Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одлука у корист Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру

Објављено: 06.09.2018. • 22:00 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Европски суд за људска права у Стразбуру донио је одлуку у предмету Богојевић против Црне Горе, којом је прогласио неприхватљивом поднијету представку у складу са чланом 35 ст. 1 и 4 Европске конвенције о људским правима. 

Наведени предмет Канцеларији заступника Црне Горе (Влади Црне Горе) најприје је комунициран као WЕЦЛ (wелл естаблисхед цасе лаw) предмет, односно као предмет који по становишту Европског суда представља добро установљену судску праксу када су у питању повреде Конвенције на које се подносилац представке жалио, па је у складу са тим понуђено закључење судског поравнања. Након испитивања достављене документације и разматрања свих околности предмета, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права није прихватила понуђено судско поравнање у конкретном случају и успјела је да својим аргументима, које је изнијела у одбрани, убиједи Европски суд у неоснованост представке.

Подносилац представке Мирко Богојевић је држављанин Црне Горе, који се у конкретном случају жалио на повреду члана 6 ст.1 Конвенције (дужина трајања парничног поступка) и члана 14 Конвенције (дискриминација). У септембру 1998. године заједно са 30 других акционара Акционарског друштва “Машинопромет резервни дјелови” из Подгорице покренуо је поступак пред Основним судом у Подгорици, тражећи утврђивање ништавости уговора о приватизацији-купопродаји акција, који је био закључен између државних фондова (Фонда за развој, Фонда ПИО и Завода за запошљавање) са једне стране и приватног предузећа “Салеx” Подгорица, са друге стране.

Међутим, Европски суд је прихватио аргументе које је заступница изнијела у својој одбрани и утврдио да је подносилац представке поднио представку након што му је била уручена одлука Уставног суда. Према налажењу Европског суда, уставна жалба у то вријеме није била дјелотворно правно средство за дужину трајања поступка, већ је иста постала дјелотворан правни лијек 20. марта 2015. године, односно од пресуде Сиништај и други против Црне Горе. Европски суд је утврдио да је подносилац представке требао уложити своју представку у року од 6 мјесеци од достављања одлуке Врховног суда Црне Горе, због чега је она проглашена неприхватљивом због прекорачења рока. 

Подносилац представке се жалио и на члан 14 Конвенције, али је утврђено да је тај дио представке некомпатибилан ратионе материае са одредбама Конвенције у смислу члана 35 став 3 (а), па је одбијен у складу са чланом 35 став 4.
  
Одлука Богојевић против Црне Горе објављена је данас на сајту Европског суда за људска права, а након што буде преведена на црногорски језик, биће објављена на сајту Врховног суда Црне Горе и у Службеном листу Црне Горе. 

Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права,
Валентина Павличић

Везани чланци:

Премијер Спајић са представницима Одбора за ЕУ послове Бундестага 26.04.2024.
Изградња мостова са њемачком привредом велика шанса за развој 26.04.2024.
Спајић – Зарацин: Борба против прања новца заједнички изазов и прилика за блиску сарадњу 25.04.2024.
Сајам спорта поводом Дана репрезентација организован у Бару 25.04.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?