Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Премијер Марковић на Премијерском сату: ЦГ очекује финансијску подршку за приоритетне инфраструктурне пројекте

Објављено: 21.03.2018. 19:12 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću
 

Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић изјавио је данас у Скупштини да очекије финансијску подршку Европске уније за наше приоритетне инфраструктурне пројекте, јер су они од заједничког интереса и за регион, и за ширу перспективу повезивања са Европском унијом.

Одговарајући на питање Клуба посланика Демократске партије социјалиста Црне Горе да ли наша земља очекује финансијску подршку за кључне инфраструктурне пројекте премијер је рекао да је наша земља у фази убрзаног инфраструктурног развоја при чему је поменуо два кључна пројекта вриједна више од милијарду и по еура: приоритетну дионицу аутопута Бар – Бољаре и електро-енергетску подморску везу према Италији и Западној Европи.

„Но, значај ових пројеката за Црну Гору само је један сегмент укупног развојног и инфраструктурног аспекта у којем треба посматрати нашу земљу. А развој великих инфраструктурних пројеката подразумијева и њихово складно уклапање у ширу регионалну слику. Зато је подједнако важно, приоритетну дионицу аутопута видјети као везу Подгорице и Колашина, али уједно и као дио Свеобухватне мреже за регион Западног Балкана (СЕЕТО), односно путног правца 4, у документима Европске комисије названог: Блиско-Источно-Источно-Медитерански коридор. Аналогно томе – четиристо-килиоволтни далековод од Ластве Грбаљске до Пљеваља јесте веза двије значајне енергетске тачке на мапи Црне Горе, али је истовремено и важан сегмент транс-балканског енергетског коридора. Дакле, успијевамо да хармонизујемо наше националне приоритете у области инфраструктуре са европским пројекцијама и плановима везаним за регион, а у оквиру програма попут Берлинског процеса и Инвестиционог оквира за Западни Балкан. Европска унија јасно показује свој фокус на наш регион и његов дугорочни просперитет, а тај фокус је потврђен и кроз недавно објављивање Стратегије Европске Комисије за Западни Балкан“ – рекао је предсједник Владе.

Премијер Душко Марковић је рекао да је сада у први план потребно истаћи оне пројекте који још увјек нијесу иницирани, прије свега регионални пројекти на Јадранско-јонском коридору и то брзу путну саобраћајницу и гасовод, те модернизацију и ширење жељезничке инфраструктуре.

„У контексту јачег повезивања региона и његовог бржег економског раста, очекујемо да ова иницијатива буде препозната као један од важних развојних предуслова, те да буде дио плнова за наредни самит ЕУ-Западни Балкан под бугарским предсједавањем. О томе сам недавно, током посјете предсједника Европске комисије [Жан-Клода] Јункера Софији, имао конкретне разговоре са премијером Бугарске [Бојком] Борисовим“ – рекао је премијер Душко Марковић.

Предсједник Владе је додао да наша позиција са које очекујемо даљу подршку европских партнера – није без основа јер је Црна Гора у претходном периоду, осим подршке везане за израду студија изводљивости и техничких документација, обезбиједила и значајне инвестиционе грантове Европске уније.

„Жељезнички пројекти, примјера ради, добијају подршку Европске уније кроз бесповратна средства и до 50% инвестиционе вриједности, а у овом тренутку на располагању нам је 45 милиона еура за конкретна улагања у жељезничку и електро-енергетску инфраструктуру. На нама је да средства ефикасно искористимо, али и да кандидујемо нове захтјеве“ – рекао је предсједник Владе. Премијер је рекао да, када је у питању јадранско-јонска брза саобраћајница, Црна Гора већ користи дио додијељених средстава од 3,5 милиона еура за израду Студије изводљивости.

„На црногорској страни урађена је приоритизација између обилазница Херцег Нови, Будва и Бар и дорађена техничка документација за приоритетну обилазницу око Будве. С обзиром да је активност финансирана кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан у износу од 500.000 еура, с будном пажњом ишчекујемо одлуку о апликацији за инвестициони грант за ове намјене. Наиме, под-дионица обилазнице Будва са приступним путевима и двије петље, у дужини око 13 Км, пројекат је којим смо аплицирали за подршку у износу од 40 милиона еура. Одлука би требала бити донијета у јулу ове године, на Самиту предсједника влада Западно-балканске шесторке у Лондону. Такође, кроз позив Инвестиционог оквира за Западни Балкан кандидовали смо и пројекат даљег улагања у жељезнички сектор. Програм обухвата генерални ремонт горњег строја пруге Бар – Врбница на дијелу пруге Лутово – Подгорица, санацију челичних мостова, набавку три електромоторна воза за локални путнички саобраћај и генерални ремонт и опремање радионица и депоа за одржавање возних средстава у Подгорици, Бару и Никшићу“ – рекао је предсједник Владе.

Влада је непоколебљиво орјентисана према развоју сјеверног региона

Предсједник Владе Душко Марковић је, одговарајући на питање Клуба посланика Бошњачке странке, коалиције „Схqиптарет те вендосур – Албанци одлучно“ – Форца, ДУА и АА и Хрватске грађанске иницијативе о плановима развоја за Плав и Гусиње рекао да је наш Сјеверни регион богат ресурсима, а да општине Плав и Гусиње имају и додатну важност као пограничне општине.

„Дозволићете ми да након што сам пажљиво саслушао Вашу аргументацију, додам и још макар два разлога због којих подручје ове двије општине заслужује да се уз пажљиву валоризацију природних потенцијала допринесе бољем квалитету живота сваког Плављанина и Плављанке. Сваке Гусињанке и Гусињанина. Први разлог, који превазилази оквире Црне Горе, је географска позиција ове двије општине, која је стратешки важна за даљу афирмацију односа са нашим сусједима. Посебну пажњу овом аспекту дајемо кроз блиску регионалну сарадњу у којој Црна Гора има репутацију земље која чува мира, стабилности и покретач је европске перспективе цијелог региона. И други разлог – у виду непроцјењивог природног богатства и непоновљиве културне баштине о којем сте говорили у образложењу Вашег питања. Све то заједно, не оставља ме равнодушним нити спокојним да свакодневно, у свом раду, не помислим на све мање развијене општине са оваквим или сличним карактеристикама, посебно оне на Сјеверу Црне Горе“ – рекао је предсједник Владе.

Премијер Марковић је подсјетио да је још у експозеу рекао да ће један од један од најкомплекснијих изазова у наредном периоду бити политика равномјерног регионалног развоја.

„Сагласан сам, стога, да је потребно додатно улагање на плану афирмације и валоризације плавско-гусињских ресурса, и једнако тако свјестан да Плав и Гусиње осим већ побројаних потенцијала, морају имати и неопходну државну подршку кроз развој инфраструктуре, како бисмо те потенцијале могли и искористити. Вјерујем да дијелите моје мишљење да је тако и са другим општинама на Сјеверу. Ви сте помињали још и Рожаје. Управо из тог разлога, Влада је непоколебљиво орјентисана према развоју Сјеверног региона. И то као Премијер не скривам. И зато у то немојте ни да сумњате!“ – рекао је премијер.

Премијер је изнио податке о бројним инфраструктурним пројектима у подручју Плава и Гусиња рекавши, између осталог, да су у 2016. и 2017. години у општини Плав кроз Капитални буџет реализовани су пројекти у вриједности преко 1,2 милиона еура, а да је за 2018. годину планирано више од 2 милиона као и да је Плав из Егализационог фонда добио још око милион еура. За Гусињесу је током 2016. и 2017. године кроз Капитални буџет реализовани су пројекти вриједности око 1,3 милиона еура колико је одређено и за 2018. док је из Егализационог фонда овој општини одређено скоро пола милиона.

„Иако је јасно да валоризација природних потенцијала Плава и Гусиња треба да буде задатак свих нас, а након свега што сам саопштио сасвим је извјесно да ће Влада у овом мандату а вјерујем и убудуће, са посебним сензибилитетом посматрати ове двије општине, дајући потребан импулс и развоју и њиховој афирмацији као туристичких и културно-историјских градова“ – рекао је предсједник Марковић додајући да ће међу општинама о којима ће се Влада посе бно бринути бити и Петњица.

Премијер је рекао да је недавно са званичницима Косова разговарао о повезивању двије државе међу осталом и о путу Дечани – Плав и тунелу Рожаје – Пећ као и о прузи Пљевља – Бијело Поље – Беране – Пећ.

Морамо да се обрачунамо са сивом економијом

На питање Клуба посланика Социјалдемократа Црне Горе и Либералне партије о томе како се Влада бори против сиве економије премијер је рекао да у Црној Гори не постоји званична анализа података о сивој економији, нити одговарајући модел за мјерење присуства и обима сиве економије по секторима и појавним облицима, али да постоји могућност мјерења пореског капацитета и пореског јаза за поједине пореске облике и укупне приходе.

„Као одговорна Влада чинимо све да неформалну економију уведемо у легалне токове, а да имамо резултате, свједоче подаци о континуираном расту изворних прихода буџета из године у годину. Тако су укупни приходи буџета у прошлој години повећани за 79 милиона еура или 5,3% у односу на 2016. годину, а тај тренд се наставља и током првог квартала 2018. године. Дакле, на приходној страни идемо и изнад плана и почетком ове године“ – рекао је премијер Марковић.

Предсједник Владе је информисао посланика о мјерама које Влада предузима и закључио да се те мјере позитивно одражавају на приходну страну буџета.

„За два мјесеца ове године наплаћени приходи износили су 188,6 милиона €, што је у односу на исти период претходне године више за 26,1 мил €. Знате да нам је претходна година била у буџетском смислу заиста захтјевна, јер је само план санације подразумијевао додатних 160 милиона еура и на приходној и на расходној страни за цијелу годину. Односно, 26, 1 милион €, односно 16, 1% у процентима, тако да су то подаци за оне који ово прате и размију се веома импресивни. Желим да нагласим да су све категорије прихода забиљежиле раст: порези, акцизе, доприноси, таксе и накнаде“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић.

Премијер је закључио да Црна Гора мора да се обрачуна са сивом економијом наноси озбиљне штете не само економском привређивању и економији, него генерално урушава кредибилитет институција, подрива институције итд.
            
Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću
           
 
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?