Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на отварању конференције "Улога националних академија у XXИ стољећу"

Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић
Говор на отварању конференције "Улога националних академија у XXИ стољећу"
Подгорица, 10. октобар 2008.


Даме и господо,
Уважени академици,
Поштовани представници дипломатског кора,

Част ми је и задовољство да вам се обратим на отварању конференције "Улога националних академија у XXИ стољећу". Посебно ме радује што конференција окупља угледне госте из бројних европских земаља, и што је организује Црногорска академија наука и умјетности. То је још један важан показатељ да је ЦАНУ вриједна чланица европске породице националних академија, да је спремна да пружи свој допринос у изградњи економије и укупног друштвеног развоја истински заснованог на знању. А то је већ императив садашњег тренутка, предуслов да би се одговорило на глобалне изазове, као што су растућа конкурентност, енергетска сигурност, животна средина, праведно друштво. Циљ је јасан - створити све претпоставке за квалитетан живот наших грађана. То прије свега захтијева даља, интензивнија улагања у образовање, истраживања и иновације. Исто тако, и развој сарадње између привреде, академије и Владе. У суштини, стварање свих кључних претпоставки за остваривање циљева који су дефинисани и Лисабонском стратегијом ЕУ.

Протеклих година, а посебно од стицања независности 2006. године, Црна Гора је остварила динамичан економски развој, праћен константним унапређењем демократских слобода и усклађивањем правног система са европском легислативном и најбољом праксом. Савладали смо дојучерашње главне бољке црногорског друштва стопа незапослености је изразито смањена, а по страним директним инвестицијама лидер смо у региону. Једном ријечју, створене су све претпоставке за убрзан и свеобухватан развој наше земље. Но, свјесни смо да сви постигнути резултати не могу добити пуно значење, уколико наша прегнућа не доведу до друштва утемељеног на знању, које видимо као основну полугу даљег напретка. Стога Црна Гора тежи да буде укључена у глобалне научне и технолошке токове, не само због тога што је у нашем интересу да активно пратимо динамичне процесе који се у овој сфери одвијају, него првенствено због свијести да је улагање у образовање и науку уједно и стварање највећег капитала које може имати једна држава. Црна Гора је у јануару ове године приступила Седмом оквирном програму ЕУ за истраживање и технолошки развој. То је још један кључан корак у интегрисању Црне Горе у Европски истраживачки простор и, генерално, у ЕУ. Такође, и потврда да Влада препознаје значај образовања, иновација, истраживања и технолошког развоја у изградњи друштва заснованог на знању.

Улогу националних академија у новом времену између осталог видим и као потенцијалног замајца развоја у различитим областима људског дјеловања. Конкретни научни пројекти, уз своју практичну примјенљивост и ефикасност, добродошли су при сваком озбиљном стратешком промишљању политике и друштва у цјелини. Функција науке и њеног критичког дискурса је да свестрано сагледа развојне шасне заједнице у којој дјелује.

Очекивања од академија наука су вишеструка, што свједоче и наслови сесија конференције Улога националних академија у XXИ стољећу. Интегритет друштва у многоме зависи од његових интелектуалних капацитета. Зато са посебним сензибилитетом разумијевамо дјелатности научне јавности. Савјетодавна улога академија наука као независних институција владама у рјешавању питања развоја је од великог значаја.

Захтјевна и инспиративна тема која вас је овдје у Подгорици окупила јасно потврђује вашу одговорност за друштвене, економске, културне и друге процесе. Увјерен сам да без квалитетне сарадње са академском и научном заједницом ниједна озбиљна политичка елита не може рачунати на успјех. Зато је и обавеза државе да континуирано унапређује услове за рад националне академије, подстрекне научно-истраживачки дух и створи одговарајући амбијент за реализацију бројних иницијатива и стратешки важних пројеката. Научна сцена је с друге стране у обавези да осмишљава пројекте који могу да доприносе дугорочном развоју, креирајући научни и културни амбијент.

Подсјетићу вас данас да су се многобројни значајни научници из Црне Горе духовно формирали у другим срединама, активно учествујући у њиховој изградњи. Данашњи скуп најбољи је повод да саопштимо да је неопходно обједињавање свих креативних потенцијала у смислу даљег просперитета Црне Горе и њене сигурне европске будућности. На путу ка бољем, праведнијем и богатијем друштву потребно је ујединити нашу памет. Јер само примјером посвећености изградњи заједнице у којој живимо можемо бити од користи глобалним токовима.

Црна Гора тежи да политику високог образовања и науке обликује тако да она може одговорити високим захтјевима савременог друштва. При томе смо свјесни да наша улагања у истраживање и развој морају континуирано подстицати ова стремљења. Улазак у друштво земаља које партиципирају у великим пројектима свјетске научне заједнице представља развојну потребу и интерес Црне Горе.

Нови изазови које доноси XXИ вијек захтијевају јачање способности за савладавање глобалног знања и технолошког напретка, као извора повећања конкурентне способности друштва. Знање је, између осталог, један од кључних чинилаца подстицања конкурентности привреде, а повећање улагања у знање најпрофитабилнија инвестиција. За нову развојну епоху која је пред нама потребан је нови профил кадрова, чије знање и оспособљеност морају одговарати најсавременијим европским стандардима.
Такође, Влада Црне Горе на путу приближавања Европској Унији предано ради на успостављању повољног амбијента за реализацију различитих научно-образовних процеса. У том смислу, усвојили смо читав низ кључних стратешких докумената, у којима су прецизно артикулисани наши циљеви да на знању градимо друштво и све његове сегменте. Црногорска академија наука и умјетности има посебну одговорност на том плану. При том, веома је битна њена сарадња са сродним институцијама из региона и шире.

Важност научно-истраживачке дјелатности за нас је неспорна, јер знамо да су наука и развој увијек у сагласју. У процесу усклађивања са европским истраживачким искуствима, приступили смо усвајању низа стратешких докумената, од којих бих, овом приликом, издвојио Стратегију развоја научно-истраживачке дјелатности, која се ослања на европске истраживачке политике. Поред тога што поставља јасне истраживачке приоритете, Стратегија дефинише и мјере којима ће се значајно повећати улагање у истраживање, као и подстаћи снажније укључивање научно-истраживачких институција у рјешавање најважнијих питања развоја и побољшање конкурентности наше економије. Такође, подстаћи млади људи да се баве научно-истраживачким радом. Велики стваралачки потенцијали које Црна Гора посједује обавезује нас да се профилишемо као држава препознатљива по знању.

Овдје на тлу слободне Црне Горе, у вријеме откривања Америке, штампан је Октоих првогласник - прва штампана књига код Јужних Словена. Наша се повијест стварала и мачем и пером, а најузорнији примјер је Петар ИИ Петровић Његош који је упоредо водио битку за слободу и за мјесто међу просвијећеним народима Европе. Зато и данас нема дилеме: Црна Гора се мора сврстати у ред земаља које свој просперитет темеље на усвајању врхунских научно-истраживачких домета.

У увјерењу да ће конференција "Улога националних академија у XXИ стољећу" резултирати конкретним доприносом у остваривању наших заједничких европских циљева, желим вам успјешан и плодотваран рад.

Захваљујем на пажњи.