Одржан округли сто о ПЕР ЦГ 2018-2020: фокус макроекономска стабилност и унапређење конкурентности

У склопу јавне расправе о Нацрту програма економских реформи за Црну Гору за период 2018-2020. година – најважнијег Владиног економског документа структурираног и рађеног према методологији Европске комисије – одржан је округли сто у сриједу, 27. децембра текуће године на којем су учествовали представници удружења привредника, удружења синдиката, невладиног сектора, универзитета, локалне самоуправе, ресорних министарстава у Влади Црне Горе и Делегације ЕУ у Црној Гори.

Нацрт програма економских реформи, чијом израдом коориднира Кабинет предсједника Владе, садржи јасне циљеве економске политике, укључујући детаљну Агенду структурних реформи, представила је Координаторка Радне групе Владе за израду овог документа, др Нина Вујошевић, док је мјере, политике и пројекције у области макроекономије и фискалног оквира представила координаторка за поглавља 2 и 3 документа - Макроекономски и фискални оквир- Ива Вуковић, из Министарства финансија.

Координаторка Програма, госпођа Вујошевић је истакла да је Програм економских реформи основни документ у економском дијалогу са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ којим Влада представља своју економску политику у средњем року и који доставља Европској комисији до краја јануара. Вујошевић је истакла да је документ рађен у складу са смјерницама које је ЕК доставила Црној Гори и навела је кључне развојне документе и приоритете Владе на којима се заснива израда Програма економских реформи. Он се заснива и на шест кључних препорука ЕУ са министарског састанка одржаног у Бриселу у мају 2017. године које је ЕУ предложила Црној Гори у изради Програма економских реформи за 2018. годину. Вујошевић је у уводном дијелу приближила учесницима пакет од 20 приоритетних реформских мјера које утичу на раст конкурентности и које су изабране како би одговориле на препреке расту, са циљем повећања конкурентности црногорске економије и динамизирања економског раста.

Она је нагласила да се остварење стартешког развојног циља земље, у Програму економских реформи за 2018. годину, као и у претходној години, темељи на мјерама економске политике које се односе на јачање макроекономске стабилности земље, као и мјерама на унапређењу конкурентости.

Према ријечима координаторке за израду другог и трећег поглавља документа - Макроекономског и фискалног оквира, госпође Вуковић, еконосмки раст у прва три квартачла 2017. је био снажан са стопом од 4,5%. Истакла је да ће се макроекономски оквир у наредном средњорочном периоду заснивати на инвестиционој активности која ће имати снажан утицај на економске токове. На економски раст ће утицати и спровођење мјера фискалне консолидације предвиђених Фискалном стратегијом 2017-2020. година. У складу са наведеним, према основном сценарију просјечна стопа реалног раста БДП у периоду 2018-2020. година је око 2,8%.

Циљ фискалне политике у периоду 2018-2020. година јесте, како је констатовала госпођа Вуковић, јачање фискалне стабилности као главног фактора укупне макроекономске стабилности, уз јачање привредне активности и конкурентности економије.

Истакла је да је дефицит према основном сценарију пројектован на: -1,6%, 0,1% и 5,4% БДП у 2017., 2018. и 2019. респективно. Јавни дуг је пројектован на 66,5%, 66,1% и 59,7% БДП у 2017., 2018. и 2019. години респективно, односно од 2019. се успоставља његов опадајући тренд.

Учесници у дискусији су дали конструктиван допринос, предлажући сагледавање могућности додавања нових мјера у поглављу 4 документа, као и у унапређењу појединих дјелова текста мјера попут оних у оквиру запошљавања и тржишта рада и секторског развоја. Представници Уније псолодаваца послодаваца И привредне коморе Црне Горе, господин Мулешковић И госпођа Дракић, су истакли нопходност сагледавања могућности адресирања проблема евеликог броја парафискалитета на локалном нивоу те могућност њиховог адресирања и смањења кроз текући Програм. Такође, представник Уније послодаваца је нагласио важност јачања улоге Социјалног Савјета као тијела које би требало верификује сва законска документа у погледу њихове усаглашености са свим заинтересованим странама. Привредна комора Црне Горе је похвалила квалитет докумнета и истакла да су сви инпути који су били упућени са њихове стране за писање нацрта Програма, уврштени.

Представница Уније слободних синдиката, госођа Пејовић је поновила, раније истакнуте ставове у вези са мјерама фискалне консолидације које је Влада усвојила и истакли важност сагледавања могућности укључења неколико реформских мјера које се односе на повећање пореза на добит, који је у овом тренутку 9%, те по њиховом мишљењу треба доћи до његовог повећања ради већег опорезивања добити мултинационалних компанија и оних који зарађују највише. Такође представница синдиката је предложила неколико мјера које се односе на укидање пореских олакшица увођење пореза на луксуз, јачање мјера у броби против неформалне економије итд. Представница Централне Банке Црне Горе, госпођа Митровић је нагласила усаглашеност макроекономских пројекција као и пројекција инфлације у нацрту програма за 2018. са пројекцијама које публикује Централна банка. Такође су истакли добро одређени избор приоритета економске политике као и њихову усаглашеност са Фискалном стратегијом што додатно даје на квалитету документа.

На округлом столу је договорено да учесници доставе своје коментаре и сугестије на Нацрт програма економских реформи у писаној форми, како би исти били сагледани у циљу доприноса финализацији наведеног документа.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ