Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић поднио, у својству мандатара за избор нове Владе, експозе на сједници Скупштине Црне Горе

ЕКСПОЗЕ МАНДАТАРА ЗА САСТАВ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА СЈЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ, 09 . 06. 2009. године

Поштовани предсједниче државе,
Поштовани предсједниче Скупштине,
Уважено Предсједништво,
Поштовани посланици,

Прије нешто више од годину дана у овом високом дому изложио сам стратешке циљеве и приоритетне задатке Владе чији је мандат скраћен због пријевремених парламентарних избора 29. марта.

Стратешки циљеви остају непромијењени и они су датост и за нову и за будуће владе - пуна интеграција у ЕУ и НАТО. Нажалост, промијениле су се околности. Преузимајући Владу 28. фебруара 2008. године, овдје сам констатовао да то чиним у најповољнијем политичком и економском амбијенту у којем се налази млада црногорска држава. Нико није тада претпостављао да ће свијет данас бити суочен са финансијском и економском кризом тако широких размјера, чија су дубина и дужина трајања непредвидиви. Посљедица није поштеђена ни Црна Гора. Знали смо да у чекању није излаз. Зато смо се и одлучили за пријевремене изборе како би Влада имала пуни мандат да одговори на нове изазове и да настави још одлучније са активностима за брзо достизање стратешких циљева.

У међувремену, остварили смо снажан прогрес на путу интеграције Црне Горе у ЕУ и НАТО. Потврђује се да су ови процеси ефикасан механизам који подстиче реформе и доприноси да се кроз динамичан демократски и економски развој унапређује квалитет живота свих грађана. То је пут трансформације цијелог друштва како би у Црној Гори изградили систем који свим грађанима гарантује безбједност, правну сигурност, уживање демократских слобода и једнаке шансе за достизање животног стандарда који имају грађани Европе 21. вијека. Чланство у ЕУ и НАТО остају синтетички израз политике коју ће Влада водити и у наредном четворогодишњем периоду, на унутрашњем, регионалном и међународном плану.

У протеклој години, Црна Гора је учинила даље значајне кораке у европској и евроатланској интеграцији. Прва је од држава потенцијалних кандидата у децембру прошле године поднијела апликацију за чланство у ЕУ. Такође, и прва за коју је Савјет министара ЕУ у априлу ове године затражио од Европске комисије да припреми мишљење о апликацији. Предстоји сложенији и обиман посао на даљим реформама и испуњавану свих обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању, укључујући одредбе повезане са трговином. То је предуслов да би достигли сљедећу, захтјевнију фазу у нашим односима са ЕУ - статус кандидата и отпочињање преговора о приступању.

Важан дио прогреса Црне Горе на европском путу је и текући процес визне либерализације. Нема видљивијег начина да се промовишу реформе и европске вриједности од укидања виза. Тиме се најдиректније и највидљивије доприноси бољем квалитету живота наших грађана и потврђује њихова припадност ЕУ. Влада је приоритетно приступила испуњавању услова за укидање визног режима са ЕУ, и наставља да ради на пуном усаглашавању са правилима и стандардима ЕУ. Вјерујемо да ћемо тиме обезбиједити да Црна Гора буде међу првим државама региона чији ће грађани убрзо без виза путовати у земље тзв. Шенген зоне. Од великог је значаја и приступање Црне Горе Свјетској трговинској организацији, које се приводи крају.

Огроман напредак је остварен у евроатланској интеграцији. То је потврђено на недавно одржаном јубиларном Самиту НАТО. Црна Гора је у прошлој години постала дио Интензивираног дијалога са НАТО и наставила са испуњавањем обавеза из других програма. Такође, и пуноправна чланица Јадранске повеље, значајног регионалног механизма за бржи пут у НАТО. Остварени резултати препоручују Црну Гору за што скорији улазак у МАП. То је суштински статус кандидата у Алијанси, нови значајан искорак у даљем усклађивању са међународним демократским, економским и безбједносним стандардима.

Поштовани посланици,

Програмски задаци и стратешки циљеви и ове Владе су јасно постављени и садржани у експозеу који сам у Скупштини изложио 28. фебруара прошле године. Већи дио је разрађен кроз стратешка документа, политике и законску регулативу и резултати су већ видљиви. Због тога, опредијелио сам се да у овом обраћању не понављам њихову детаљну елаборацију, већ да акцентирам значај пуне имплементације и наставка реформи, као и неке од даљих кључних праваца дјеловања Владе у наредном четворогодишњем периоду. Они ће бити на линији магистралних стратешких циљева и интереса око којих већ постоји политички консензус који ћемо, очекујем, додатно учврстити. Вјерујем да ћемо, без предрасуда и стереотипа, кроз дијалог, уважавање аргумената и политичке реалности у региону и на глобалном плану, обезбиједити већински консензус и око интеграције Црне Горе у НАТО. Утолико прије, јер су европака и евроатланска интеграција компатибилни процеси, утемељени на истим вриједностима.

И ПОЛИТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ - РАЗВОЈ

Јачање капацитета и функционалности институција које ће гарантовати широки спектар предуслова за јачање демократије, владавине права, људских права и права мањина остаје један од кључних задатака Владе.

Генерално, у протеклом периоду, остварен је добар напредак у усклађивању институционалног, законодавног и стратешког оквира са европским стандардима и правилима. Ове активности су се одвијале у оквиру успјешне примјене Привременог споразума и осталих обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању, уз интензиван дијалог и сарадњу са Европском комисијом и осталим европским партнерима. Ојачане су и административне и координационе структуре за европску интеграцију.

Успјешно реализујемо обавезе из Националног програма интеграције (НПИ), усвојеног у јуну 2008. године, који је фокусиран не само на имплементацију ССП, већ и на усклађивање са акијем. На тој линији, већ радимо на даљем развоју НПИ. Наставићемо са активностима на плану даљих реформи, стварањем европског законодавног и институционалног оквира и примјеном усвојене законске регулативе, уз пројекцију потребних људских и финансијских ресурса. НПИ представља добру основу и за наше одговоре на предстојећи Упитник ЕК, који обухвата све области законодавства ЕУ, укључујући и политичке и економске критеријуме. Такође, и за дефинисање преговарачких позиција у будућим приступним преговорима.

Предстоји обиман и сложен посао на припреми квалитетних одговора на Упитник ЕК. То је, вјероватно, највећи подухват државне администрације прије приступних преговора. Упитник је тако конципиран да омогућава детаљан увид у цјелокупно стање политичког, економског, правног и интитуционалног оквира. Због тога, веома је важно да наши одговори буду јасни и свеобухватни, да садрже прецизну статистику и да рефлектују реално стање на терену. Неопходно је показати да имамо јасну визију како да од ове тачке дођемо до крајњег циља. Такође, и капацитет да ту визију спроведемо. Морамо демонстрирати да знамо које би даље мјере требало предузети и којом динамиком, што оне подразумијевају у дијелу институционалног и законодавног оквира, људских и финансијских ресурса. Јер, мишљење ЕК о црногорској апликацији садржаће и процјену будућег развоја који се од Црне Горе реално може очекивати у средњорочном периоду.

Паралелно, наставићемо са пуном имплементацијом обавеза из Привременог споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању.

Пресудно је важно да се широко и озбиљно укључе све структуре друштва и да у дијелу своје надлежности и одговорности раде на испуњавању обавеза или речено европским језиком- да оснаже власништво над процесом.

Учвршћивање ефикасног система владавине права је од кључног значаја за укупан развој. То је, прије свега, темељ демократског и економског просперитета, који су међусобно условљени. Навикли смо да говоримо о политичкој демократији као услову развоја. Није мање важна тржишна или, да тако кажем, својинска демократија да је што већи број грађана Црне Горе власник стана, земље, акција, обвезница и посебно бизниса. Због тога, и у овом свијетлу, наглашавам важност наставка реформи и јачања капацитета свих државних институција и правосудног система. То је основ и за даљу изградњу резултата у борби против корупције и организованог криминала. Ефекти су већ видљиви, и кроз значајно побољшање ефикасности судова и скоро елиминисање заосталих предмета.

Такође, нагласио бих и значај даљих реформи, јачања капацитета и примјене европских стандарда у области статистике, планирања и управљања простором, заштите животне средине, стандардизације, ветеринарске контроле и генерално осталих институција. Исто тако, и активности на даљем развоју Децентрализованог имплементациониг система (ДИС) за управљање ИПА средствима, укључујући компоненте 3, 4 и 5 - регионални развој; развој људских ресурса; рурални развој.

Уз све изазове и сложеност посла који предстоји, цијеним да смо остварили добру припрему и основу за наредну, вишу фазу наших односа са ЕУ.

На том путу, Црна Гора ће наставити да буде стабилизирајући фактор у региону и да доприноси јачању регионалне стабилности и његове европске перспективе. Уствари, регионална сарадња је предуслов свих предуслова за напредак на путу ка ЕУ и НАТО. Не може се тежити бржој и квалитетној интеграцији у ЕУ и истовремено демонстрирати неспремност и одсуство иницијативе да се сарађује са сусједима, да се кроз дијалог и сарадњу рјешавају отворена питања. Уосталом, регионална сарадња је еволутивни процес који нас припрема за успјешно суочавање са обавезама чланства у европским и евроатланским структурама. За нас је охрабрујуће што је конструктивна политика Црне Горе у региону препозната на највишим европским и свјетским адресама. Посебно цијенимо што наш допринос и такву позицију Црне Горе препознају наши сусједи. У прилог томе је и повјерење указано Црној Гори да предсједава низом регионалних иницијатива током ове и наредне године: ЦЕФТА; Иницијатива за миграције, азил и расељена лица (МАРРИ), Централно Европска иницијатива (ЦЕИ), Процес сарадње у Југоисточној Европи (СЕЕЦП), Јадранско-јонска иницијатива (ЈЈИ).

ИИ ЕКОНОМСКИ КРИТЕРИЈУМИ - РАЗВОЈ

У области економије водиће се политика прилагодљивог континуитета. Остаје наш основни курс заснован на тржишној и отвореној економији, приватној својини, приватном капиталу и предузетништву. Он се сада спроводи у контексту двије задате околности: прва је испуњавање услова за успостављање вишег нивоа односа и пуноправно чланство у ЕУ и НАТО, и друга - економска криза и глобализација. Наравно, и ЕУ и НАТО интеграција је начин да постигнемо крајњи циљ, не само економске политике, већ укупног развоја повећање квалитета живота сваког грађанина. То значи изградњу функционалне тржишне демократије модерне државе, која је у служби грађана и поуздан, респектибилни партнер у региону, Европи и међународној заједници.

Влада ће развијати амбијент за развој тржишта и старати се да у том институционалном оквиру сви имају исте шансе и да правила игре буду иста за све. Уосталом, тржиште је такмичење, конкуренција, борба против монопола. И у овом смислу, учвршћивање владавине права је од суштинског значаја. Наша борба против криминала, корупције и прања новца је најважнији развојни предуслов, претпоставка здравог функционисања тржишта. У условима корупције и криминала, што је увијек везано за новац, тржишни сигнали су погрешни. Стога, борба против корупције и организованог криминала је и борба за слободно тржиште, тржиште ослобођено од тих девијација.

Влада ће систематски радити и на континуираном унапређивању услова за бизнис и инвестиције, и то кроз два магистрална реформска правца: један је даље унапређење ефикасности правног система, како би осигурали пуну правну и имовинску сигурности инвеститора у Црној Гори и други - стварање конкурентских повољности и даље ширење економских слобода у односу на друге, ближе и даље, инвестиционе дестинације. Кроз економске слободе лакоћу уласка у бизнис, ми ћемо подстицати људе да отварају своје бизнисе. Развој малог и средњег бизниса је истовремено и ефикасан начин борбе против сиромаштва и неједнакости у друштву, као и против незапослености. Потребна нам је предузетничко-креативна економија, институционални оквир правне сигурности и смањење административног трошка у цијени коштања сваког производа из Црне Горе.

Данашње вријеме је, више него раније, борба идеја и креативности против инерције, борба динамичких процеса против учмалости, борба знања и визије против незнања и заосталости. Да би могли да искористимо глобализацију у нашем интересу, потребно је да схватимо да управо глобализација подстиче локалну иницијативу, локалне производе, развој националне културе. Такође, и начин размишљања и понашања који су у сржи тржишне филозофије: вјера у себе и одговорност за себе и свој успјех, односно неуспјех. Ни појединац, нити породица, компанија и земља у цјелини не могу напредовати, уколико свако не преузме одговорност за себе и оно што ради. То показује и искуство развијених земаља. Ко год је чекао да му неко други обезбиједи средства за живот, лоше је пролазио у животу.

Радује ме што у Црној Гори данас преовладавају политика и мишљење које нас ослобађају од осјећаја инфериорности у односу на друге земље и разних комплекса из прошлости. Стасавају генерације које знају што је њихов идентитет, које вјерују у напредак Црне Горе и напуштају становиште да можемо напредовати само као нечији привјесак. Млада генерација Црне Горе нема тај комплекс. Зато и наша политика треба да укључује што већи број младих људи. То се односи и на најважније државне функције.

Пошто не желимо да заостајемо, морамо обезбиједити више улагања. Црној Гори је потребно све више капитала и инвестиција. Објективно, ми, као мала земља, немамо толико државног новца. Финансијска моћ мале државе каква је Црна Гора је испод границе која захтијева достизање просјечног европског нивоа развоја. Развијати економију доминантно или само на бази задуживања је опасно и неодговорно према генерацијама које долазе. Тиме би им ограничили слободу да сами уређују свој живот и да изаберу најоптималнији модел за вођење државе. Проблем морамо рјешавати тако што ћемо европско и међународно тржиште користити за развој Црне Горе. Стога, суштинско питање је: што да урадимо да би реномирани свјетски инвеститори улагали у Црну Гору, и како да свјетски купац буде купац наших производа? Циљ, који се не постиже преко ноћи, за који ће нам требати деценије. Али, морамо кренути. То треба да буде наша визија у оквиру које рјешавамо и свакодневне и практичне проблеме.

Досадашње искуство показује да је једно од ограничења реализације пројеката недовољно знање. Инвеститори траже и добре занатлије, и добре рачуновође, и добре економисте, инжењере, правнике, и разне друге стручњаке. Али, недовољно их је, па та мјеста заузимају људи из других држава. Ово нас доводи и до питања нашег система образовања, његовог квалитета и прилагођености тржишту. Много озбиљније, дубље и дугорочније се морамо позабавити овом облашћу. Образовање је увијек било важно и за појединца, и за друштво, али, за нас посебно, никада толико као данас. Друштво знања о којем говоримо тражи и веома квалитетан образовни систем. Такође и кадар. Перманентна едукација и досљедња примјена система квалитета су императив.

У овом контексту, поменуо бих и здравство. Сваки грађанин процјењује рад и учинке једне државе и њене Владе кроз то да ли лако и квалитетно може да задовољи своје здравствене потребе. Не можемо рећи да се ствари не побољшавају, и да се при овом нивоу буџета мало издваја за здравство. Ипак, организација, одговорност и ефикасност рада могу и треба да буду предмет сталног побољшања. Мора се унаприједити квалитет здравствене услуге. Уз то, Црна Гора има одличне услове за здравствени туризам, као и за развој специјализованих приватних институција, чије услуге могу бити привлачне и за људе ван Црне Горе.

У суштини, економска политика темељиће се на сљедећим основама: јачање ефикасног система владавине права; ефикасно вршење јавних услуга; јачање приватно јавног партнерства кроз преношење јавних овлашћења на приватни сектор концесионим уговарањем или приватизацијом одређених послова које држава неефикасно врши; оптимизација државне потрошње и пореског оптерећења; смањење бизнис баријера и јасна, транспарентна и бизнис оријентисана регулација; јачање финансијског система кроз јасна правила и јачање капацитета институција регулатора. Циљ је изградња конкурентне економије која ће моћи да се носи са растућим конкурентским притисцима на европском и међународном тржишту.

Све ово морамо радити у условима глобалне кризе. У Црној Гори смо досадашње етапе прошли уз очувану макроекономску стабилност и избјегавање рецесионог тренда Бруто домаћег производа, што није случај у великом броју европских земаља, чак ни у некима које су лидери економија у успону. Својим досадашњим дјеловањем, а тако ће бити и убудуће, показали смо да Влада води одговорну политику која промптно и адекватно реагује на све изазове кризе. Такође, и политику која ће омогућити да се, сликовито речено, дан након изласка из кризе дјелује у правцу остваривања привредног раста каквог смо имали до краја прошле године.

У циљу превенције и санације посљедица кризе, Влада је усвојила и примјењује програм мјера, који одсликава специфичности мале црногорске економије, и на линији је наше средњорочне стратегије развоја. Наставиће се са мјерама на реализацији приватизационе агенде и реструктурирања индустријских субјеката, уз активну социјалну политику, с обзиром да се током 2010. године очекује почетак опоравка економије.

Програмом мјера се постигло да нема драстичних посљедица на економском и социјалном плану. Нема банкрота предузећа и банака, нити озбиљног пада запослености. Влада ће наставити да води рачуна о интересима и социјалној сигурности запослених, поготово у великим системима који су, због карактера своје дјелатности, највише изложени ударима кризе. Исто тако, о пензионерима и социјално угроженим категоријама становништва. Иако ће све интервенције бити ограничене економском логиком и обавезом усклађивања са мјерама и правилима ЕУ, Влада мора обезбиједити ефикасне мјере за обезбјеђење егзистенције и очување животног стандарда наших грађана.

Неоспорно је да смо и прије кризе и без кризе имали проблема. Баш као и све земље свијета. Ипак, глобална криза је изоштрила неке проблеме, убрзала потребу њиховог рјешавања. На постојећу кризу треба гледати реално и практично. Криза тражи акцију и треба је схватити и као шансу за ослобађање од много чега што је било баласт. Такође, и као шансу да се обави оно што је одлагано, посебно на плану реструктурирања економије. Али, и за лансирање нових идеја, нових производа, нових пројеката, стицање нових знања, освајање нових тржишта. Отуда мој апел свима, посебно онима окренутим бизнису: само кроз нове идеје, ново знање, нове иницијативе, можемо се борити против кризе. Криза тражи иницијативност, предузимљивост, креативност, као и храброст.

Из кризе се најбрже и најздравије излази развојем. У условима кризе, до изражаја долази и квалитет понуде инвестиционих шанси у Црној Гори. Исто тако, и потенцијалних инвеститора и пословних партнера. Јер, они прави и квалитетни раде и постижу резултате и у условима кризе.

Не постоје јединствени ставови о томе шта су узроци кризе, нити јединствен модел за њено рјешавање. Живимо у свијету чија се годишња стопа пада БДП већ креће и до 6%, што значи да свијет производи мање 3. 300 милијарди еура годишње. То је више од укупних програма помоћи до сада реализованих у свим земљама свијета. Према економској прогнози Европске комисије од 4. маја, у овој години предвиђа се пад економије ЕУ за 4% у односу на раст од 0,8% у 2008, уз очекивање да ће утицај стимулативних фискалних и монетарних мјера довести до одређеног опоравка у 2010.

ИИИ ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ

Као што сам већ истакао, неопходно је у свим сегментима - од унутрашњег тржишта и секторских политика до правде, слободе и сигурности- још ефикасније радити на усвајању и квалитетној примјени европских стандарда.

Поштовани посланици,

У датим околностима, и на наведеним основама, Влада ће предузети мјере које ће представљати, најрационалнији одговор на предстојеће изазове. Набројаћу неке од њих:

Стабилност јавних финансија

Претходних година успјели смо спровести изузетно значајно фискално прилагођавање, што је водило буџетском суфициту и смањењу јавног дуга на ниво који је у складу са Мастрихтским критеријумима. Успостављена је стабилност јавних финансија и креиран стимулативан порески амбијент. Ефекти глобалне финансијске и економске кризе утицали су на привремену дестабилизацију јавних финансија.

У наредне четири године потребно је елиминисати привремени буџетски дефицит и систем вратити у оквире избалансираног буџета. Ово је посебно важно, јер Црној Гори предстоје значајна инфраструктурна улагања, која ће допринијети остваривању дугорочне конкурентности и продуктивности економије. Наиме, од 2014. године имаћемо обавезу уплате средстава концесионару који изгради ауто пут Бар - Бољаре. Поред тога, треба узети у обзир и унутрашњи дуг који је настао по различитим основама, а који ће се, највећим дијелом, сервисирати у наредних осам година (стара девизна штедња; дуг по основу реституције; обавезе према пензионерима).

Ниво јавне потрошње (централни буџет и фондови) треба да буде око 35% БДП и, у оквиру тога, капитални издаци 3% (без општина). То ће се практично установити предстојећим ребалансом буџета. Одржавање овог нивоа јавне потрошње у периоду који слиједи омогућава и дугорочно одрживу политику ниских каматних стопа.

Реструктурирање, приватизација, инфраструктура

Влада ће водити политику да процес приватизације оконча или извјесно приведе крају у овом мандату.

У дијелу реструктурирања, Влада ће подржати оптимизацију великих система као што су КАП и Жељезара, како би се обезбиједила њихова краткорочна стабилност и дугорочна одрживост. У том контексту, од изузетне је важности да се имплементира ново радно законодавство и да се реализују пројекти из области активне политике запошљавања. Такође, и стварање претпоставки за реализацију великих инвестиционих активности.

Власничко реструктурирање Електропривреде Црне Горе, кроз процес докапитализације, има вишедимензионални значај. Свјежи капитал из ове трансакције омогућава да се и у периоду кризе настави са развојним активностима. С друге стране, финансијско јачање ЕПЦГ, уз имплементацију нових менаџмент техника и ослањање на стратешке потенцијале новог партнера, омогућиће да ЕПЦГ, у тржишним условима, постане кључни фактор реализације виталних пројеката предвиђених Стратегијом енергетског развоја. Влада планира да се ова трансакција и потписивање уговора реализује до краја 2009. године.

Енергетски сектор је не само предуслов развоја других економских потенцијала, већ сам по себи шанса за стварање новог дохотка, за нове значајне инвестиције и радна мјеста. Уз туризам, енергетски сектор представља стратешку грану црногорске економије. Пројекти изградње система хидроелектрана на Морачи, ХЕ Комарница, као и мреже малих електрана и вјетрогенератора имају одлучујући значај у настојању да Црна Гора постане озбиљан регионални субјект у производњи електричне енергије. Такође, и пројекат изградње ТЕ Маоч, као и наставак истраживања нафте и гаса у Црногорском подморју.

Неопходно је побољшати и изградити физичку инфраструктуру која ограничава наставак динамичног и одрживог економског раста. Модернизација путне, жељезничке, лучке и авио инфраструктуре је приоритетни задатак. Такође, и улагања у комуналну инфраструктуру. Прави модел за њихову релизацију је приватно јавно партнерство, концесиони аранжмани и приватизација водоводно комуналних предузећа.

Изградња аутопута од Бара до Бољара је од стратешког и вишеструког значаја. Влада је дала сагласност на концесиони уговор са најбољим понуђачем на међународном тендеру, хрватским грађевинским Конзорцијумом, који је потписан данас. Уговором су дефинисани сви елементи који се односе на пројектовање, финансирање, изградњу, управљање и одржавање аутопута. Очекујемо да физичка реализација пројекта почне у овој години.

Желим посебно да поменем и завршетак пута Рисан-Никшић-Жабљак. Такође, и пројекат Бјеласица Комови, који представља велику развојну шансу за сјевер Црне Горе. У Влади смо препознали потребу да се том изазову придје кроз израду Просторног плана простора посебне намјене, који се доноси за просторе од ширег значаја за државу. Ангажовање најквалитетнијих свјетских компанија из области планирања простора, зимског туризма и очувања животне средине, увјерава нас да ће све дестинације у региону Бјеласице и Комова бити адекватно испланиране. Након израде и усвајања Плана који се очекује до краја 2009, добићемо детаљну разраду ових локација и створити услове за инвестиције. Уз низ других активности и пројеката, ово ће бити конкретни показатељ истинске посвећености Владе равномјерном регионалном развоју.

Структурне реформе и развој

Један од кључних задатака и ове Владе биће наставак структурних реформи, као основ за динамичан и одржив економски развој, који не подразумијева само високе кумулативне стопе раста БДП. Прије свега, нужне су квалитативне промјене у структури наше економије, како би се повећала њена конкурентност. Наша интеграција у ЕУ значи изградњу функциоалне тржишне привреде која ће бити способна да се носи са растућим конкурентским притисцима на интегрисаном европском тржишту. Значај ових промјена треба сагледати и са још једног важног аспекта: треба их третирати у контексту рјешавања најкрупнијег проблема који данас има црногорска економија трговинског дебаланса у односима са иностранством. Иако је он у великој мјери посљедица великог прилива инвестиција у протекле три године, исто тако је и одраз недовољне усклађености и конкурентности наше економије. Такође, и недовољне валоризације ресурса којима Црна Гора обилује. Нимало лак задатак који стоји пред новом Владом, али и пред цјелокупном привредом је предан рад на изградњи такве економске структуре у Црној Гори која ће бити извозно конкурентна. Туризам и услуге, свакако, остају наш приоритет, али морамо радити на употпуњавању наше привредне слике и трудити се да у Црној Гори произведемо што више производа који ће својим квалитетом и степеном обраде моћи да се равноправно носе на ширем тржишту.

Ми већ више година успјешно радимо на усклађивању нашег институционалног и законодавног оквира са правилима и стандардима ЕУ. Сада морамо много више радити на квалитету те интеграције, односно на усвајању стандарда, како би се што боље искористиле могућности европског тржишта, које су отворене ступањем на снагу Привременог споразума. Јачање способности да се што боље и што прије искористе предности европског тржишта требало би да буде окосница развоја сваке компаније, и полазиште сваког појединца.

Поштовани посланици,

Као што сам већ рекао, програмски садржај ове Владе опредијељен је активностима на испуњавању свих услова за пуну интеграцију у ЕУ и НАТО. Исто тако, и обавезама које проистичу из чланства Црне Горе у међународним организацијама, економским и финансијским институцијама. То практично значи да не постоји област друштва или обавеза државе, који неће бити предмет пажње Владе, како би се током наредног четворогодишњег периода достигли европски стандарди на свим пољима. Пред нама је обиман посао и изазови. Очекујем да Парламент, али и све остале структуре друштва, дају свој допринос остваривању наше извјесне европске будућности. У том увјерењу, очекујем вашу подршку изложеним програмским активностима Владе.

На основу изнијетих програмских опредјелјенја и члана 103 став 2 Устава Црне Горе, предлажем сљедећи састав Владе:

- потпредсједник Владе за послове медјународне економске сарадње, структурне реформе и унапредјење пословног амбијента, уједно и министар финансија, др ИГОР ЛУКШИЋ, дипломирани економиста, родјен 1976. године, досадашњи потпредсједник Владе и министар финансија;

- потпредсједник Владе за политички систем, унутрашњу и спољну политику, СВЕТОЗАР МАРОВИЋ, дипломирани правник, родјен 1955. године, ранији предсједник Скупштине Републике Црне Горе и предсједник државне заједнице СиЦГ, потпредсједник Демократске партије социјалиста Црне Горе;

- потпредсједник Владе за економску политику и финансијски систем, уједно
и министар за информационо друштво, проф. др ВУЈИЦА ЛАЗОВИЋ, дипломирани економиста, родјен 1963. године, досадашњи потпредсједник Владе и министар за информационо друштво;

- министар иностраних послова, МИЛАН РОЋЕН, завршио Факултет политичких наука, родјен 1950. године, досадашњи министар иностраних послова;

- министар правде, МИРАШ РАДОВИЋ, дипломирани правник, родјен 1959. године, досадашњи министар правде;

- министар одбране, мр БОРО ВУЧИНИЋ, дипломирани правник, родјен 1954. године, досадашњи министар одбране;

- министар унутрашњих послова и јавне управе ИВАН БРАЈОВИЋ, дипломирани инжењер, родјен 1962. године, потпредсједник Социјалдемократске партије;

- министар за европске интеграције, проф. др ГОРДАНА ДУРОВИЋ, дипломирани економиста, родјена 1964. године, досадашњи потпредсједник Владе за европске интеграције;

- министар за људска и мањинска права, ФЕРХАТ ДИНОША, завршио Филозофски факултет, родјен 1954. године, предсједник Демократске уније Албанаца;

- министар просвјете и науке, проф. др СРЕТЕН СКУЛЕТИЋ, завршио Електротехнички факултет, родјен 1949. године, досадашњи министар просвјете и науке;

- министар здравља, др МИОДРАГ РАДУНОВИЋ, завршио Медицински факултет, родјен 1959. године, досадашњи министар здравља, рада и социјалног старања;

- министар рада и социјалног старања, др СУАД НУМАНОВИЋ, завршио Медицински факултет, родјен 1960. године, досадашњи министар без портфеља;

- министар уредјења простора и заштите животне средине, БРАНИМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, дипломирани инжењер, родјен 1961. године, досадашњи министар за економски развој;

- министар економије, БРАНКО ВУЈОВИЋ, дипломирани инжењер, родјен 1951. године, досадашњи директор Агенције Црне Горе за преструктурирање привреде и страна улагања;

- министар саобраћаја, поморства и телекомуникација, проф. др АНДРИЈА ЛОМПАР, дипломирани инжењер, родјен 1956. године, досадашњи министар саобраћаја, поморства и телекомуникација;

- министар туризма, ПРЕДРАГ НЕНЕЗИЋ, дипломирани економиста, родјен 1970. године, досадашњи министар туризма и заштите животне средине;

- министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, мр МИЛУТИН СИМОВИЋ, завршио Пољопривредни факултет, родјен 1961. године, досадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде;

- министар културе, спорта и медија, проф. БРАНИСЛАВ МИЋУНОВИЋ, завршио Факултет драмских умјетности, родјен 1952. године, досадашњи министар културе, спорта и медија;

- министар без портфеља, РАФЕТ ХУСОВИЋ, завршио Природно математички факултет, родјен 1964. године, предсједник Бошњачке странке, и

- министар без портфеља, СЛАВОЉУБ СТИЈЕПОВИЋ, дипломирани правник, родјен 1959. године, досадашњи потпредсједник Скупштине Црне Горе

Захваљујем на пажњи и молим да прихватите предложени програм и састав Владе Црне Горе.