Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на свечаном откривању спомен обиљежја у Бајицама подигнутог у част 90. годишњице Божићног устанка

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:
(Говор на откривању Спомен обиљежја поводом 90 година Божићног устанка)


Даме и господо,
Екселенције,
Уважени потомци црногорских устаника,
Поштовани грађани Црне Горе,

Обелиск Божићном устанку, након готово једног вијека, потврђује смисао жртве тих наших храбрих слободара за идеју црногорске независности, коју ни његов поразни исход није могао затријети ни затамнити. Ово је први споменик посљедњем покушају Црногораца кобне 1918. и 1919. године да оружјем одбране оно што су сматрали смислом свог постојања: своју државу Црну Гору, њен углед и њено право да буде равноправна са савезницима из побједничке алијансе у Првом свјетском рату, који је промијенио географску карту Европе и односе у тадашњем свијету. Слава којом су се овјенчали заувијек је уткана у срж националног и државотворног бића Црне Горе. Та искра вјечности Црне Горе посебно блиста у сусрет 21. мају Дану независности.

Са ове временске дистанце, непристрасно сумирајући факта о овом историјском догађају, његова трагика и значај, без обзира на исход, у истој су равни са многим славним црногорским побједама, као што су битке на Вучјем долу или Мојковцу. Јасно, увијек су на правој страни они који се боре за слободу, за свој идентитет, за своју државу и њено достојанство. Кроз одреднице тог вриједносног суда једино се објективно може посматрати и Божићни устанак 1919. године.

Из поноситих Бајица, са огњишта црногорске самосвијести, кренула је побуна ''за право, част и слободу Црне Горе'', против затирања црногорског имена и црногорске државе. Овдје су наши преци бранили достојанство и право на самобитност црногорског народа. Одавде је отпочела још једна битка за Црну Гору, герилска и емигрантска, касније антифашистичка и ослободилачка, послије свега грађанска и демократска, која је заувијек окончана 21. маја 2006. године. Савремена Црна Гора с поносом његује своју слободарску традицију, баштинећи добре односе са свим сусједима, на свом сигурном европском путу.

Ово је прилика да се присјетимо црногорских бесмртника из свих историјски тешких раздобља, који су оданост својој земљи изабрали за своје знамење, и који су се жртвовали за остварење тог светог циља. Зато са посебним пијететом, својственим демократским и цивилизованим друштвима, и на овај начин чувамо успомену на људе који су те 1919. године дали своје животе за своју Црну Гору. Под овим знамењем изражавамо и људско разумијевање према заблудама наших сународника с друге стране нишана. Искључивост у заступању политичких идеја, конфронтирање међу најближима, разврставање на праведнике и кривце, родољубе и издајнике, на побједнике и поражене кроз злосрећно искуство Божићног устанка, бројне жртве часних црногорских војника и официра, комита, хероја, ратника и устаника, и призму савремених достигнућа у новој Црној Гори дјелују као утваре прошлости.

Најбољи доказ нашег свеколиког историјског трајања и постојаности државотворног ткива Црне Горе представљају данашње тековине на које смо поносни. Подршка државној политици којом је током крваве југословенске драме у блиској прошлости очуван мир у Црној Гори и учвршћена стабилност, остварен економски и демокртски напредак, оснажене институције система, мултиетнички склад, толеранција и суживот, завријеђено поштовање у региону, у Европи и међународној заједници сигурна су гаранција за блиско срећнију будућност за све наше људе. Ми, који имамо привилегију
да изграђујемо Црну Гору по мјери савремене европске цивилизације и универзалних демократских стандарда, на прави начин одужујемо дуг према нашим славним прецима који су кроз историју очували част и државни образ Црне Горе.

Трагика тог времена огледа се и у чињеници да ни они који су надживјели губитак своје државе, и окренули оружје против својих најближих, никаквог добра нијесу дочекали у тој новој држави у којој је Црна Гора избрисана са земљописне мапе. Нека нам то буде стална опомена, али и подстицај да градимо Црну Гору слоге и међусобне толеранције, европски дом за све људе који у њој живе, без обзира на различите политичке, идеолошке, националне и вјерске предзнаке. Генерације у Црној Гори проживјеле су многе драме, и извојевале многе битке, проживјели вријеме настанка и нестанка, и поновног васкрснућа своје државе, од сабље и пушке до оловке. Нема више битака које се не могу ријешити мирним и демократским начином, новим грађанским витештвом, и разборитим одлукама које воде до извјесне европске будућности.

Сигуран сам да је заувијек иза нас остављено емигрантско доба Црне Горе, и зло вријеме у ком је Црна Гора била оно што она није. И зато са овог узвишеног мјеста још једном поручујемо: никад више државног и националног понижења и подређености туђим интересима и циљевима.

Нека је слава јунацима Божићног устанка њоме овјенчавамо и наш празник Дан независности, 21. мај.

Дан који празнујемо, с пуним правом и нескривеним поносом, као побједу свих црногорских побједа!

Нека нам је срећан Дан независности!

Нека је вјечна Црна Гора!



Бајице, 20. мај 2009. године