Министарство спорта: Јоковића боли нови закон

  

Прво, жао нам је што госп. Јоковић, није био елементарно професионално коректан да истакне податак који врло добро зна, а то је да је карате од Управе за младе и спорт, као претходног органа задуженог за област спорта, добијао око 30.000 еура за исти обим програмске агенде којом и сада конкурише код Министарства спорта, иако је буџет Управе за младе и спорт био већи него што је буџет са којим располаже Министарство спорта.

Друго и не мање битно, није било у његовом интересу, да под велом сензационалистичког и тенденциозног медијског наступа, напомене да се тек формирањем Министарства спорта однос према црногорском каратеу значајно мијења набоље, јер се у односу на претходни период, у 2017. и 2018. по први пут, утростручује износ новца опредијељеног за рад Карате савеза и то искључиво због резултата које наши каратисти постижу на међународној сцени, као и због чињенице да карате сада припада породици олимпијских спортова, па су самим тим порасла и улагања државе у наведени спорт. 

И треће, цијенећи да је обавеза госп. Јоковића била да као предсједник савеза, умјесто што прећуткује, јасно и гласно укаже на врло важну чињеницу, на коју и у овом саопштењу подсјећамо, а то је да је у првој години рада, од свих спортова у Црној Гори, Министарство спорта, највише наградило карате, када смо само за премије црногорским каратистима опредијелили око 50.000 еура и на тај начин, препознали и према важећим законским правилима врједновали сваки њихов резултат, на чему су нам црногорски каратисти, за разлику од госп. Јоковића, искрено захвални. То су и јавно истицали приликом сваког пријема, говорећи измедју осталог, да овакав однос Министарства спорта ,,не само да мотивише све већи број дјеце и младих да тренирају карате, већ му се враћају и они који су га напустили”. 

Такође подсјећамо, да је за организацију прошлогодишњег Балканског првенства за кадете и јуниоре, Министарство спорта опредијелило Карате савезу додатних 25.000 еура, како би и Црну Гору, као државу домаћина, представили у што бољем свјетлу. Поред наведеног, важно је напоменути и да су у 2017. и 2018. удвостручена финансијска средства, која је Министарство спорта путем јавног конкурса опредијелило карате клубовима.

Када се госп. Јоковић већ усудио да неутемељено говори о наводном лошем односу Министарства спорта према каратеу, требало је прије свега да га забрину наведене чињенице које су му јако добро познате, јер га у потпуности демантују. 

Наводи госп. Јоковића, чуде ако имамо у виду и то, да је и сам био гост Министарства спорта и присуствовао скоро свим пријемима црногорских каратиста, који су били максимално транспарентни и медијски пропраћени. Тада није пропуштао прилику да похвали однос Министарства спорта према потребама црногорских каратиста и Карате савеза.

Важно је овом приликом такође истаћи, да за разлику од Министарства спорта, једино Карате савез није испоштовао троје каратиста који су претходне године у млађим категоријама освојили значајан међународни резултат који, због почетка примјене нове Уредбе, нијесу средства могли добити директно од Министарства спорта, али нас је госп. Јоковић увјеравао да ће исти бити стипендисти наведеног савеза, што се није догодило, већ се на један врло непрофесионалан начин и поред разговора на ту тему на састанку којем су присуствовали и каратисти који су освојили наведене резултате, Карате савез и даље обраћа Министарству спорта, иако врло добро знају да за то не постоји законски основ. 

Када госп. Јоковић, говори о неоправданом и неоснованом ускраћивању Савеза за 40.000 еура које су оцијењене као ненамјенски утрошене, подсјетићемо га на оно о чему смо више пута говорили у јавности, а то је да ће се провјеравати утрошак сваког еура опредијељеног спортским организацијама и да ће се свако ненамјенско трошење новца које одступа од приложеног програма на конкурсу, санкционисати укидањем даљег финансирања и повраћајем средстава у буџет. То је професионална обавеза Министарства спорта коју доживљавамо као одговоран однос према новцу пореских обвезника, коју госп. Јоковић очито не познаје, као што не разумије ни то да се не могу новцем грађана Црне Горе, који је опредијељен за реализацију годишњих спортских програма, враћати дугови настали из интерних договора руководстава савеза из претходног периода. Ко и најмање познаје Закон о спорту и подзаконска акта која се односе на финансирање спортских програма, зна да тако нешто није могуће.

У објективном тражењу објашњења за овакав медијски наступ у којем госп. Јоковић неутемељено брине за судбину карате спорта, као логична једино се намеће његова забринутост за судбину његових личних интереса, који су значајно пољуљани доношењем новог Закона о спорту, који онемогућава одређене политичке функционере да буду на челу савеза, у овом случају и госп. Јоковића. Утемељење у наведеном, такође налазимо и у чињеници да су свечани пријеми каратиста у Министарству спорта, увијек били оптерећени молбама госп. Јоковића да одредба која ограничава учешће политичара у управљачким органима спортских организација не би требало да буде дио законског текста, алудирајући на његов ,,лични допринос“ развоју каратеа у Црној Гори. 

У контексту честог истицања, да је госп. Јоковић врхунски спортиста, као други објективан разлог за његово јавно обраћање намеће се и чињеница да нови Закон о спорту коначно прописује обавезу ревизије раније утврђених статуса врхунског спортисте, међу којима је и госп. Јоковић, па га очито брине и преиспитивање његовог статуса врхунског спортисте, односно даља судбина његове доживотне мјесечне накнаде. 

То су стварни разлози које госп. Јоковић као такве, није могао јавно презентовати, већ их је морао упаковати у много општији и прихватљивији популистички приступ бриге о карате спорту. 

И зато, због спортске и укупне црногорске јавности, подсјећамо да су новим Законом о спорту коначно створени неопходни нормативни предуслови за уређење система спорта у Црној Гори којим се прави огроман искорак и у дијелу који се односи на положај спортиста. Доношењем нове Уредбе којом се уређује област стипендија и премија само 15 дана након ступања на снагу новог Закона о спорту иако је за наведени посао имало законски рок од четири мјесеца, Министарство спорта је јасно показало свој однос према спортистима и њиховим резултатима јер је истом прецизирала директно стипендирање младих спортиста и директну исплату спортистима сада већ највећих премија у региону, како би их заштитило од самовоље одређених челника савеза и злоупотребе средстава опредијељених за стипендије и премије о чему су бројни спортисти свједочили јер су годинама били ускраћивани за исте.

На крају, а у контексту поменутих предуслова којима Министарство спорта коначно гради здрави спортски систем, са нестрпљењем очекујемо нове успјехе црногорских спортиста, како би држава и на тај начин показала захвалност онима, који Европи и цијелом свијету, шаљу најљепшу слику о Црној Гори.