Храповић: Телемедицина доноси бенефите здравственим радницима и пацијентима

Црногорско здравство од данас постаје умрежен и јединствен систем, а телемедицина доноси бенефите здравственим радницима и пацијентима, који више не морају да путују у Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ) ради добијања стручног мишљења и наставка адекватног медицинског третмана.

То је данас саопштио министар здравља, Кенан Храповић, поводом отварања кабинета за телемедицину у Општој болници у Пљевљима и успостављања теле линк конекције између те болнице и КЦЦГ, у оквиру Пројекта развоја и имплементације телемедицине у црногорском здравству.

Храповић је казао је да ће пројекат донијети бенефите љекарима који, како је појаснио, у директној кумуникацији видео линком са колегама из КЦЦГ могу да размијене информације, мишљења, дијагностику и „све оно што је везано за одређену патологију једног пацијента“.

„На тај начин, у тој размјени мишљења, они могу да добију даље инпуте како да пацијент добије даљу дијагностику и лијечење конкрентно у пљеваљској болници“, објаснио је Храповић.

Он је појаснио да телемедицина омогућава љекарима да заједнички донесу одлуку о наставку лијечењу пацијента који се налази у Пљевљима.

„И у коначном могу да одлуче да ли пацијента треба даље слати на дијагностику и лијечење у Клинички центар. Данас смо присуствовали једној таквој видео конференцији, гдје смо заиста видјели велики искорак када је црногорско здравство у питању. Гледали смо уживо комуникацију љекара са неуролошког одјељења болнице у Пљевљима и конзилијума љекара Клиничког центра“, казао је Храповић.

Према његовим ријечима, телемедицина нуди велике бенефите за пацијенте, који како је појаснио, на једном мјесту могу да „од почетка добијања дијагностике ту дијагностику добију до краја“.

„То је велики бенефит за пацијенте да не морају да се малтретирају да путују у Клинички центар, као што су то радили до сада, да би добили друго мишљење“, појаснио је Храповић.

Он је поручио да од данас црногорско здравство постаје умрежен, јединствен здравствени систем.

„И убудуће ће грађани из болница добијати могућност да добију и друго референтно мишљење из Клиничког центра. Ово је пилот пројекат и почели смо са три болнице, а то су Пљевља, Беране и Бар. Други корак јесте умрежавање и осталих болница у Црној Гори“, казао је Храповић.

Сљедећи корак у развоју пројекта телемедицине је, како је рекао, да се Клинички центар увеже са регионалним центрима.

„И на тај начин да, уколико постоји потреба, и љекари Клиничког центра добију додатно мишљење колега из регије да би добили квалитетну дијагностику за нашег пацијента. Такође, сљедећи корак јесте да се Клинички центар увеже са познатим свјетским центрима, у циљу размјене информација“, рекао је Храповић.

Он је истакао да ће сличних пројеката бити и убудуће да би се, како је рекао, на још бољи начин подигао квалитет здравствене заштите за сваког грађанина у Црној Гори.

Директор Опште болнице у Пљевљима, Ернес Гаџо, сматра да су могућности телемедицине огромне и многоструке и да се, како је рекао, развој савремене медицине, не може замислити без телемедицине.

„Наиме телемедицина омогућава непосредни, аудио визуелни контакт, првенствено међу љекарима, али и осталим здравственим радницима, због размјене информација , мишљења и искустава у реалном времену, чиме се бришу просторне удаљености“, навео је Гаџо.

Са становиша пацијента, како је рекао, формирање телемедицинског конзилијума доприноси бољем, потпунијем, квалитетнијем пружању здравствене услуге у погледу, како је појаснио, дијагностичких и терапијских процедура.

„Такође, телемедицина омогућава континуирану едукацију здравствених радника, у смислу непосредног учешћа у разним врстама едукативних процеса, учешћа на семинарима, предавањима, презентацијама без потребе за одсуством са посла у току процеса едукације“, објаснио је Гаџо.

Директорица КЦЦГ, Зорица Ковачевић, казала је да ће примјена телемедицине у здравственом систему Црне Горе, допринијети ефикаснијој сарадњи међу здравственим радницима и пружању боље здравствене заштите.

„Треба да учинимо све да овакве љекаре као што су у Општој болници у Пљевљима задржимо, да им не дозволимо да оду из Пљеваља јер су нам потребни како бисмо овај пројекат успјешно реализовали. То се односи на Бар, Беране, као и на читаву Црну Гору, јер је неопходно да будемо солидарни, да сарађујемо и унапређујемо пружање квалитетне здравствене заштите пацијентима“, поручила је Ковачевић.

Она је казала да грађане треба упознати са телемедицином, како би, како је рекла, искористили предности.

„Ово је нешто револуционарно за здравствени систем. На овај начин, подижемо квалитет пружања здравствене заштите, радимо као један тим у читавој Црној Гори. Грађани би требало да буду упознати са овом иновацијом у здравственом систему, да имамо почетак развоја телемедицине на највећем нивоу“, оцијенила је Ковачевић.

Доктор клинике за неурологију у КЦЦГ, Јевто Ераковић, казао је да је квалитет његе која се пружа у Клиничком центру, као и у у општим болницама много већи од перцепције јавности и да је, како је истакао, увођење телемедицине у здравствени систем велики корак.

„Систем функциониште на начин што преко командера, путем којег се успоставља линк са повезаном болницом, добијамо на монитору приказ пацијента и доктора, а на другом монитору се приказују резултати и дијагностичке процедуре које су урађене за тог пацијента“, појаснио је Ераковић.

Градоначелник Пљеваља, Мирко Ђачић, оцијенио је да у Пљевљима постоји генерација младих љекара, који су, како је рекао, стручни, едуковани и „у стању да носе овакве пројекте, који имају своју потпуну аналогију и пропорцију, када је у питању свјетски ниво“.

Директор Сектора за маркетинг, продају и бригу о корисницима у М:тел-у, Миливоје Церовић, рекао је да је пројекат телемедицине само један од пројеката унутар М:тел-ове дигиталне стратегије.

„Јако је битно да ми са нашима активностима доносимо новитете. Ово је један велики искорак, не само за људе који раде у здравству, већ и за све нас, који смо корисници. Вјерујем да ћемо врло брзо моћи да успоставимо линк за консултације и са много већим центрима, почев од регионалних попут Београда, Загреба и Ријеке који су већ препознати у телемедицини“, казао је Церовић,

Члан Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ) , Љубиша Станковић, поручио је да ће здравствени систем Црне Горе брзо бити и дио свјетког система телемедицине.

„У јануару, прије само неколико мјесеци, смо разговарали о начелној идеји како да направимо овај изузетно важан пројекат и повежемо Црну Гору путем телемедицине у један медицински ситем за пружање услуга. Намјера је да врло брзо будемо и дио свјетског система телемедицине. Имаћемо консултације из региона, а и шире“, саопштио је Станковић.

Пројекат развоја и имплеменатације телемедицине у црногорском здравству реализују Министарство здравља, Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ), Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) и Фонд за здравствено осигурање, а донацију од 900 хиљада еура обезбиједила је компаније Мтел.