Босна још није функционална држава. Зато и не можемо казати да су превазиђени сви претходни безбједносни и статусни проблеми и да се можемо цјелином пажње сконцентрисати на изазове економског и демократског развоја. Нужан је и даље пуни опрез и веома одговорна политика у свакој од држава региона...

* Да ли имате процјену о времену када ће на безбједносна питања на Западном Балкану коначно бити стављена тачка?

- Данас имамо позитивне политичке трендове. Истина, спорије од онога што бисмо жељели. Уз конструктивну политику унутар региона и појачану подршку међународне заједнице, прије свега ЕУ, процеси би се могли убрзано позитивно развијати у наредних пар година. Тај период сматрам капитално важним за будућност региона. Уколико ЕУ и НАТО препознају важност брзе и пуне интеграције свих држава Западног Балкана у своје структуре, то ће бити гаранција убрзаном превазилажењу преосталих безбједносних ризика у региону.

* Параметри економског, и раста запослености, као и директних страних инвестиција веома су повољни. Да ли су и колико одрживи на дужи рок?

- У праву сте, параметри су импресивни. Ипак, вјерујем да се квалитет процеса, динамички и структурно, може још побољшати. Кад то кажем, подсјећам да смо прве двије године након независности највише времена потрошили на обављање припремних послова за реализацију крупних развојних пројеката.

Немогуће је, рецимо, почети градњу аутопута, ако претходно немате нови Устав, на основу којег је нужно донијети серију нових закона, укључујући и Закон о концесијама... Такође, немогуће је почети такве радове ако немате Просторни план државе и из њега изведену просторно-планску документацију нижег реда... Наравно, и веома обимну пројектну документацију за такав објекат. Ми смо, најзад, све то припремили и сада је у току тендер за почетак физичке реализације аутопута од Бара до Бољара. Крајем октобра, или почетком новембра, имаћемо одабраног партнера за реализацију тог капиталног пројекта. Кроз овај примјер могли бисмо говорити и о бројним другим, крупним и веома скупим, углавном инфраструктурним пројектима, чији буџет појединачно често прелази вриједност од милијарду еура.

Дакле, пред почетком смо реализације свих најважнијих пројеката који ће довести до битног унапређења црногорске инфраструктуре, тиме и до стварања поузданог темеља дугорочно стабилног и динамичног економског развоја Црне Горе.

* Може ли се, у том контексту, говорити и о извјесним ризицима?

- Када говоримо о ризицима, видим их, и код нас и на глобалној сцени. Ми морамо напустити вишевјековну праксу опуштеног и неодговорног распредања наводних дилема, које то више нигдје нијесу. Узрок томе је најчешће труло политиканство, некомпетентност, организациона недораслост, непосвећеност... А посљедице, пропуштање шанси за будућност, безразложно заостајање у развоју...

Уосталом, сјетите се, није било давно кад се међу самозваним политичким и банкарским експертима лансирала теза о неизбјежном банкроту Црне Горе. А Црна Гора је данас убједљиво најмање задужена држава у региону и са највећим буџетским суфицитом. Могли би се упитати па зар је то ризик. Јесте, јер и даље, и данас као друштво знамо губити вријеме слушајући таква и слична наклапања, а неријетко смо склони, поведени њима, и донијети одлуке које коче друштвени развој Црне Горе. Нажалост, свједоци смо и да се глобална финансијска криза веома озбиљно осјећа у Европи. Црна Гора и овај регион су дио Европе и не могу остати поштеђени негативних ефеката финансијске кризе. Осјећамо озбиљну кризу у свијету и у области енергетике и производње хране. Резултат тога је раст инфлације и у земљама ЕУ и у нашем региону. То су изазови са којима се већ суочавамо и који ће трајати.

Ипак, мислим да ће им Црна Гора знати одољети. Мали смо, флексибилан систем, нијесмо једносмјерно окренути било ком дијелу свјетског тржишта... Имамо одлично партнерство и на западном тржишту, и у Русији, и на тржишту Средњег Истока. Надам се, ускоро и у Кини. Трендови су добри и Црна Гора ће у кратком року достићи БДП пер капита око пет хиљада еура, што је већ ниво развијености изнад неких чланица ЕУ.

 Из којих извора ће се државни буџет ове године увећати за 130 милиона еура и гдје ће тај суфицит бити усмјерен?

- Извори суфицита су мање-више сви конвенционални буџетски приходи, што значи да имамо евидентан општи економски раст. Није у питању неки појединачни извор увећања буџетских прихода, што би могло бити тумачено као једнократни инцидент. Сви буџетски приходи су повећани и то упућује на закључак да се економија креће путем динамичног развоја и да, као синтезу тога, имамо увећање буџета изнад онога што смо планирали крајем прошле године.

Суочени смо са очекивањем једног дијела јавности да вишак прихода треба потрошити на раст плата запослених у државним службама, дакле на личну потрошњу. Уз пуно разумијевање потребе људи у Црној Гори да вишим квалитетом живота што брже осјете благодети економског развитка о којем говоримо, као и уз уважавање околности да смо почетком миленијума у интересу достизања макроекономске стабилности имали вишегодишњи застој раста плата, као одговорна Влада не смијемо дозволити да заводљивим подилажењем таквим очекивањима у суштини поткопамо стабилност националне економије. У Црној Гори и овом региону имамо више него довољно искуства са производњом инфлације. Зато смо се и опредијелили да доминантан дио вишка прихода усмјеримо на капиталну потрошњу, да уложимо у бржи развој, како би завршавали неке важне пројекте који су у току, а од којих ће општу корист осјетити сви грађани Црне Горе.

Иначе, већ дуго у Влади разговарамо о томе како смањити јавну потрошњу, како смањити стопе пореза и доприноса, како би појефтинили услове пословања инвеститорима и предузетницима. Већ усвојеним законима пројектовано је да се сљедеће године даље обарају порези и доприноси и да се додатно унапређује бизнис амбијент у Црној Гори, јер је то једини пут да задржимо конкурентност наше земље у односу на државе у окружењу и да и даље будемо највећи конзументи директних страних инвестиција.

* Цијене енергената струје и нафте - константно расту. То ће се, очигледно, негативно одразити на економске токове и стандард грађана. Шта ће Влада учинити да се ти негативни ефекти ублаже?

- Када се о томе говори, шира јавност обично очекује палијативне мјере и тренутне ефекте. По мени, овај проблем морао би нас мотивисати да размишљамо како рјешавати проблем на дуги рок. Ми смо већ дуго зависни од увоза електричне енергије. Прије неколико година то је било тридесетак одсто годишње потрошње, а сада се наш дефицит креће према 35-ом и 36-ом подиоку укупног конзума.

Надаље, на почетку смо великог инвестиционог циклуса, што значи да ћемо за коју годину добити нове крупне потрошаче електричне енергије. Рецимо, реализацијом пројекта Велике плаже и Аде, или пројекта аутопута са јавном расвјетом рађају се нови потрошачи и наш дефицит ће се додатно увећати. Могуће је, наравно, нешто постићи и рационализацијом потрошње. Анализом структуре потрошње електричне енергије могло би се закључити да Црна Гора није на Медитерану, него на далеком сјеверу. Дакле, извјесно да се један дио електричне енергије, који се користи за загријавање, може супституисати неким другим, јефтинијим изворима енергије. Опет, све те рационализације које проводимо кроз имплементацију стратегије енергетске ефикасности, неће ријешити наш проблем. Он се једино може ријешити већом производњом.

* Говорите ли о неопходности изградње нових хидроелектрана?

- Све што ћемо урадити изградњом мини електрана, производњом електричне енергије из вјетра или сунца, неће бити довољно да затвори наш биланс. Морамо, ипак, ући у изградњу великих објеката за производњу електричне енергије. Имамо значајне резерве, како хидро, тако и термопотенцијала. Сада у ЕПЦГ и надлежном министарству обављамо озбиљне припреме за расписивање тендера којим ћемо обезбиједити улазак стратешког партнера у власничку и управљачку структуру електропривредног предузећа. Продаћемо један дио акција државе у ЕПЦГ, чиме нећемо угрозити већинско државно власништво. Тако добијени новац употријебићемо за оптимизацију постојећег система, инвестицијама у преносне, дистрибутивне системе... Наравно, уз новац потребан нам је и нови квалитет управљања и менаџмента, у чему нам такође може помоћи стратешки партнер. Паралелно са тим припремамо и тендер за избор партнера са којим ћемо градити нове објекте. Приоритетно, под пажњом је енергетска валоризација Мораче као и изградња другог блока Термоелектране у Пљевљима.

Према томе, идућа година могла би бити година интензивне реализације пројеката који ће дугорочно ријешити питање зависности Црне Горе у потрошњи електричне енергије. Краткорочно, оно што је реално, већ радимо. Пошто све скупља увозна електрична енергија погађа породичне буџете, припремили смо један свеобухватан социјални програм, којим желимо да најугроженије категорије становништва заштитимо мјерама социјалне политике. И то је већ у реализацији.

* Већ дуже вријеме инсистирате на изградњи капиталних инфраструктурних објеката: аутопутева, нових извора енергије, комуналних објеката. Сматрате ли да се, ипак, предуго обављају припреме за почетак њихове изградње?

- Знам да је могуће и тако гледати на процес припреме за градњу капиталних инфраструктурних објеката. Може се, свакако, поставити питање: зашто се ти послови нијесу завршили раније, прије обнове независности. Ипак, сви се сјећамо колико је не само политичка, него укупна друштвена пажња тих година била потпуно фиксирана на питање државног статуса. Томе треба додати и да је тек након на референдуму потврђене стабилности Црна Гора задобила повјерење озбиљних финансијских и грађевинских партнера, који су спремни да са нама реализују овакве пројекте. И у организованијим државама него што је Црна Гора данас таква документација се припрема по три, четири и пет година.

Послије свега, у овом тренутку је наглашена одговорност Владе која води тендерске процедуре да из мноштва заинтересованих одабере праве партнере. Имамо планску и пројектну документацију, имамо понуде за финансирање, имамо интересовање најкрупнијих партнера за реализацију свих понуђених инфраструктурних, енергетских и туристичких пројеката и мислим да ће се након само неколико година континуираног квалитетног рада на том плану Црна Гора препородити.

* Најавили сте аплицирање за чланство у ЕУ до краја ове године, са планом да се тај циљ оствари до 2012. Мислите ли да ирски референдум може угрозити европску перспективу Црне Горе и региона уопште?

- Влада је усвојила Национални програм интеграције који јасно говори да у периоду 2008/2012. године планирамо да обавимо све домаће задатке на том плану. Наравно, проширење ЕУ јесте прије свега партнерска тема за ЕУ, с једне стране, и за све који би жељели да се придруже ЕУ, с друге. Из нашег угла гледано, мислим да смо одговорно планирали и да ћемо своје обавезе испунити до 2012. Но, хоће ли Црна Гора 2012. или неке касније године бити пуноправни дио ЕУ увелико зависи и од способности ЕУ да брже превазилази очигледне институционалне проблеме у свом функционисању. Погрешан је закључак који се може чути не само овдје, него и у неким европским пријестоницама, да је ЕУ уморна од проширења или да су њени проблеми настали претјераним проширењем. Не. Мислим да је ЕУ ту дилему правилно ријешила тада када је група од десет земаља (2004. године) постала саставни дио ЕУ. Зато мислим да је депласирана дилема да ли и земље Западног Балкана треба да буду дио ЕУ.

На Западном Балкану није ријеч о проширењу, него о уједињењу Европске уније. Око нашег региона већ је европски обруч и било би нерационално за Европу да унутар тог обруча задржи сиву зону у којој се живи по ваневропским стандардима. Зато тврдим: колико је наш интерес да будемо дио ЕУ, толико је интерес ЕУ да Западни Балкан буде у њеном саставу. Вјерујем да ће се и ова недоумица изазвана ирским не на референдуму превазићи већ током француског предсједавања Европском унијом.

За то вријеме ми треба да радимо свој посао. Мање је важно јесмо ли аплицирали за чланство у априлу или ћемо то урадити у октобру. И у априлу и октобру, када аплицирамо, не добијамо по аутоматизму статус кандидата. Тиме се само покреће процедура која траје некад годину, некад мјесец-два краће или дуже, а за сво то вријеме морамо врло предано реализовати послове чији ће резултати учврстити наше европске партнере у увјерењу да нам додјелом статуса кандидата упуте јасну поруку - добродошли у породицу равноправних европских држава.

* Дакле, апликација у овој години?

- Ми ћемо апликацију, како сада ствари стоје, поднијети током 2008. године. Тада ћемо у Црној Гори бити са више самопоуздања и са више аргумената пред нашим европским партнерима да смо испунили добар дио обавеза које смо преузели ССП-ом. Сматрам да ће и ЕУ за који мјесец бити у бољем стању, да ће превазићи недоумице изазване ирским референдумом и да ће, самим тим, имати више расположења да прихвати даљи напредак држава Западног Балкана ка пуноправном чланству у ЕУ.

* Уз позитивне сигнале из Брисела стижу и сугестије за ефикаснију борбу против организованог криминала и корупције. Којим институционалним механизмима одговарате на такве захтјеве?

- Те препоруке разумијемо добронамјерно. Свјесни смо да су корупција и организовани криминал глобални проблем. Он је присутан и у најразвијенијим државама у свијету, па ћемо се лако сложити да је присутнији у државама у транзицији. Дакле, проблем постоји, гледамо му у очи и рјешавамо га као читав развијени свијет. На нормативном плану, преузели смо сва позитивна искуства која владе развијених земаља имају у борби са тим проблемом. Након доношења новог Устава и закона из ове области, предузели смо и значајне институционалне промјене које се тичу другачијег позиционирања државног тужиоца, организације виших судова, укључујући и формирање посебних одјељења за борбу против тероризма, организованог криминала и корупције, закључно са битним промјенама у начину вођења истражног поступка. Све су то неопходне законске и институционалне претпоставке за ефикаснију политику у овој области.

Веома је важно да се настави и са интензивном реформом унутар правосудне гране власти. Мој утисак је да предсједница Врховног суда тај посао води и енергично и успјешно, и то ме врло охрабрује, јер мислим да без учинковитије правосудне власти неће бити ни цјеловитих ефеката на политичком и економском плану. У посљедње вријеме постигнути су на овом плану изванредни резултати. Ја сам недавно и у Бриселу и овдје говорио језиком цифара: колико имамо осуђујућих пресуда током претходне три године за организовани криминал и кривична дјела са елементима корупције.

Дакле, нетачна је и злонамјерна тврдња појединих опозиционих лидера да у Црној Гори нема пресуда против починилаца кривичних дјела из области организованог криминала и корупције. Подсјетићу, само у овој години, само у једном предмету, у једном суду, Основном суду у Подгорици, пресуђено је против 18 лица- укупна казна је преко 50 година робије, међу којима има и државних службеника... Црна Гора се евидентно ефикасно носи са овим проблемом, а институционалним промјенама стварамо добре услове да се са тим успјешно носимо на дуги рок. Имајући у виду искуства развијених земаља, правилније је рећи трајно.

* Како оцјењујете квалитет и динамику процеса приступања НАТО-у?

- Достигнутим нивоом интеграције у НАТО направили смо логичан, очекиван корак напријед у односу на интеграције у ЕУ. Од Самита у Букурешту дио смо Интензивираног дијалога са НАТО, што значи да је доста реално очекивање да би на Самиту у Француској и Њемачкој током идуће године могли направити и наредни корак и постати кандидат за чланство. Изузетан је интерес Црне Горе да буде дио НАТО. То је перспектива и региона у цјелини. Довољно је анализирати склоност људи који живе на Балкану да током историје упорно, у циклусима, понављамо грешке и изазивамо нестабилности са трагичним посљедицама. Тек смо изашли из посљедњег ратног стања, па се можемо занијети да смо коначно научили лекцију, али то се вјероватно непосредно послије ратова које су водили чинило и нашим прецима. Па су, закључно са нашом генерацијом, недуго и затим опет били у безбједносним изазовима и ризицима.

Зато сматрам да би приступање Црне Горе и свих балканских држава НАТО-у било додатна гаранција да наши потомци неће пролазити све оно кроз шта смо ми, нажалост, пролазили током посљедње деценије 20. вијека. Зато, Влада има обавезу да тај наш интерес, који је интерес сваког одговорног родитеља, приближи грађанима Црне Горе и да им помогне да превазиђу предрасуде о НАТО-у као опасној војној алијанси, непријатељски настројеној према Црној Гори. Напротив, ја у НАТО интеграцији на Балкану видим шансу да учврстимо стабилност и да учинимо безбједнијим, стабилнијим, квалитетнијим живот нашим потомцима. Зато ћемо као Влада у наредном периоду радити веома интензивно на имплементацији комуникационе стратегије са црногорском јавношћу, да бисмо проширили расположење за ту интеграцију и да би, у тренутку када буде актуелан пријем, били сигурни да имамо већинско расположење грађана за то.

Нужна суптилност у коалиционим односима

* У парламенту главног града очигледни су дисонантни тонови у владајућој коалицији. Ваш коментар?

- Не чини ми се да се догађа нешто ново. Имамо политичку коалицију која траје већ извјесно вријеме и на државном и на локалним нивоима, коју доминантно чине та два партнера, са изразитом диспропорцијом. Ту су мање-више очекивана или неминовна трвења, само што мислим да смо их на државном нивоу доста успјешно балансирали и превазилазили. Моја сугестија сарадницима у Подгорици била је да са нужном суптилношћу приступе очувању повјерења међу коалиционим партнерима. Деликатна је црногорска политичка сцена данас. Лакше је размишљати када имате више потенцијалних коалиционих партнера. Утолико прије наглашена је одговорност не само ДПС него и СДП да превазилазимо дневно-политичке разлике да би могли успјешно остварити оно што је заједнички интерес, а то је динамичан економски и демократски развој Црне Горе.

Рационалније је да сједиште парламента буде у Подгорици

* Какав је Ваш став поводом иницијативе да се у новом закону о пријестоници уведе одредба којом би се сједиште црногорског парламента преселило (односно вратило) на Цетиње?

- Без дилеме, одређени симболи државности Црне Горе треба да имају сједиште у пријестоници. Моје увјерење је да се потреба за тим исцрпљује кроз три важне институције: сједиште Уставног суда, Министарства културе и резиденција предсједника државе. Да ли скупштинска администрација и посланици треба да раде на Цетињу, када, ипак, нимало јефтине услове за функционисање парламента имамо у Подгорици? Ми смо се упознали са амандманом којег је поднијела група посланика и као Влада одлучили да тим поводом у овој фази не саопштавамо свој став. Нека парламент сам током расправе о амандманима на тај закон каже да ли је склон таквој идеји. И даље, мислим да је рационалније неколико симбола црногорске државности смјестити на Цетињу, а све што тражи скупе услове пуне функционалности наставити да организујемо у Подгорици, која као главни град нуди више могућности.

Министри

* Када сте поново преузели функцију премијера, саопштили сте да ће они министри који могу да издрже Ваш темпо рада остати на својим позицијама. Како се по многима очекивана реконструкција Владе није догодила, значи ли то да су сви министри, условно речено, у идеалној радној кондицији?

- У прва четири мјесеца, у основи, министри су испунили моја очекивања. Знате да никад нијесам рекао да сам задовољан како Влада ради, значи да су моја очекивања увијек већа. Након ова четири мјесеца направио сам рентгенски снимак и уочио одређене слабости у функционисању неких ресора. Ипак, вјерујем још да је све то отклоњиво и да овом тиму треба поклонити повјерење. Мислим да смо урадили оно што сам ја видио као наш примарни задатак. На почетку сам рекао да ова Влада не треба да редефинише стратешки курс државне политике. Он је правилно постављен. Влада треба да ради на том колосијеку и мора да покуша да појача динамику кључних процеса. Прије неколико мјесеци учинило ми се да су одређени процеси донекле успорени и сматрао сам најважнијим задатком нове Владе да покушамо да то поправимо. Чини ми се да то успјешно радимо. Али, наравно, увијек може боље...

О Косову и односима у региону

* У својим јавним иступима често потенцирате значај регионалне стабилности. Како, у том контексту, гледате на независност Косова и његово признавање од стране Црне Горе? Како бисте у овом моменту оцијенили актуелне односе са Србијом и другим земљама региона?

- Примијетили сте да Црна Гора има врло конструктиван и промишљен став о питању Косова. Став који је изазвао одређене недоумице у једном дијелу домаће политичке јавности. Тај став сам, вјерујем, аргументовано изнио у парламенту приликом избора нове Владе. Након тога, на упит опозиције и посленика јавне ријечи, понављао и додатно појашњавао.

Наиме, увјерења сам да је дошло вријеме у којем Црна Гора као независна држава на сваком питању, а ово је једно од важних политичких питања за будућност региона, мора озбиљно, цјеловито и дугорочно сагледавати своје стратешке националне интересе. Наш национални интерес је да данас, када се приводи крају регионална безбједносна криза, не дођемо у ситуацију да угрозимо оно што смо веома умјешно чували током претходне двије деценије. А то је унутрашња стабилност и међуетнички склад. Црна Гора је мала, али изразито мултиетничка држава и због тога се у питањима какво је однос Србије и Косова налази пред врло деликатним изазовима. Сматрамо зато да смо веома промишљено водили политику у односу на признање Косова након проглашења њихове независности 17. фебруара ове године.

Такође, не треба доказивати колико је за Црну Гору, као и за све државе региона, важан однос са Србијом. Од њене стабилности пресудно зависи стабилност региона, а сви смо заинтересовани за стабилност региона да би брже остваривали своје националне интересе. Свјесни смо да смо нашом независношћу можда појачали анимозитет једног дијела србијанске јавности према Црној Гори. Наравно, то нас није поколебало. Супротно, добили смо сатисфакцију у резултатима убрзаног економског и демократског развоја да смо правилно одлучили обнављајући црногорску независност. Али, свакако није наш интерес да се анимозитет Србије према Црној Гори продубљава. Неодговорно би, дакле, било казати - не занима нас шта Србија о томе мисли. Занима нас, јер желимо стабилну и проевропску Србију да би регион био стабилан. То су и најважнији разлози због којих смо врло промишљено слиједили своје суштинске националне интересе на ову тему. Исто тако, сматрамо да морамо и у овој фази показати одговорност, лојалност европској и евроатлантској заједници, чији члан желимо да будемо. Њена политика у односу на питање Косова је политика формализације онога што се догодило 1999. године, након Милошевићевог покушаја геноцида над Албанцима на Косову и након НАТО интервенције. Подсјећам, тада је Косово изузето из правног поретка државе Србије. Од тада Србија не врши ни једну функцију на простору Косова. А 2008. се догађа нешто што је мање или више, умјесан или неумјесан, политички припремљен или неприпремљен покушај међународне заједнице да формализује оно што се фактички догодило прије девет година.

* Да ли је уопште реално разговарати о томе да је точак историје могуће зауставити и окренути унатраг?

- Дефинитивно не. И сигуран сам да то знају и људи који пресудно утичу на политички живот Србије, а који су, опет очекивано, критичари нове политичке реалности на Косову. Разумијем њихове ставове и исто тако очекујем да они разумију позицију Црне Горе и других држава региона које морају, уважавајући деликатност и тежину суочавања данашње Србије са косовским епилогом - за који заслугу много више носе генерације претходних политичара - једнако тако уважавати нову политичку реалност.

Црна Гора ће наставити да врло промишљено води и овај дио политике у намјери да очува интерну стабилност, да не квари односе са сусједима, дакле ни са Србијом, и да истовремено слиједи оно што је матични ток европске и евроатлантске политике. Ту нову политичку реалност у нашим односима са Србијом, уосталом, показује и недавна посјета српског шефа дипломатије Подгорици, као и позив Тадића и Цветковића да посјетим Београд, који сам са задовољством прихватио...

Нијесам задовољан ефикасношћу администрације

* Да ли сте задовољни ефикасношћу државне администрације, када се зна да смо више од двије године од обнављања независности чекали на основна лична документа, регистарске таблице за возила...

- Нијесам! Не вјерујем, међутим, да ће вам било који предсједник владе, свеједно да ли је ријеч о балканској, европској или америчкој влади, рећи да је задовољан ефикасношћу администрације. Без обзира што политиком Владе већ више година промовишемо развој бизниса, као кључни циљ чије остварење треба да допринесе валоризацији националних ресурса, развоју националне економије, запошљавању, у крајњем унапређењу квалитета живота, још је присутна инерција из претходног периода у понашању администрације. Она, на различитим нивоима, не разумије да би сваки Владин чиновник, или чиновник у локалној самоуправи морао својим поступком да допринесе ефикаснијим процедурама које обезбјеђују амбијент за развој бизниса. То упорно понављам министрима и старјешинама државних органа.

Наш интерес је да створимо повјерење код људи из бизниса - да уложе свој капитал. Ако они не уложе капитал у те пројекте, мораће то да уради Влада. А ми га можемо обезбиједити тако што ћемо одмах повећати порезе и тиме оптеретити обвезнике, укључујући и наше грађане, или што ћемо узети кредите, па, опет, њихово враћање ослонити на пореске обвезнике, што свакако значи дугорочно задуживање будућих генерација. Због тога је наш интерес да идемо путем изградње повјерења и јавно-приватног партнерства са домаћим и страним инвеститорима, које морамо убиједити да у Црној Гори боље него другдје могу осварити своје интересе. У противном, они неће уложити капитал и ми ћемо бити осуђени на стагнацију.

Када говорим о конкурентности Црне Горе као инвестиционе дестинације, важно је разумјети да се ми у том погледу не такмичимо са Великом Британијом. Наша администрација мора пружити бољи сервис од босанске, српске, албанске, хрватске. Тада ће Црна Гора и даље имати највећи прилив страних инвестиција у региону. То је жив процес. И наши сусједи имају исти циљ и предузимају мјере да нам преотму примат у погледу инвестиционе атрактивности.