Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Извод из интервјуа потпредсједника Владе Зорана Пажина за новогодишњи број „Побједе“

Објављено: 01.01.2018. 22:08 Аутор: КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ
О резултатима у области владавине права и очекивањима у 2018. години

„Рекао бих да је питање владавине права и, конкретно, борбе против корупције и организованог криминала не само предуслов нашег даљег напретка у европским интеграцијама, већ насушна потреба укупног економског и друштвеног просперитета наше државе. Зато су ова питања у сржи, не само наше интеграционе агенде, већ и свих реформских напора Владе.

Поменућу само неке од остварења у овој области у 2017. години. У дијелу борбе противкорупције и организованог криминала привремено је одузето 250.000 квадрата пословних и стамбених простора, других објеката и земљишта, чиме је починиоцима кривичних дјела послата јасна порука да се криминал не исплати. Осим тога, у протеклој години, спроведене су истраге против 63 лица за кривично дјело организованог криминала, док су подигнуте оптужнице против 43 лица.

Јасан напредак који смо у овој области остварили у протеклој години био је темељ свих успјеха државне политике у првој години рада Владе, укључујући финализацију процеса приступања НАТО-у, учвршћивање водеће позиције у процесу европских интеграција и остварење једне од највећих стопа привредног раста тренутно у Европи.

На бази ових резултата очекујемо да ће у 2018. години бити створени услови за добијање мјерила за затварање преговарачких поглавља 23 и 24. То би био велики успјех и кључни корак ка окончању преговарачког процеса у овим поглављима, чије ће затварањ е заправо значити и успјешно окончање комплетног преговарачког поступка и пуну спремност Црне Горе за приступање Европској унији.“

О случају Светозара и Милоша Маровића

„У случају Светозара и Милоша Маровића ситуација је јасна. Суд је донио правоснажну пресуду којом су обојица осуђени на затворске казне, које морају одслужити у Црној Гори. Како се нијесу јавили на позив надлежних органа на издржавање затворске казне, против обојице осуђених расписане су међународне потјернице путем Интерпола. Правосудни органи Црне Горе су у овом случају рекли своје. Ипак, правда ће бити задовољена тек када се, путем међународне полицијске сарадње, обезбиједи да Светозар и Милош Маровић одслуже затворске казне у Црној Гори.

По наводима њихових адвоката, они се сада налазе у Србији. Ми смо, наравно, изразили интересовање код надлежних органа Републике Србије да осуђени буду ухапшени и изручени Црној Гори.

Нема сумње да је хапшење и изручење Светозара и Милоша Маровића нашој земљи, ради одслужења затворске казне, веома важан тест за учинковитост регионалне полицијске сарадње. Разумијем и дијелим забринутост црногорске јавности због непоступања надлежних органа Републике Србије по међународној Интерполовој потјерници против Маровића, тим прије јер за такву пасивност нијесмо добили никакво образложење.

У овом предмету се води веома опсежна финансијска истрага, која обухвата укупно 74 лица. Виши суд у Подгорици је привремено забранио коришћење и располагање имовином осуђених до окончања финансијске истраге. Осим тога, Специјално државно тужилаштво је затражило од суда трајно одузимање више некретнина које су предмет ове финансијске истраге и тај поступак је у току. Дакле, у овом случају, поступак одузимања имовине стечене криминалом је покренут и њиме се интензивно баве надлежни државни органи.“

О потреби тјешње сарадње између Владе и цивилног сектора

„Вјерујем да нигдје у региону невладине организације нијесу тако снажан и активан друштвени чинилац као у Црној Гори. То није случајност, такав друштвени положај темељи се на озбиљним капацитетима којима НВО сектор располаже у нашој земљи.

За малу Црну Гору то је велики ресурс. Да будем сасвим јасан, сматрам да сарадња Владе и НВО није довољно продуктивна, односно да је премало случајева у којима јавни и цивилни сектор раде заједно на стварању нове вриједности за грађане.

Имам утисак да често подлијежемо атмосфери политичке утакмице, која не треба да буде у сржи односа Владе и НВО. Вјерујем да ту има обостране одговорности. Са једне стране у црногорској јавној администрацији не постоји дуга традиција и развијена култура сарадње са невладиним организацијама, док се са друге стране најактивније невладине организације најчешће профилишу као оцјењивачи и критичари јавних политика, а недовољно употребљавају своје вјештине и знања за сарадњу са јавним властима у стварању нове вриједности за грађане.

Увјерен сам да црногорско друштво не може да приушти ситуацију у којој цивилни и јавни сектор не сарађују и у којој би се драгоцјена друштвена енергија расипала на псеудополитичка сукобљавања. Такође, чврсто вјерујем да је наша заједничка дужност да афирмишемо сарадњу Владе и НВО на принципу партнерства за друштвено добро.

Зато ћу већ почетком наредне године иницирати консултације са представницима НВО сектора и међународним партнерима на ову тему, како бисмо на бази најбољих међународних искустава и добре домаће праксе развијали конструктивну сарадњу између државних институција и цивилног сектора, која ће унаприједити квалитет кључних јавних политика и осигурати да се оне креирају и спроводе по мјери грађана.

Измјенама Закона о НВО створене су добре системске претпоставке за такву сарадњу. Држава се обавезала да обезбиједи знатна средства за финансирање пројеката и програма у областима од јавног интереса које реализују невладине организације, у износу од најмање 0,3 одсто текућег годишњег буџета, уз додатних 0,1 одсто за финансирање активности НВО у области заштите лица са инвалидитетом. Уведен је нови систем буџетске подршке, по којем Влада, на приједлог органа државне управе, утврђује приоритетне области од јавног интереса и висину средстава за финансирање пројеката и програма НВО у тим областима. Судећи по коментарима представника НВО и приједлозима који су упућени Влади од државних органа, свакако да има простора да овај значајан нови механизам сарадње буде боље искоришћен и то је наш први задатак у овој области у новој години.

Дакле, измјенама Закона о НВО опредијељена су знатна средства за финансирање програма и пројеката НВО и уведен нови механизам сарадње са државним органима у приоритетним областима јавних политика. Сада је потребно радити на развоју културе сарадње и склапању партнерстава јавног и цивилног сектора, која ће дати нову вриједност јавним политикама и унаприједити сервисе које пружамо грађанима.“

О медијима

„Не мислим да се високи стандарди у области медијских слобода или професионалног извјештавања могу обезбиједити доминантно казненом политиком судова. Склонији сам ставу да је потребно континуирано радити на развоју стручних капацитета и снажењу професионализације и независности новинара. У складу са принципом саморегулације, односно независне регулације електронских медија, највећа одговорност за напредак у овој области лежи у оквирима саме новинарске струке. Држава са друге стране мора учинити и чини све да спријечи или санкционише било који напад на новинаре или имовину медија.

Као значајан проблем медијске заједнице препознајем и неријешен радно-правни статус и ниска примања великог броја новинара, о чему говори и Синдикат медија Црне Горе у недавно објављеном извјештају. Није тешко закључити да незавидан економски и социјални положај новинара свакако негативно утиче на квалитет њиховог извјештавања. Подсјетићу да је Влада, свјесна неповољне економске ситуације у домаћој медијској индустрији, у марту ове године обезбиједила помоћ свим активним емитерима у Црној Гори у износу од 1,84 милиона еура.

По налазима Синдиката медија, чак три од четири новинара у свакодневном раду трпи притисак од уредника, преко којих менаџери и власници медија остварују свој политички утицај. У дјелатности коју називамо и четвртим стубом демократије, овакво стање је изузетно забрињавајуће.

Ипак, имајући у виду принцип саморегулације у области штампаних медија, односно независне медијске регулације у области електронских медија и посебне, такође независне, контроле рада јавног сервиса, Влада има веома ограничено поље дјеловања у овој области. Оно што, свакако, остаје значајна обавеза и висок приоритет у раду извршне власти јесте да обезбиједи што виши степен личне безбједности, као и равноправне услове рада свим представницима медија.

Статистички подаци за 2017. годину показују да у Црној Гори данас не можемо говорити као о земљи у којој је насиље над медијима системски проблем. Закључно са септембром ове године, пред правосуђним органима Црне Горе нашла су се четири случаја пријетњи новинарима, од којих је један предмет ријешен осуђујућом, један ослобађајућом пресудом, а за два предмета је поступак у току.“

О будућности Црне Горе у Европској унији 

“Година на измаку, у којој је обиљежена 60. годишњица од потписивања Уговора из Рима, била је прилика да се подсјетимо да је Европска унија, са свим својим проблемима и комплексностима, обезбиједила најдужи период мира, солидарности и просперитета у познатој историји Европе. Цесто заборављамо да су те 1957. године, када је основана Европска економска заједница, само 12 од садашњих 28 чланица ЕУ биле демократске државе, да би управо захваљујући великој трансформационој моћи идеје уједињене Европе, ЕУ данас израсла у највећу свјетску заједницу демократских друштава, у којој је просјечна стопа запослености достигла највећи икада забиљежени ниво више од 70 одсто.

Политика проширења ЕУ, која заправо представља континуирани процес ширења мира, просперитета и демократије на читавом европском континенту, дала је, без сумње, пресудан допринос овим успјесима.

Без обзира на неспорна достигнућа идеје уједињене Европе, сама Европска унија се данас суочава са значајним степеном еуроскептицизма њених грађана, који је кулминирао одлуком грађана Велике Британије о напуштању ЕУ. Дакле, парадоксално, генерације европских грађана које су рођене и одрасле у уједињеној Европи доводе у питање сврсисходност и вриједност европског пројекта. Међутим, новија историја Балкана нас подсјећа да постоје, такође, генерације Европљана које су, не тако давно, расле у битно другачијим и мого тежим животним околностима, у приликама у којима се мир, безбједност, слобода кретања, квалитетна здравствена њега или доступност запослења нијесу подразумијевали.

Увјерен сам да разлоге за плебисцитарну подршку коју Европска унија, односно идеја уједињене Европе, у континуитету ужива у Црној Гори, треба тражити у искуству деведесетих година прошлог вијека.

Поучени горким сазнањем о томе куда воде балкански путеви изолационизма и екстремног национализма, бирајући пут интеграције у заједницу развијених европских држава, изабрали смо онај међународни оквир који нуди највеће гаранције за безбједност, демократски развој и економски просперитет црногорског друштва.”

О кодификацији грађанског права

„Ријеч је, слободно могу рећи, о најзахтјевнијем правничком послу у држави, за који смо окупили тим истакнутих научника, истраживача и практичара правне струке. Као омаж великом претходнику, Валтазару Богишићу, почетак рада комисије планиран је за јануар 2018. године, када Црна Гора обиљежава 130 година од његовог Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору.

Израда грађанског законика, као кровног прописа који ће објединити кључна начела и правила грађанског права, допринијеће повећању правне и социјалне сигурности правних субјеката и самих грађана, међусобној хармонизацији правних рјешења, као и њиховом усклађивању са ратификованим међународним конвенцијама и стандардима и европским законодавством.

Модеран грађански законик, усаглашен са одговарајућим европским стандардима и прописима, представљаће и значајан системски подстицај за развој домаће привреде и привлачење страних инвеститора, будући да је добро регулисано и предвидљиво пословно окружење важан предуслов пословног успјеха.

Овај захтјевни посао реализује Министарство правде, у сарадњи са Црногорском академијом наука и умјетности и АИРЕ центром из Лондона, уз финансијску подршку Британске амбасаде у Подгорици.“

КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?